Грицкање међу трњем

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЈУЖНОАФРИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ

ПОЗИВАМ вас да кренете са мном у посету Норсвелду, области која се налази у Јужноафричкој Републици. Та област с малом годишњом количином падавина добила је име по биљној врсти која се назива млечика. Ова сочна, трновита биљка буја на том подручју. Као што се види на пропратној слици, тамошњи фармери гаје домаће животиње, као што су ангорске козе, које су цењене због белог руна, познатог као мохер. Од њега се прави прелепо, чврсто платно за израду бројних предмета, од модерне гардеробе до тепиха. Међутим, како ове животиње преживљавају у том подручју у ком често влада суша?

Жбунови млечике међу којима се налазе козе приказане на слици десно, пресудни су за њихов опстанак. Euphorbia coerulescens, врста млечике која је приказана, козама обезбеђује више од 40 посто хране током зиме. Међутим, козе морају бити пажљиве како се не би повредиле док брсте међу опасним трњем. Лакше долазе до хране кад науче да га разгрну роговима.

Након обилних падавина, козе пасу траву која расте око жбунова млечике. Али, и то може бити опасно. У својој књизи о Норсвелду, фармер Јурген Кари пише: „Ако се ангорска коза са својим љупким коврџавим руном осмели да пасе меку траву испод и око млечике, могло би се десити да се заплете у трње.“ Услед тога може угинути. „Ако летње сунце пржи свом жестином, коза која се заплела у трње угинуће за само два сата“, објашњава тај фармер из Норсвелда.

Област Норсвелда периодично погађа тешка суша. Тада је млечика од животне важности. Фармери пролазе кроз поља с машинама за сечење које ситно сецкају млечику. На тај начин, козе се лакше хране и нису изложене опасности. И дивље животиње се придружују тој гозби. „Током периода суше“, објашњава Кари, „кудуи [велике антилопе] радо се послужују тако припремљеним драгоценим залихама хране. Глад потискује страх од људи тако да се  оне често могу видети покрај пута на местима где су остали бели трагови од исецкане млечике.“

Премда мања, Euphorbia ferox, друга врста млечике, прекривена је с толико опасног трња да већина животиња не може прићи јестивим стабљикама. Због тога што добро подноси сушу, и ова врста млечике је важна за опстанак. Када киша не падне на време, фармери и њихови радници иду од жбуна до жбуна млечике спаљујући њено трње помоћу летлампи или на неки други начин. То је напоран посао. „Након спаљивања трња“, објашњава се у књизи Veld Plants of Southern Africa, „животиње се халапљиво госте стабљикама... Јужноафричка газела [врста антилопе] брзо проналази начин како да дође до ’спаљене млечике‘ и припитомљава се, често пасући... у непосредној близини особе која спаљује трње.“

Док посматрамо козе како пасу међу млечикама, не можемо а да се не дивимо разноликости Јеховиног стварства. Иако млечика делује као по живот опасна биљка којој је тешко прићи, она омогућава опстанак многим животињама у овој сушној области.

[Слика на 24. страни]

Ова врста млечике козама обезбеђује више од 40 посто хране током зиме

[Слике на 25. страни]

Процветале млечике и поглед изблиза на опасно трње