Како бити добар отац

У УВОДНОМ делу једног чланка о слабљењу породичних веза, који је објављен у часопису Economist, налазила се занимљива изјава: „Лако је постати отац, али није лако бити добар отац.“

У животу има много тешких одговорности. Ипак, бити добар отац јесте једна од најтежих, а уједно и најважнијих. Сваки отац треба да жели да буде добар отац, јер од тога зависе добробит и срећа његове породице.

Зашто то није лако

Једноставно речено, један од главних разлога због ког није лако бити добар отац јесте наслеђена несавршеност — и код родитеља и код деце. Библија каже: „Мисли срца човечјега зле [су] од младости његове“ (Постање 8:21). Зато је један библијски писац признао: „У греху сам мајке своје зачет“ (Псалам 51:7; Римљанима 5:12). Нагињање ка оном што је лоше због наслеђеног греха само је једна од препрека на коју наилазе они који желе да буду добри очеви.

Овај свет, то јест систем ствари, представља још једну велику препреку. Зашто? Зато што, према објашњењу Библије, „цели свет лежи у власти злога“ који је означен као „онај који се зове Ђаво и Сатана“. Библија назива Сатану и ’богом овог система ствари‘. Не чуди што је Исус за своје следбенике рекао да, попут њега, не треба да буду „део света“ (1. Јованова 5:19; Откривење 12:9; 2. Коринћанима 4:4; Јован 17:16).

Да би неко био добар отац неопходно је да буде стално свестан наслеђене несавршености, утицаја Сатане Ђавола и овог света који је под његовом контролом. Те препреке нису имагинарне. Оне су стварне! Али како човек може научити да их савлада и да буде добар отац?

Примери Божје бриге

Да би добили помоћ у савладавању препрека које смо споменули, очеви се могу обратити Библији. У њој се налазе изванредни примери. Исус је указао на најбољи од њих када је поучио своје следбенике да се моле: „Оче наш, који си на небесима.“ Описујући нашег небеског Оца, Библија једноставно каже: „Бог је љубав.“ Како би његов пример пун љубави требало да утиче на очеве? „Угледајте се на Бога“, подстицао  је апостол Павле, „и ходите у љубави“ (Матеј 6:9, 10; 1. Јованова 4:8; Ефешанима 5:1, 2).

Ако сте отац, осмотрите шта можете научити из само једног примера који показује како се Бог опходио са својим Сином, Исусом. У Матеју 3:17 пише да се приликом Исусовог крштења у води чуо Божји глас с неба како говори: „Ово је мој Син, вољени, кога признајем“. Шта можемо научити из овог примера?

Као прво, помислите како на дете утиче када отац пред неким с поносом каже: ’Ово је мој син‘, или: ’Ово је моја ћерка.‘ Млади просто процветају када им родитељи поклањају пажњу, а нарочито када их срдачно похваљују. Вероватније је да ће то подстаћи дете да се још више залаже како би задобило признање својих родитеља.

Као друго, Бог је изразио своју наклоност према Исусу, указујући на њега као на ’вољеног‘. Исус је сигурно био дирнут том нежном изјавом свог Оца. И ваша деца ће бити срећна када им покажете да их много волите, како својим речима тако и својом пажњом, бригом и временом које проводите с њима.

Као треће, Бог је свом Сину рекао: „Ја те признајем“ (Марко 1:11). Важно је да отац чини и то, наиме, да каже својој деци да је задовољан њима. Тачно је да деца често греше. Сви ми грешимо. Ипак, да ли као отац тражите прилике да похвалите децу када кажу или ураде нешто добро?

Исус је био добар ученик свог небеског Оца. Док је био на земљи, он је и речју и делом тачно показао шта његов Отац осећа према својој земаљској деци (Јован 14:9). Чак и када је био заузет и под стресом, Исус је издвајао време да седне и поприча с децом. „Пустите децу да долазе к мени“, рекао је својим ученицима, „не заустављајте их“ (Марко 10:14). Очеви, можете ли још боље опонашати пример Јехове Бога и његовог Сина?

Неопходан је добар пример

Изузетно је важно поставити деци добар пример. Уколико сами не прихватате Божју дисциплину и не допуштате да она обликује ваш живот, тада ће и ваши напори да децу ’одгајате у дисциплини и усмеравању размишљања у складу с Јеховиним‘ вероватно остати без резултата (Ефешанима 6:4). Ипак, уз Божју помоћ, ви можете савладати сваку препреку и бити послушни његовој заповести да бринете о деци.

Осмотрите пример Виктора Гутшмита, Јеховиног сведока из бившег Совјетског Савеза. Он је у октобру 1957. осуђен на десет година затвора због тога што је разговарао с другима о својој вери. Био је раздвојен од две мале ћерке и супруге, Полине. За  време боравка у затвору, било му је дозвољено да породици шаље писма. Међутим, у њима није смео да напише ни реч о Богу или о било чему што се тиче религије. Упркос таквим тешкоћама, Виктор је био одлучан да буде добар отац и знао је да је веома важно да своју децу поучава о Богу. Шта је учинио?

„Пронашао сам неке информације у издањима совјетских часописа Млади природњак и Природа“, прича Виктор. „На разгледницама сам цртао слике животиња и људи, писао приче или описивао занимљивости из природе.“

„Чим бисмо примили разгледнице“, прича Полина, „одмах бисмо их повезивали с библијским темама. На пример, када су говориле о природним лепотама, о шумама или рекама, читала сам деци 65. поглавље Исаије“, у ком се говори о Божјем обећању да ће земљу претворити у рај.

Викторова ћерка Јулија каже: „Затим би се мама помолила с нама, а ми бисмо заплакале. Те разгледнице су одиграле велику улогу у нашем васпитању.“ Полина каже да су због тога „девојчице још у детињству веома заволеле Бога“. Како сада стоје ствари у тој породици?

Виктор објашњава: „Сада су обе наше ћерке удате за хришћанске старешине и имају духовно јаке породице и децу која верно служе Јехови.“

Да би се поставио добар пример, често је осим довитљивости потребан и велики труд. Када деца виде да се њихов отац напреже да постави добар пример, то ће вероватно позитивно утицати на њих. Један човек који је много година провео у пуновременој служби, с цењењем је о свом оцу рекао: „Понекад је након посла тата био толико уморан да је једва гледао, али ипак бисмо имали библијски студиј. То нам је помогло да увидимо колико је породични студиј важан.“

Јасно, да би неко био добар отац, неопходно је да пружи добар пример — како у говору тако и у понашању. То је потребно да радите ако желите да искусите истинитост библијске пословице која гласи: „Учи дете према путу којим треба да иде, и оно неће одступити од њега ни када остари“ (Пословице 22:6).

Зато упамтите, оно што говорите јесте важно, али је још важније оно што радите — то јест, пример који дајете. Један канадски стручњак за васпитавање мале деце написао је: „Најбољи начин да децу васпитамо да се понашају [онако како бисмо желели] јесте да им ми сами покажемо које је понашање прихватљиво.“ Заиста, ако желите да ваша деца цене духовне ствари, неопходно је да их и ви сами цените.

Издвојте време за децу!

Ваша деца морају да виде ваш добар пример. То значи да је потребно да проводите време с њима— и то доста времена, а не само поједине  тренутке. Мудро је да следите библијски савет да ’искупљујете време‘, то јест да се одрекнете мање важних ствари како бисте били с децом (Ефешанима 5:15, 16). Заиста, постоји ли нешто што је важније од ваше деце? Телевизор с великим екраном, професионални штапови за голф, прелепа кућа или посао?

Очеви чија се деца упусте у неморал или изаберу начин живота лишен духовности често осећају дубоко кајање. Они жале што нису више времена проводили са својом децом када су им стварно били потребни.

Упамтите, о последицама својих одлука треба да размишљате док су ваша деца мала. Библија децу назива ’наслеђем које од Бога долази‘, нечим што вам је сам Бог поверио (Псалам 127:3). Зато никада немојте заборавити да сте одговорни Богу за њих!

Помоћ је доступна

Добар отац је спреман да прихвати помоћ која ће користити деци. Након што је анђео рекао Манојевој жени да ће родити дете, Маноје се обратио Богу речима: „Нека опет дође к нама човек Божји... да нас научи шта ћемо чинити с дететом кад се роди“ (Судије 13:8, 9). Маноју је била потребна помоћ, управо као и данашњим родитељима. Хајде да видимо о каквој је помоћи реч.

Брент Бергојн, професор на Универзитету у Кептауну, у Јужноафричкој Републици, приметио је: „Један од најбољих дарова који родитељ може дати детету јесте поука о систему вредности.“ Потреба да дете буде томе поучено може се видети из једног извештаја који је објављен у јапанском листу Daily Yomiuri, у ком је примећено: „[Једно] истраживање показује да 71 посто јапанске деце од својих очева никада није било поучено да не треба да лажу.“ Зар то није жалосно?

Ко може пружити поуздан систем вредности? Иста особа која је и Маноју пружила вођство — сам Бог! Да би пружио помоћ људима, Бог је послао свог драгог Сина, Исуса, као Учитеља — како су га често ословљавали. Сада је на многим језицима доступна књига под насловом Учи од Великог Учитеља, у којој се налазе поуке на основу Исусових учења и која може бити од користи у поучавању младих.

Ова књига не истиче само вредности које се темеље на Божјој Речи већ садржи и више од 160 слика уз које стоје одговарајућа питања. Примера ради, у 22. поглављу, под насловом „Зашто није лепо да лажемо?“, налази се слика која се може видети на 32. страни овог часописа. У тексту изнад слике стоји: „Можда неки дечак каже тати: ’Нисам ја шутнуо лопту у прозор.‘ Али, шта ако јесте? Зар онда не би било ружно ако каже да није?“

Вредне поуке се такође налазе у следећим поглављима: „Послушност те штити“, „Треба да се одупиремо искушењима“, „Поука о доброти“, „Немој никада да крадеш!“, „Да ли се Богу допада свака врста забаве?“, „Како можемо обрадовати Бога“ и „Зашто треба да радимо“, да споменемо само неке од укупно 48 наслова колико их у књизи има.

Предговор ове књиге завршава се речима: „Нарочито је потребно да деца буду усмерена ка Извору мудрости, нашем небеском Оцу, Јехови Богу. Исус, Велики Учитељ, увек је то радио. Искрено се надамо ће ова књига помоћи вама и вашој породици да водите начин живота који је допадљив Јехови, и да ћете имати вечне благослове.“ a

Јасно је да добар отац пружа деци добар пример, проводи доста времена с њима и помаже им да живе у складу с Божјим мерилима која су записана у Библији.

[Фуснота]

[Слика на 8. страни]

Иако је био у затвору, Виктор Гутшмит је успео да буде добар отац

[Слике на странама 8, 9]

Док је био у затвору због своје вере, Виктор је нацртао ове слике како би поучио своју децу

[Слика на 9. страни]

Викторове ћерке 1965. године

[Слика на 10. страни]

Очеви треба активно да учествују у поучавању деце