Олимпијада се враћа у постојбину

АШОВИ и лопатице археолога допринели су оживљавању Олимпијских игара у савремено доба. Открића у древној Олимпији, у Грчкој, навела су француског барона Пјера де Кубертена да почне да се залаже за обнову Игара. Тако је прва модерна Олимпијада одржана 1896. у Атини.

У годинама непосредно пре 2004, булдожери и пнеуматске бушилице уравнили су стазу за повратак Игара у постојбину. Док се припремала за Олимпијаду, престоница Грчке је личила на огромно градилиште.

Двадесет осма Олимпијада, како гласи званични назив Олимпијских игара 2004, одржаће се у Атини од 13. до 29. августа. На њој ће учествовати око 10 000 спортиста из рекордне 201 земље. Они ће се надметати у 28 спортова на 38 борилишта, а врхунац ће бити церемоније доделе медаља — укупно више од 300. Око 21 500 репортера биће у мањини у односу на око 55 000 чланова обезбеђења који ће имати пуне руке посла.

Трка с препонама

Атина се дуго трудила да врати Олимпијске игре у постојбину. За тај повратак је најподесније изгледала стогодишњица модерних игара 1996.

Међутим, тај покушај није био успешан. Разлог је била слабо развијена инфраструктура која је неопходна за одржавање овог веома захтевног догађаја који траје две недеље.

Због тога су Грчка и њен главни град ступили у акцију. Атина је обећала да ће извршити потребна побољшања. Наоружан добрим намерама и конкретним плановима, град се 1997. још једном пријавио, и то за организацију Олимпијских игара 2004. — овај пут са успехом.

Атина је била спремна за трансформацију. Жеља за организацијом Игара покренула је незапамћени талас активности и изградње. Свуда су машине копале земљу како би се поправила инфраструктура и изградили путеви и локације  за одржавање спортских догађаја. Чак и током врелих викенда усред лета, на све стране су се могли видети багери, кранови и људи како вредно раде.

У марту 2001, слетео је први авион на нови међународни аеродром у Атини који је сврстан међу најбоље на свету. Такође, било је у плану да се изгради 120 километара нових и да се поправи 90 километара постојећих путева. Да би се растеретио саобраћај, тај нови план изградње путева укључивао је и око 40 надвожњака. Уведене су нове трасе метроа, а планирано је да се постави још 24 километра трамвајских шина. Да би се преусмерио саобраћај и смањило загађење ваздуха, предвиђено је да се користи нова, 32 километра дуга приградска железница са модерним станицама.

Укратко, Атина је покушала да се за неколико година трансформише у нови град, са више зеленила, чистијом околином и новим системом саобраћаја. Жак Рог, председник Међународног олимпијског комитета (МОК), рекао је: „Људи који знају како је Атина изгледала пре Игара и који ће је видети после њих, неће препознати град.“

 Маратонске припреме

Како се ближио дан свечаног отварања Олимпијаде, посао се убрзавао. Напредовање градње и припреме за дочек гостију председник МОК-а Жак Рог упоредио је са сиртакијем, грчком традиционалном игром. Помало шаљиво, он је рекао: „Описао бих то као неку музику, рецимо сиртаки. Он почиње веома лагано, стално убрзава, а на крају више не можете да пратите ритам.“

У складу с том оценом, Олимпијско село — „кичма комплетних припрема Олимпијаде“ — невероватно брзо је изникло у једном од северних предграђа Атине. То насеље, у ком ће током Олимпијских игара бити смештено око 16 000 спортиста и спортских функционера, представља највећи стамбени пројекат који је икада спроведен у Грчкој. После Игара, оно ће постати дом за око 10 000 грађана Атине.

Организатор није занемарио ни везу између древне историје и наслеђа модерних игара. Неке церемоније биће одржане у древној Олимпији. Паралелно уз остала културна дешавања, на Олимпијади ће бити посвећена пажња и другим великим археолошким налазиштима. Нови веслачки центар изграђен је у близини места на ком се одиграла чувена Маратонска битка. Учесници у маратону моћи ће да се похвале да су трчали првобитном стазом. Наиме, организатор Игара је одредио да се трчи истим путем  којим је, по легенди, 490. пре н. е. један атински војник трчао 42 километра од Маратона до Атине да би објавио победу над Персијанцима.

А освајач златне медаље...

Када на церемонији отварања Игара почне ватромет, Олимпијски стадион капацитета 75 000 места биће у центру пажње. По многима је овај реновирани стадион „крунски драгуљ“ атинског олимпијског комплекса. Тако посебним чини га његов јединствени кров, који је осмислио и пројектовао познати шпански архитекта Сантјаго Калатрава.

Као инжењерско чудо, кров је направљен од стаклених плоча, које су тешке укупно 16 000 тона, и покрива површину од 10 000 квадратних метара. Ослањаће се на два колосална лука распона 304 метра и висине 80 метара! Свака од челичних цеви које сачињавају лукове тешка је између 9 000 и 10 000 тона, а према једном грађевинском стручњаку, „довољно је велика да кроз њу може да прође аутобус“. Процењује се да ће укупна тежина крова бити двапут већа од тежине Ајфелове куле у Паризу.

Чему толики кров? Узмите у обзир врелину августовског сунца у Атини! Стаклене плоче имају посебан слој који одбија 60 посто сунчеве светлости. Постоје и други разлози. Облик крова је осмишљен као обележје Игара. У вези с тим, бивши грчки министар културе Евангелос Венизелос рекао је: „То је велико архитектонско обележје и симбол Олимпијских игара у Атини.“

После завршетка игара, таква обележја ће представљати подсетнике на велики труд који је домаћин уложио у организацију тог огромног догађаја. Атињани се надају да ће комплетна инфраструктура која је припремљена за Олимпијаду допринети побољшању квалитета живота у њиховом граду. Као и увек, они ће са изазовима наставити да се суочавају без узрујавања — баш као када играју сиртаки.

[Оквир на 15. страни]

Идеали на испиту

Организатори Олимпијаде воле да истичу идеале повезане са Играма — „витешко надметање, спорт, мир, културу и образовање“. Међутим, друга страна медаље укључује политику, национализам, трговину и корупцију.

Олимпијада традиционално има велику телевизијску гледаност и уносне рекламне блокове, чиме спонзорство такмичења постаје изузетан маркетиншки алат. „Олимпијада је сада велики бизнис“, каже аустралијски истраживач Мари Филипс, „и многе одлуке се доносе на основу пажљиво осмишљених комерцијалних прорачуна.“

Други осуђују национализам који је очигледан на Играма. Улажу се напори да се уведе Олимпијско примирје — прекид непријатељства и рата током Игара. Међутим, осим симболичног значења, такве мере неће донети резултате уколико се не уклоне узроци тих проблема. „У Игре су умешани и политички интереси“, запазио је професор Брајан Мартин. Он је додао: „На Олимпијади се надметање међу спортистима претвара у надметање међу државама. Спортисти не могу учествовати ако не учествује њихова држава. Победе појединаца и тимова сматрају се победама целе нације, и прослављају се уз заставе и химне... Једноставно, [Олимпијада] представља још једно поприште за наставак непријатељства — међу појединцима у спорту и међу државама у борби за превласт и положај... Сви они који подупиру Олимпијаду немоћни су да спроведу у дело њен првенствени циљ — унапређење мира.“

[Слике на 15. страни]

Атински олимпијски спортски комплекс

Дизајн медаље за 2004.

[Извори]

Снимак из ваздуха: AP Photo/Thanassis Stavrakis; дизајн медаље: © ATHOC

[Слике на 16. страни]

Атински метро

Атински међународни аеродром

[Извор]

© ATHOC

[Слике на 17. страни]

Олимпијско село у изградњи

Центар за једрење Агиос Космас

[Извор]

© ATHOC/Photo: K. Vergas

[Слика на странама 16, 17]

Кров Олимпијског стадиона у изградњи

[Слика на 17. страни]

Макета крова

[Извор]

© ATHOC

[Извор слике на 14. страни]

© ATHOC