Лаванда — ужитак за чула

Од дописника Пробудите се! из Аустралије

ЕНГЛЕСКА краљица Елизабета I захтевала је да на краљевској трпези увек буде кандираног воћа с лавандом. Француски краљ Шарл VI седео је на јастучићима напуњеним лавандом. Енглеска краљица Викторија купала се у води која је била парфимисана лавандом. Осим краљева и краљица, још многи су били одушевљени овим миомирисним полужбуном. Свако ко се нашао усред љубичастог поља лаванде разуме зашто је тако много људи очарано овом ароматичном биљком.

Постоји преко 30 врста лаванде. Овој отпорној биљци погодују различити климатски услови, од хладног ваздуха француских Алпа до летње жеге Блиског истока. Њен ботанички назив Lavandula потиче од латинског глагола lavare, што значи „прати“. Добила га је захваљујући обичају древних Римљана да у купке додају лавандино уље.

Цењени традиционални лек

Лаванда је у медицинске сврхе почела да се користи пре скоро 2 000 година. Током средњег века била је један од главних састојака препарата познатог као „сирће четворице лопова“, који се користио у борби против куге. Овај препарат, то јест раствор на бази лаванде вероватно је тако назван због тога што су га пљачкаши гробова, који су претурали по стварима жртава куге, користили за купање. Упркос великом ризику ком су се излагали, изгледа да се ретко дешавало да се неко од њих зарази кугом.

Травари из 16. века су тврдили да лаванда може да излечи назеб и главобољу, али и одузетост удова и неурозу. Такође су сматрали да ношење капице од лаванде утиче на побољшање интелигенције. Не тако давно, наиме у Првом светском рату, неке владе су тражиле од грађана да сакупљају лаванду из својих башти како би се екстраховано уље користило за превијање рањених војника.

Осматрање традиционалних поступака

Нека лавандина уља, нарочито од  врсте Lavandula angustifolia, изгледа да су ефикасна против великог броја бактерија и гљивица. Неки истраживачи претпостављају да она помажу код лечења инфекција узрокованих бактеријама које су отпорне на антибиотике. „Уље лаванде има примену и у акушерству“, наводи се у недавно објављеном стручном чланку. „Приликом једног великог клиничког истраживања, показало се да су мајке које су стално користиле лавандино уље [у купкама] боље поднеле првих 3 до 5 дана након порођаја... Због свог умирујућег дејства, оно се сада користи и у многим породилиштима.“

Али, како то да су оброци краљице Елизабете I били зачињени лавандом? Да ли је та биљка заиста јестива? „Лаванда је била један од омиљених зачина енглеске кухиње у време владавине Тјудора и Елизабете I, и користила се као додатак дивљачи, печењима и воћним салатама, посипала се по слатким јелима или се јела као слаткиш“, пише Џудит Маклауд у својој књизи Lavender, Sweet Lavender. Данас су неке врсте лаванде састојци бисквита, колача и сладоледа. С друге стране, нису све врсте пожељне — поготово у свету инсеката. На пример, једна студија наводи да су ’лавандино уље, као и лишће и цветови у праху корисни као пестициди у узгајању индустријских биљака и у домаћинству, пошто одстрањују гриње, житне жишке, лисне ваши и мољце‘.

Све већа потражња

Протеклих деценија лаванда је поново постала популарна. Сада се гаји у Аустралији, Европи, Јапану, на Новом Зеланду и у Северној Америци. „Лаванда је попут вина“, каже Бајрон, млади вртлар који брине о плантажи лаванде величине 10 хектара, у држави Викторија, на југоистоку Аустралије. „У зависности од земљишта и климе, уље добијено од исте врсте разликоваће се од области до области. Чак и време и начин брања могу утицати на крајњи производ.“

За разлику од вина, лавандино уље не добија се цеђењем, већ помоћу паре. Бајрон објашњава: „Потребно је око 250 килограма лаванде да би се добио један литар уља. Свеже убрани цветови, стабљике и листови сабијају се у велики челични казан. У доњи део посуде убацује се пара која се диже кроз слојеве лаванде, тако да биљка отпушта уље. Пара и уље затим пролазе кроз хладњак и доспевају у једну посуду, где се уље одваја од воде и диже на површину. Уље се сакупља и одлаже у посуде обложене керамиком у којима сазрева неколико месеци.“

Лавандино уље с Бајронове плантаже користи се као додатак сапунима, кремама и свећама. Цветови се продају свеже убрани или осушени, а цваст је изузетно цењена као састојак освеживача просторија. Сваке године хиљаде туриста дође да ужива у посластицама од лаванде и у лепоти и мирису поља прекривених овом биљком. Бајрон често подсећа те одушевљене посетиоце: „Ми не правимо уље; ми га само екстрахујемо. Створитељ лаванде је тај који нам је подарио ову биљку да буде ужитак за наша чула.“

[Оквир на 11. страни]

У комерцијалне сврхе производе се три врсте лавандиног уља

Уље од праве лаванде добија се из сорте познате као „Lavandula angustifolia“. За разлику од осталих врста уља, оно садржи мало или нимало камфора. Годишње се произведе око 200 тона овог уља.

Уље од лавандине цвасти прави се од сорте „Lavandula latifolia“. Годишње се може произвести и до 200 тона овог уља.

Лавандиново уље прави се од хибрида две претходно споменуте врсте. Сваке године се широм света прода више од хиљаду тона овог уља.

[Слика на 10. страни]

На многим плантажама још увек се користе традиционалне методе брања лаванде

[Слика на 10. страни]

Лавандино уље се одваја у великим котловима

[Слика на 10. страни]

Пре него што постане састојак многих производа, лавандино уље сазрева у челичним посудама обложеним керамиком