Јединствени мост који је изменио једно острво

Од дописника Пробудите се! из Канаде

Н А АТЛАНТСКОЈ обали Канаде у заливу Сен Лоренс, налази се најмања канадска покрајина, Принц Едвард — острво српастог облика обрасло бујном вегетацијом. Француски истраживач из 16. века Жак Картје описао га је као „најпријатнији предео који постоји“. Нешто више од 130 000 његових становника од миља га зову Острво. Познато је по чистим плажама, обилном роду кромпира, земљи црвеници и јастозима који се лове недалеко од његових обала. Више од сто година након што је 1873. припојено Канади, повезано је с копном трајном везом — јединственим Мостом конфедерације. Какав утицај овај мост врши на ово острво и на његово становништво?

Острво Принц Едвард од копна раздваја релативно узак водени појас, који је на најужем и најплићем делу широк само око 13 километара. Па ипак, скоро 300 километара дугачак мореуз Нортамберленд допринео је стварању снажног осећаја припадности код острвљана који цене своју историју, традиционалне пољопривредне методе и мир који пружа њихово острво налик врту.

Изолованост острва је прекинута новембра 1996, када је монтиран и последњи лук Моста конфедерације. Мост је званично отворен 31. маја 1997. Од тада, острвљани и посетиоци могу колима да пређу преко мореуза за око 12 минута, и то у било које доба године.

 Због чега људи радо долазе на ово изоловано острво? У доста случајева одговор је повезан с књигом Ени из Зелене забати! Писац ове познате књиге, Луси Мод Монтгомери (1874-1942), била је из Кавендиша, места где се још увек налази њена кућа. Сваког лета, ту се сјати преко 200 000 туриста.

Зашто је овај мост јединствен?

Широм света постоји пуно импресивних мостова који представљају архитектонска чуда савременог доба. По чему је онда овај мост тако посебан? Свакако није најдужи на свету, али зато слови за „најдужи мост над замрзнутим водама“ у зимском периоду.

Пошто је мореуз Нортамберленд током пет зимских месеци по правилу залеђен, овај мост је конструисан да издржи велико невреме. Мост се протеже од острва Џуримејн, у Њу Бранзвику, па све до камените југозападне обале острва Принц Едвард, близу сеоцета Борден. Да ли бисте волели да се провозате овим 11 метара широким аутопутем с две траке? Пошто пешацима и бициклистима није дозвољено кретање преко њега, за њих је обезбеђен превоз. На највишем луку моста, налазите се неких 60 метара изнад воде, отприлике као да сте на врху двадесетоспратнице. Чему толика висина лука? Тиме је прекоокеанским бродовима омогућен пролаз кроз средишњи део канала.

Градња и очување природне средине

Овако велики пројекат укључује сложене безбедносне мере, као и пуно планирања како би се заштитила животна средина. Посебно се водило рачуна о томе како ће мост утицати на кретање леда кроз мореуз у пролеће. Ако би се лед задржавао, то би веома негативно утицало на земљиште, водени свет и на риболов. Један слој са дна океана чак је премештен на посебно одабрана места у нади да ће настати нова станишта јастога.

Значајну заштиту од леда пружају бакарни браници у облику купе, постављени у нивоу воде на свим стубовима моста. (Видите цртеж на 18. страни.) Чему они служе? Када лед дође до купе, он клизи уз њу све док се не сломи под сопственом тежином. Онда пада у воду и водени ток га односи поред стуба. Да би се задржавање леда у мореузу свело на минимум, стубови који се ослањају на чврсту подлогу удаљени су око 250 метара један од другог.

 Изазовна монтажа моста

Величина делова овог моста заиста је задивљујућа. Четири главна елемента су (1) постоље стуба, које се налази на унапред постављеном темељу на дну мореуза и допире до површине воде; (2) стуб, који је причвршћен за постоље; (3) главни носач, који се ослања на врх стуба и (4) греда, која спаја главне носаче (Видите горњи цртеж.) У изградњи моста је учествовало преко 6 000 људи, а више од 80 посто посла обављено је на обали у „једном огромном монтажном објекту површине 60 хектара“. Појединачни делови су одатле транспортовани до места на мору где се обављала монтажа.

Носачи су дуги и до 192 метра. Могли бисте се запитати како се може померити нешто тако велико. Помоћу транспортера. Док га гледате како ради, подсећа вас на мрава који на леђима носи предмет много пута већи од њега самог. А 7 500 тона, колико има сваки носач, заиста је велики терет! Крећући се по челичним шинама брзином од свега три метра у минути, транспортер сигурно није оборио ниједан рекорд. Онда не чуди што су транспортери који су се овде користили добили надимке Корњача и Јастог!

Пошто ови „мрави“ нису амфибије, коришћена је и 102 метра висока плутајућа дизалица с два трупа. Један извештач ју је описао као „заиста ружну направу, с превише дугим вратом и ужасно великим стопалима“, али и с „грациозношћу лабуда“. Направљена је 1990. за градњу моста између данских острва Фин и Селанд, а затим је преправљена и пребачена из Денкерка, у Француској. За дивно чудо, ова дизалица „може да подигне терет тежине 30 авиона Боинг 737 и да на отвореном мору маневрише с хируршком прецизношћу“. Помоћу сателитски навођеног система за глобално позиционирање, дизалица је поставила главне носаче и све остале делове с таквом прецизношћу да је и највеће одступање  било мање од 2 центиметра. (Видите фотографију на 18. страни.)

Утицај на острво

Овај нови мост представља симбол напретка. Међутим, има оних који сматрају да је неизвесно како ће се неке ствари одвијати у будућности. Чак и сада, седам година после свечаног отварања, прерано је предвиђати какав ће утицај мост коначно имати, пре свега на природну средину. Један научник који се бави проучавањем јастога, изјавио је 2002. године да мост изгледа не утиче негативно на њих. Такође је рекао: „Најбољи период за крабе је био у последњих пет година.“ Како је у погледу туризма?

У једном извештају се наводи да је у последње време туризам доживео пораст од „невероватних 61 посто“. Наравно, већина туриста овде долази током лета. Надаље, између 1996. и 2001. године, извоз се скоро удвостручио. Такође су веће могућности за запослење. Тамна страна медаље је што многи који су некада радили на трајектима сада зарађују много мање. Неки негодују и због велике путарине. Али опет, други би могли рећи да и напредак има своју цену.

Да ли је лакши прилаз копну нарушио привлачност овог острва? Људи који долазе „издалека“ да би уживали у овдашњем миру можда брину да ли још увек могу пронаћи уточиште од жестоког темпа који влада на копну и уживати у нетакнутој лепоти и пешчаним динама Абегвита, „колевке међу таласима“, како су га назвали староседеоци, народ Микмак.

Мост конфедерације је заиста изузетно достигнуће. Да ли се возачима приспава док га прелазе? Тешко. Његов облик издуженог S помаже им да остану будни и да уживају у вожњи. Можда ће овај мост пробудити у вама жељу да посетите „Врт у заливу“ и да уживате у миру који овде још увек влада, без обзира на то да ли вам се књига Ени из Зелене забати допада или не.

[Оквир/Слика на 19 страни]

Изазови путовања зими

Први европски досељеници на острву Принц Едвард убрзо су открили да су због покретног леда пет месеци годишње одсечени од копна. Било је веома тешко прећи преко леда који је пловио, често ношен олујним ветром. То свакако није био подухват за бојажљиве. Досељеници су 1775. први пут покушали зими да пређу мореуз у малим кануима с дрвеним клизачима, налик на оне које су имали староседеоци Микмаци. Од тада су током зимског периода пошта и путници мање-више редовно прелазили мореуз, упркос томе што „често није било пуно путника спремних да преузму ризик и да се возе чамцима преко леда“, каже се у књизи Lifeline — The Story of the Atlantic Ferries and Coastal Boats. Писац Ф. Х. Макартур у свом делу Maritime Advocate and Busy East, каже: „Даме су плаћале дуплу цену превоза пошто су биле поштеђене физичког напрезања. Мушкарци су се везивали за чамац кожним каишевима који су имали двоструку намену — коришћени су за вучу чамаца преко леда и као заштита, да се путник не утопи ако случајно падне у воду. Чамци су били дугачки око пет и широки око један метар, с прамцем који је био налик на клизаче санки. Споља су били ојачани дебелим лимом.“ Сматра се да је овај чамац за прелаз преко мореуза последњи пут употребљен 28. априла 1917, након чега је влада набавила ледоломац који је ово путовање учинио безбеднијим и који је путнике превозио исто тако редовно као и чамци.

[Слика]

Преко мореуза Нортамберленд се све до 1917. прелазило чамцима

[Извор]

Public Archives and Records Office of Prince Edward Island, Accession No. 2301-273

[Дијаграм на 18. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

3 главни носач 4 греда

 

2 стуб

 

браник од леда

 

1 постоље стуба

[Слика на 16. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Острво Принц Едвард

[Слика на 17. страни]

Острво Принц Едвард сваке године привуче стотине хиљада туриста

[Слика на 18. страни]

Дизалица на води „Svanen“ поставља главни носач на стуб

[Извор]

Photo courtesy of Public Works & Government Services Canada and Boily Photo of Summerside

[Слика на странама 18 и 19]

Средишњи део моста се уздиже око 60 метара изнад воде, чиме је омогућен пролаз бродовима

[Слика на 17. страни]

Tourism Prince Edward Island/John Sylvester