Женевска Библија — заборављени превод

Од дописника Пробудите се! с Новог Зеланда

ДА ЛИ имате Библију коју с лакоћом можете држати и чија су слова таква да вам се очи приликом читања не напрежу? Да ли је њен формат такав да лако можете наћи информације које тражите? Ако је ваш одговор на ова питања потврдан, заслугу за то у великој мери можете приписати Женевској Библији из 1560.

Мало људи је чуло за Женевску Библију. Па ипак, тај изванредан превод својевремено је био бестселер. Његова тачност, као и новитети у приказу и композицији текста учинили су га омиљеним код читалачке публике. Шекспир и Марлоу, енглески драмски писци, користили су овај превод када су цитирали из Библије.

Али, како то да је ова популарна енглеска Библија из 16. века настала у швајцарском граду Женеви, где се говорио француски? Које је јединствене одлике красе? Због чега се више не користи? У ком смислу и данас имамо користи од ње?

Библија с новим карактеристикама

Женевска Библија је плод рада једне групе свештеника који су због тлачења и претње смрћу избегли из Енглеске када је 1553. на власт дошла Марија Тјудор. Те изучаваоце срдачно је примила протестантска заједница у Женеви. Захваљујући напредној штампарској индустрији и занимању за читање Библије, Женева је била позната по превођењу и штампању Библије.

Женевска Библија, коју је превео Вилијам Витингам са својим помоћницима, појавила се 1560. године. Убрзо су је људи у Енглеској горљиво читали. Била је лакша за читање од Библија штампаних пре ње и прва је Библија на енглеском језику у којој су стихови били означени бројевима, што је метод који се данас свуда користи. Такође је имала и заглавља — неколико кључних речи при врху сваке стране што је читаоцу помагало да у тексту пронађе одређене цитате. Поред тога, збијена слова у готском стилу, која су личила на писана слова, била су замењена јасним словима сличним онима која се и данас користе у Библијама на енглеском.

Ранија издања Библије, припремљена с циљем да се читају са црквеног пулта, била су гломазна и тешка. Женевска Библија је била отприлике упола мања и практична за руковање. Поред тога што је била погоднија за лично читање и проучавање, ова мања Библија имала је и много приступачнију цену.

Тежња ка прецизном преводу

Преводиоци Женевске Библије посветили су посебну пажњу очувању јединствених карактеристика и смисла оригиналног хебрејског језика. Божје име, Јехова, појављује се на неколико места, рецимо у Изласку 6:3 и 17:5, као и у Псалму 83:19. Речи које су преводиоци сматрали  неопходним додацима стављене су у курзив, а текст који је представљао граматичко објашњење налазио се у угластим заградама.

У Шкотској је Женевска Библија брзо прихваћена као званичан превод. И у Енглеској се пуно користила, а сматра се да су је користили и Пилгрими на свом чувеном путовању у данашње Сједињене Државе, 1620. године. Женевска Библија је доспела и у друге британске колоније — укључујући и најудаљенију од њих, Нови Зеланд. Примерак ове Библије обогатио је 1845. збирку сер Џорџа Греја, гувернера Новог Зеланда.

Спорне маргиналне белешке

Бројна објашњења у Женевској Библији допринела су њеној дуготрајној популарности међу читаоцима. Она су додата због тога што су преводиоци увидели да у Библији има ’тешких места‘ за разумевање. Те маргиналне белешке нису биле новина. Тиндејл их је још 1534. користио у свом „Новом завету“. Осим маргиналних бележака, Женевска Библија је садржала илустрације, уводне коментаре и мапе — све то с циљем да се побољша разумевање. У њој су се налазиле и родословне табеле, сажеци поглавља, па чак и један део који је подстицао на свакодневно читање Библије.

Иако је незванично признало да је превод изврсног квалитета, свештенство Енглеске цркве званично га није одобрило јер је сматрало да дух маргиналних бележака уноси радикалне промене у постојећа гледишта. Метју Паркер, тадашњи надбискуп од Кантерберија, назвао их је „разноразним штетним белешкама“. Краљ Џејмс I је сматрао да су оне „крајње пристране, нетачне и подривачке“. То и не чуди будући да су неке од бележака оспоравале краљевима ’од Бога дано право да владају‘!

Женевска Библија одлази са сцене

Надајући се да ће заувек уклонити Женевску Библију из Енглеске, краљ Џејмс је 1604. одобрио нови превод. Историчар теологије Алистер Макграт наводи да је „несмањена популарност Женевске Библије била највећа препрека настојањима да превод King James Version стекне признање током 17. века“. Годинама је Женевска Библија била омиљена међу читаоцима, а у Шкотској је и остала званичан превод. Нова издања су била објављивана све до 1644.

Британско и инострано библијско друштво навело је да „испитивање превода Библије King James из 1611. показује да је на његове преводиоце... више утицала Женевска Библија него било која друга Библија на енглеском језику“. King James Version је преузео многе новитете који су се појавили у приказу текста и преводу Женевске Библије.

Трајан утицај

Иако је превод Authorized Version, то јест King James Version, на крају потиснуо Женевску Библију, она и даље заузима важно место у историји књижевности. Њоме су постављени нови стандарди у превођењу и приказу текста. Осим тога, она још увек игра важну улогу у ревизији Библија на енглеском језику. Такође, овај превод је подстакао мноштво људи различитог порекла, који иначе не би имали приступ Библији, да је читају и проучавају.

Захваљујући томе што је прокрчила пут преводу King James, Женевска Библија је омогућила и неким библијским изразима да уђу у енглески језик и књижевност. Иако је Женевска Библија углавном заборављена, њен допринос је нешто што се памти.

[Слика на 12. страни]

Излазак 6:3, где се појављује Божје име

[Слике на 13. страни]

Заглавља

Илустрација

Маргиналне белешке

[Извор]

Све фотографије: Courtesy American Bible Society

[Извор слике на 12. страни]

Све фотографије: Courtesy American Bible Society