Какав отац је потребан деци

ДЕЦИ је потребан отац који их воли, пружа им подршку и чини све што је у његовој моћи како би им помогао да постану одговорне и поуздане одрасле особе. Ипак, чињеница да је деци потребан такав отац не схвата се довољно озбиљно.

Тачно је да мајке рађају децу и да у животу детета добра мајка игра веома важну улогу. Ипак, примећујући да је и улога оца подједнако важна, часопис The Wilson Quarterly, наводи: „Међу главним узроцима многих од највећих проблема који погађају америчко друштво јесу све озбиљнији пропусти очева у испуњавању њихове улоге.“ Могли бисмо слободно рећи да то важи за цео свет.

Бразилски лист Jornal da Tarde пише о једном истраживању чији резултати показују да су многи проблеми који се тичу младих — као што су агресивност, непослушност, лош успех у школи и равнодушност — често „последица недостатка очевог интересовања“. Такође, италијанска књига Gli imperfetti genitori (Несавршени родитељи) Марчела Бернардија наглашава да су за срећно детињство деци потребна оба родитеља.

Породични живот се може побољшати

Чак и ако немаран отац доприноси проблемима у породици или је у великој мери одговоран за њих, то не значи да се ситуација не може поправити и да се породични живот не може побољшати. Како се то може постићи? Шта је потребно да отац уради?

Јасно је да је деци потребно породично уређење које им пружа осећај сигурности. Када та потреба није задовољена, што се данас често дешава, то врло неповољно утиче на децу. Ипак, ситуација није безнадежна, без обзира на то да ли је отац активно укључен у породични живот или није. У Псалму 68:6, Библија каже: „Отац је сиротама, Бог у светом храму своме.“ a

Како добити помоћ

Чињеница је да је за успех неопходна Божја помоћ и да је можемо добити. То је очигледно из ситуације коју је описала Лидија, девојка из Пољске која је споменута у претходном чланку. Каква је била ситуација у њеној породици? Како је та породица добила Божју помоћ?

Лидијин отац, Франћишек, признаје да је када су деца била мала занемаривао породицу, баш као што је његова ћерка рекла. Он каже: „Нисам водио рачуна о томе шта деца раде. Нисам им показивао наклоност и  уопште нисмо били блиски.“ Зато није знао да су, у време када је Лидија имала 14 година, она и њени млађи брат и сестра ишли на журке, опијали се, пушили и учествовали у тучама.

На крају је Франћишек увидео да су његова деца у невољи и био је узнемирен до те мере да је одлучио да нешто предузме. „Молио сам се Богу за помоћ“, каже он. Занимљиво, убрзо након тога посетили су га Јеховини сведоци и он и његова супруга су пристали на библијски студиј. С временом су почели да примењују оно што су научили из Библије. Како је то утицало на децу?

Франћишек објашњава: „Приметили су да сам престао да пијем и да сам постао бољи отац. Пожелели су да боље упознају Јеховине сведоке. Такође су почели да проучавају Библију и прекинули су контакт с лошим друштвом.“ Његов син, Рафал, о свом оцу каже: „Почео сам да га сматрам пријатељем“, и додаје: „Улична банда ме одједном више није занимала. Били смо заокупљени духовним активностима.“

Франћишек је сада хришћански старешина у једној скупштини Јеховиних сведока и још увек брине о својој породици и о духовном расту сваког њеног члана. Његова супруга и Лидија су пионири, то јест пуновремени проповедници. Син Рафал и млађа ћерка Силвија радосни су што проучавају Библију, коментаришу на хришћанским састанцима и говоре другима о својој вери.

Примењивао је оно чему је поучавао

Осмотрите такође шта је било са Луисом, оцем Макарене, 21-годишње Шпањолке која је цитирана у уводном чланку. На Луисов начин живота пресудан утицај је имао његов отац који је био алкохоличар. Као што је Макарена рекла, Луис је имао обичај да с пријатељима оде од куће на неколико дана. Осим тога, према својој супрузи се понашао као према слушкињи уместо као према партнеру кога цени. Њихов брак је био на ивици развода, што је Макарену и њеног млађег брата и сестру веома потресло.

Међутим, Луис је с временом прихватио библијски студиј с Јеховиним сведоцима. Он објашњава: „Почео сам да проводим време са супругом и децом. Разговарали смо, заједно обедовали и проучавали Библију. Такође смо заједно обављали кућне послове и ишли на рекреацију.“ Макарена каже: „Код мене се појавио осећај да имам брижног оца који показује искрено занимање за своју породицу.“

Значајно је то што Луис није само подстицао своју породицу да служи Богу, већ је и сам почео да живи у складу са оним чему је поучавао. Макарена објашњава да је „напустио успешно предузеће зато што му је то одузимало превише времена и зато што је желео да више пажње посвети породици“. Резултати су били изврсни. „Својим примером поучио ме је како да имам ’једноставно око‘ и како да духовне ствари стављам на прво место у животу“, каже она. Макарена сада служи као пионир, а њена мајка и млађа браћа и сестре су активни чланови хришћанске скупштине.

Одлука директора железнице

Јасно је да је деци потребан отац који при доношењу одлука има на уму њихову добробит. Док је био у тинејџерским годинама, син Такешија Тамуре, директора из Јапана који је споменут у претходном чланку, упао је у лоше друштво и изгледало је да ће имати озбиљне проблеме. То је било 1986, исте године када је Такеши одлучио да се повуче са одговорног положаја у Јапанској националној железници. Шта Такеши мисли о својој одлуци сада, након више од 18 година?

„То је вероватно најбоља одлука коју сам икада донео“, рекао је недавно. „Од тада сам више времена проводио са сином и заједно смо обављали ствари, укључујући и проучавање Библије. Резултати су задивљујући. Постали смо веома блиски, а он је прекинуо везе с лошим друштвом и престао је да се лоше понаша.“

Такешијева супруга је неколико година пре њега постала Јеховин сведок, и управо га је њено примерно понашање покренуло да испита Библију и више пажње посвети породици. И он и њихови син и ћерка постали  су Сведоци. Такеши и његов син сада служе као старешине у својим скупштинама, а његова супруга и ћерка служе као пионири.

Очевима је потребна помоћ

Упркос томе што увиђају да запостављају своју децу, многи очеви не знају шта да учине за њих. У шпанском листу La Vanguardia објављен је чланак под насловом: „Четрдесет два посто родитеља [у Шпанији] признаје да не зна како да васпитава своју децу у тинејџерским годинама“. Али, исто се може рећи и за очеве деце у предтинејџерском узрасту, као и деце узраста од једне до три године. Супротно мишљењу многих, и тој деци је потребно очево присуство и пажња.

Шта још доприноси томе да се буде добар отац? Ко очевима пружа најбољи пример, и шта се из тога може научити? Закључни чланак ће се позабавити овим питањима.

[Фуснота]

[Слике на 7. страни]

Очеви који су удовољили потребама своје деце

Франћишек и његова породица

Луис са својом породицом

Такеши у кругу породице