Ексклузивни часописи — ’Погледај и купи!‘

ПОРЕЂАНИ на киоску, шарени и сјајни, сви настоје да вам привуку пажњу. Нисте ни намеравали да застанете, али привукло вас је њихово шаренило. Као да сви ексклузивни часописи говоре: ’Погледај и купи!‘ И док је углавном тачно да се о књизи не може судити на основу корица, мора се признати да насловне стране ексклузивних часописа заиста остављају посебан утисак на потенцијалне купце. Ови часописи су у многим земљама преплавили тржиште и међу њима влада жестока конкуренција.

Часописи се могу поделити у две главне групе: на специјализоване, то јест стручне часописе, и на оне намењене широј јавности. Ови други као да се баве скоро сваком темом, али издавачи ипак имају у виду циљну групу. Часописи који излазе редовно обично се називају периодични часописи. Они се од новина разликују по облику и садржају, мањег су формата и штампају се на квалитетнијем папиру, што им обично даје изглед који привлачи купце. Што се тиче садржаја, часописи се за разлику од новина углавном мање осврћу на свакодневне догађаје и вести. У њима се објављују текстови бројних дописника и износи се широк спектар информација и мишљења. Такође, постоје различити стилови писања, од извештавања до личног, то јест изражајног стила.

Док разгледате часописе на киоску, неколико ствари ће сигурно утицати на то да ли ћете купити неки од њих или не. Наравно, на ваш избор ће утицати ваш пол, као и ваша интересовања и, можда понајвише, цена часописа. Да, ексклузивни часописи могу бити веома скупи, чак неколико пута скупљи од новина. Па ипак, данашње новине ће брзо бити бачене и замењене сутрашњим, док вам часопис може дуже користити.  Часопис који волите можете читати натенане, можда недељама или месецима, а онда га дати другима. Понекад су за старе бројеве часописа заинтересоване библиотеке, а неки од њих постају део колекција.

Да ли заиста вреде?

Наравно, сами ћете одлучити да ли је неки ексклузивни часопис заиста вредан или не. Главни разлог за њихову високу цену јесте прилично скуп процес производње. Пре него што пласира нови часопис на већ препуно тржиште, издавач мора да спроведе обимно истраживање тржишта. Данашње велике издавачке куће издају по 30, па и више часописа, а имају и сопствене штампарије. И поред тога, трошкови су велики пошто сваки часопис захтева посебну екипу.

Ако прегледате неки часопис намењен широј јавности, изненадићете се колико је уредника и других одговорних особа потребно. Свако од њих се брине за неку карактеристику часописа и свако има свој тим сарадника. Издавачи познатијих часописа обично имају сталне дописнике и фотографе, а понекад на краћи или дужи период хонорарно ангажују дописнике и фотографе који раде независно или преко агенција.

Сав материјал који дописници пошаљу пролази кроз руке лектора. Доста тога уредници потпуно или делимично измене. Велики део ексклузивних часописа чине слике, тако да је потребно графичко одељење. Извршни уредник ради на општем изгледу часописа, одлучујући како ће изгледати свака страна. Текст и слике морају се приказати на начин који ће се допасти читаоцу и привући његову пажњу. Већина издавачких кућа користи посебне приручнике при одређивању изгледа текста и стила слова у публикацијама. Највећа одговорност лежи на главном уреднику. Он или она мора веома брзо да доноси одлуке како ново издање не би каснило. Пре пуштања часописа у штампу, припрема се пробни примерак који ће прегледати одговорне особе.

Трошкови укључују штампање и дистрибуисање, као и плате запослених. Пошто се углавном не продају сви примерци, продавци обично врате издавачу преостале часописе. Ако сте закључили да продајна цена не покрива све трошкове, у праву сте. У ствари, просечан часопис намењен широј јавности не би могао опстати на тржишту да његов знатан део није посвећен оглашавању. Недавно издање једног међународног ексклузивног часописа од 200 страна, на преко 80 страна имало је само рекламе. Компаније које се рекламирају знају да ће квалитетан масни папир и четворобојно штампање допринети томе да њихов производ буде приказан у лепом светлу.

Процењено је да сваки Аустралијанац у просеку дневно проведе 1,2 минута читајући неки часопис, док у биоскопу проведе 1,1 минут и 0,7 минута у слушању музике. Несумњиво је то један од разлога због чега су часописи тако уносно средство за оглашавање.

Привлачност

Иако не можемо да направимо преглед сваког часописа, осврнућемо се на часописе намењене женама. Садржај ексклузивних женских часописа у последње време је подвргнут помном истраживању, јер док их неки сматрају безопаснима, други на њих гледају као на средство  којим се жене искоришћавају. У сваком случају, они стварају осећај узбуђења и гламура, што доприноси продаји. Међутим, такви часописи су се у протеклим годинама доста променили. Неки часописи који су се бавили само домаћинством, сада се више осврћу на познате личности. Чланци о здрављу су такође постали популарни. Жене су некада налазиле задовољство у читању кратких прича, а приче у наставцима су често повећавале продају. Али сада само неколико ексклузивних часописа садржи такво штиво.

Шта данас доприноси продаји ових часописа? Насловна страна која као да позива: ’Погледај и купи!‘ Ако се на насловној страни налази нека жена, она мора бити позната или лепа. Личност са насловне стране мора да буде и млада и витка, при чему се дигиталном обрадом истиче оно најбоље на фотографији. А како је с текстом на насловној страни? То наравно зависи од узраста и начина живота циљне групе. Неки часописи се баве високом модом; други нуде награде. Насловна страна често указује на садржај часописа.

Могу ли да утичу на нас?

Издавачи часописа тврде да знају шта се допада женама. Тачно је да они спроводе обимна истраживања тржишта како би открили шта већину жена занима. Али треба да се запитамо: ’Да ли они удовољавају стварним потребама, или стварају потребе да би им се удовољавало?‘ Размотримо начине на које многи ексклузивни часописи намењени женама обликују њихово размишљање. Као прво, они се скоро увек баве начином живота и изјавама познатих личности. То је можда оно о чему људи радо читају, али постоје ли неке скривене опасности? У својој књизи About Face, Џонатан Кол, неурофизиолог на Универзитету у Саутемптону, у Енглеској, упозорава да препознавање лика особе коју никада нисмо срели или чули може бити повод за имагинарну присност. Додајте томе небројене информације о познатим личностима и ето могућег објашњења за савремену појаву велике туге у јавности због смрти особе коју људи нису лично познавали, али чије су фотографије често виђали у ексклузивним часописима. Наравно, телевизија и новински извештаји такође могу допринети тој имагинарној присности.

Као друго, часописи врло лако могу да утичу на став жена у погледу онога што се сматра прихватљивим изгледом. Иако се широм света мерила могу разликовати, општа порука која се данас у развијеним земљама провлачи кроз женске часописе јесте да је модерно бити витак. Неки педагози, родитељи, па чак и сами манекени негодују због утицаја који врше слике  у ексклузивним женским часописима и сматрају да су оне у извесној мери допринеле све већем броју случајева поремећаја у исхрани и помодном држању дијета — претежно код млађих жена.

Да би се проверила истинитост таквих оптужби, аустралијско издање једног међународног часописа спровело је анкету међу својим читаоцима и окупило групу стручњака да оцене резултате. У тој анкети је учествовало преко 2 000 жена, од којих је 82 посто имало између 16 и 29 година. У обзир је узета табела за одређивање идеалне тежине — наиме, одговарајуће тежине у односу на висину, године и тако даље. Око 60 посто жена је сматрало себе гојазним, иако је само 22,6 посто њих имало тежину већу од препоручене. Док је 59 посто жена чија је тежина била мања од препоручене мислило да има нормалну тежину, 58 посто жена које су сврстане у групу с нормалном тежином сматрало је да има вишак килограма. Само 12 посто њих било је задовољно својом тежином. Неки учесници су критиковали табелу коју је направио Аустралијски завод за заштиту здравља, тврдећи да је опсег дозвољене тежине за дату висину превелики. Осим тога, 67 посто жена је признало да су константно завиделе другим женама на изгледу, а свака осма је признала да је имала или да тренутно има компулзивни поремећај у исхрани.

Фиона Пели, нутрициониста из претходно споменуте групе стручњака, рекла је: „Очигледно је да тежина постаје једна од преокупација у животу жена.“ Др Џенис Расел, директорка једне сиднејске клинике за лечење поремећаја у исхрани, навела је: „Још погубније је то што су [у овој анкети] прилично истакнута осећања кривице и зависти. Није здраво непрекидно имати таква осећања.“

Ипак, најзначајнији откриће је да, иако су неке од учесница у анкети признале да су им филмске звезде биле узор, 72 посто је рекло да су на њих највише утицале слике манекенки из часописа. Једна девојка, којој је пружена помоћ на једној клиници за лечење поремећаја у исхрани каже да се осећала поносно што је имала 55 килограма, али је признала: „Медији, часописи и познате личности утичу на мене тако да још увек имам осећај да треба да будем мршавија.“ Друге анкете спроведене широм света дале су сличне резултате.

Два другачија часописа

Један од најкориснијих информативних часописа је онај који управо држите у рукама — Пробудите се! Нисте га купили на киоску — можда сте га добили од пролазника или вам га је неко уручио на вашим вратима. Овај часопис у целом свету издају, штампају и дистрибуишу волонтери, и бесплатан је. Дописници Пробудите се! из свих крајева света такође су волонтери, као и сви преводиоци и они који су задужени за његов изглед. Овај часопис се први пут појавио на енглеском језику 1946. године. Пре њега су излазили часописи Утеха и Златни век, који је почео да се издаје 1919. У овим часописима се никада нису појављивале рекламе. Пробудите се! тренутно излази на 87 језика, углавном полумесечно, а укупан тираж је преко 22 милиона примерака.

Кула стражара, часопис који излази уз Пробудите се!, доступан је у још већем броју. Тренутно се штампа на 148 језика, а из штампарије свако издање излази у преко 25 милиона примерака. Иначе, штампа се још од 1879. године. Ова два часописа на изврстан начин доприносе информисању људи у погледу важних ствари везаних за живот, а намењени су мушкарцима, женама и младима широм света.

Сви ми морамо бити свесни чињенице да се нико није научен родио. Мудрост и спознање стичемо док одрастамо и сазревамо, а оно што читамо често утиче на наше ставове и начин живота. Зато је веома важно да бирамо корисно и изграђујуће штиво.

[Слика на 25. страни]

Часописи могу да утичу на став што се тиче изгледа

[Слика на 26. страни]

Иако нису ексклузивни часописи, Кула стражара и Пробудите се! имају тираж од преко 25 милиона примерака на 148 језика, односно преко 22 милиона примерака на 87 језика