Најмањи пас на свету

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ МЕКСИКА

ДА ЛИ бисте желели да имате другара који је дружељубив и живахан, али и задовољан тиме да мирно лежи поред вас или у вашем крилу док читате? Другара коме треба мало простора, који мало једе и не мора свакодневно да се изводи у шетњу? Онда је за вас вероватно прави избор чивава, најмања позната псећа раса на свету. a

Чиваве су добри пси чувари, јер увек упозоравају власника на опасност. Оне су заправо веома храбре. Њих нимало не плаше већи пси.

Чивава на први поглед делује помало ’дрско‘. Одликују је јабучаста глава, доста размакнуте светлуцаве очи и усправне уши које су спуштене када се одмара. Може имати кратку и меку или дугу свиленкасту длаку. Неке имају светлориђу, светложуту, плавичасту или чоколадносмеђу длаку, која може бити једнобојна, шарена или чак прошарана. Јединствена карактеристика већине штенади чиваве јесте мекани део на темену, слично као код новорођенчета.

Порекло чиваве

Иако постоје разне теорије о њеном пореклу, изгледа да ова раса потиче од једног малог пса, течичија. Њега је у деветом веку наше ере узгајао мексички народ Толтеци. Докази у прилог томе налазе се у манастиру у Хуехоцингу, који су саградили фрањевачки монаси користећи камење са пирамида из града Чолуле. На том камењу исклесани су рељефи на којима су приказани пси који веома личе на данашње чиваве.

Касније су Астеци поразили Толтеке, а њихово племство почело је да обожава ове мале псе, посебно оне с плавичастом длаком. Према веровању, они су водили бесмртну душу на путу кроз подземље. Монтезума II, последњи астечки владар, био је љубитељ чивава. Каже се да их је имао на стотине и да је о свакој бринула по једна особа. У гробницама на граници између Мексика и Сједињених Држава пронађени су костури чивава.

Историчарка и стручњак за чиваве, Телма Греј, на основу истраживања дошла је до закључка да је астечки пас био укрштан с једним малим теријером ког су донели шпански конкистадори. Тако је омогућен настанак још мање чиваве, какву данас знамо. Име је добила по мексичкој држави Чивава у којој су је средином 19. века открили амерички путници, који су неколико ових паса понели у Сједињене Државе. Отприлике у исто време, Карлота, супруга мексичког владара Максимилијана, допринела је међународној слави чиваве тако што ју је пренела у Европу.

Чивава као кућни љубимац

Чивава је кућни пас, идеалан за боравак у стану и за особе које су старе, хендикепиране или везане за кућу. Овај пас ужива  у пажњи и друштву човека. Ипак, пошто је тако мали, с њим се мора поступати обазриво. Лако би се могао повредити или убити ако би га неко случајно нагазио, прејако загрлио или сео на њега. Треба пазити да не буде без надзора на вишим површинама, на пример на кревету или софи, јер нема осећај за висину и лако би се могло десити да скочи и сломи неку кост. Зато се не препоручује за љубимца када у кући има мале деце.

Па ипак, чивава је издржљивија него што бисте у први мах могли помислити. У ствари, то је једна од најдуговечнијих раса, јер може да живи и дуже од 15 година. Иако је овај пас енергичан и живахан, довољно му је да се сваког дана поигра са својим играчкама. Међутим, пошто брже сагорева калорије од већих раса и има сићушне органе за варење, чивава је склона хипогликемији. Стога јој је потребно више мањих оброка и пуно одмора. Подрхтавање је нормално за ову расу. Оне не дрхте само када им је хладно, већ и када су узбуђене, незадовољне или уплашене.

Чивава је одана, послушна и може се веома добро издресирати. Према књизи A New Owner’s Guide to Chihuahuas, „ако сте спремни да пружите чивави оно што јој је потребно, имаћете љубимца који је живахнији, дружељубивији и прилагодљивији од већине осталих паса“. Многи су се уверили да је мајушна чивава диван другар.

[Фуснота]

[Слика на 15. страни]

Маче и штене чиваве

[Извор]

© Tim Davis/CORBIS

[Слика на 15. страни]

Одрасла чивава