Пошаст у облику соли

ПОКРЕНИ

Пошаст у облику соли

Од дописника Пробудите се! из Аустралије

СО ЈЕ неопходна за живот људи и животиња. Она сачињава скоро један посто нашег тела. Користимо је као зачин, у лековима и за производњу сточне хране. Сваке године у свету се потроши око 190 милиона тона соли. Али, у неким од најпродуктивнијих пољопривредних подручја, ова корисна супстанца које има у изобиљу претвара се у праву пошаст.

Око 40 посто приноса у свету добија се са наводњаване земље која чини 15 посто укупног обрадивог земљишта. Захваљујући наводњавању, наизглед јалова земља процвета као ружа. Међутим, то може довести до салинизације, то јест таложења соли у земљишту, услед чега оно постепено постаје неплодно. Због тога 50 посто наводњаваног земљишта у свету доноси мањи род. Процењено је да се сваке године због салинизације и презасићености земљишта водом изгуби подручје величине Србије!

У својој књизи Out of the Earth, Данијел Хилел, истакнути стручњак који се бави испитивањем земљишта, упозорава: „Буквално свака подмукла пошаст коју је проузроковао човек и која је имала велику улогу у нестајању некадашњих цивилизација, још увек постоји и утиче и на савремени свет... само у много већој мери.“ Процењено је да салинитет проузрокује губитке у приносима који економију Сједињених Држава годишње коштају пет милијарди долара. Ипак, ова пошаст коју је покренуо човек можда понајвише прети Аустралији.

Еколошка криза

Услед салинизације, огромна житна поља западне Аустралије сваког сата се смање за величину фудбалског игралишта. Др Том Хатон из Државне научне и индустријске истраживачке организације (CSIRO) каже: „Нема сумње да је то највећа еколошка криза с којом се суочавамо.“

На утицај салинизације посебно је осетљиво најважније пољопривредно подручје источне Аустралије, познато као басен Мари-Дарлинг. Тај басен је велик као Француска и Шпанија заједно и заузима три четвртине наводњаваног земљишта у Аустралији. Скоро половина укупног прихода ове земље од пољопривреде долази из ове области. Реке Мари и Дарлинг, жиле куцавице овог виталног пољопривредног подручја, одржавају на животу хиљаде мочварних подручја и обезбеђују пијаћу воду за три милиона људи.

Нажалост, салинизација је већ озбиљно угрозила 2 000 квадратних километара овог животоважног земљишта, а научници процењују да ће током ове деценије још 10 000 квадратних километара доживети исту судбину. У рекама Мари и Дарлинг и њиховим притокама проценат соли се повећава, тако да у неким подручјима вода више није за пиће. Плодна поља кроз која протичу ове реке, постепено се претварају у слане, беживотне мочваре.

Међутим, није само земљиште у опасности. Научници из CSIRO-а упозоравају да се због салинитета чак око хиљаду аустралијских врста биљака и животиња налази пред изумирањем. Осим тога, ако се ситуација у басену Мари-Дарлинг не промени, у наредних 50 година нестаће можда половина птичјих врста. Размотримо како је недостатак дугорочног планирања проузроковао ову еколошку кризу.

Извор соли

Научници претпостављају да је извор већег дела соли у Аустралији измаглица са океана, која већ хиљадама година долази на копно. Со из измаглице је путем кише доспевала на тло. Други извор соли по научницима јесу исушени басени мора која су некада прекривала делове континента. Киша је спирала со кроз слојеве земље и тако се испод сланог доњег слоја тла лагано формирао слој богат подземним водама.

Еукалиптуси и друга вегетација с временом су прекрили континент, пуштајући корење које је продирало по 30, 40, па и више метара у земљу. Вегетација је црпела из земље већи део кишнице и путем транспирације преко листова враћала је на површину. То је омогућавало да ниво подземних вода остане прилично низак. Али европске методе обрађивања земље, које су Аустралији донеле напредак и благостање, подразумевале су и крчење огромних предела. Масовно уклањање дрвећа и растиња који делују као природне пумпе, као и распрострањено наводњавање, проузроковали су подизање нивоа подземних вода. Тако је со, која је дуго мировала дубоко у земљи, била растворена и све се више приближавала плодном земљишту на површини.

Узроци проблема

Наводњавање контролисаним плављењем усева повећава приносе у басену Мари-Дарлинг. Међутим, тиме се истовремено нагло повећава ниво подземних вода испод поља. Слана подземна вода затим лагано продире у речне системе и загађује пијаћу воду. То ствара још један проблем познат као речни салинитет. Слана речна вода се затим користи за наводњавање поља и тако настаје зачарани круг.

Постоји још један вид салинитета који не настаје услед наводњавања, већ услед гајења одређених култура. На подручју овог басена, дрвеће с разгранатим корењем замењено је пашњацима и једногодишњим биљкама, чије корење не продире дубоко у земљу. Кишница, коју је некада апсорбовало дрвеће, сада пролази кроз земљу мимо усева.

Научници процењују да због тога у подземне воде доспева од 10 до 100 пута више воде него када је ту расло дрвеће. Током протеклих сто година, земља је упила толико воде да је ниво подземних вода испод басена Мари-Дарлинг на неким местима порастао за 60, па и више метара. Невоље фармера почињу када се та слана вода нађе на неколико метара испод површине земље.

На појединим деловима некада плодног земљишта постаје све очигледније да усеви слабије успевају. Дуго пре него што на тлу почне да се таложи со, слане подземне воде које се налазе близу површине испаравају из земље. Испрва биљке ту успевају, али како се све више соли скупља у површинском делу, земљиште постаје све неплодније.

Последице не погађају само пољопривреду. Погођени су и неки аутопутеви, чији је век трајања смањен за 75 посто. Такође, у градовима у басену Мари-Дарлинг оштећене су зграде, водовод и канализација.

Да ли је опоравак могућ?

Изгледа да ће ниво већине сланих подземних вода у овој области наставити да расте и у наредних 50 до 100 година. Један извештај наводи да ће до времена када бебе које се сада рађају напуне 30 година, подручје државе Викторија — отприлике величине Велике Британије — бити упропашћено. Шта треба предузети да би се преокренуо овај процес уништавања?

„Неопходно је да драстично променимо планирање и начин на који се користе природне залихе басена [Мари-Дарлинг] како би екосистем опстао и земљиште се продуктивно користило“, наводи се у једном владином извештају. „Очекују нас велики трошкови... Међутим, ти трошкови су занемарљиви у поређењу с неизбежним губицима — економским, социјалним и у погледу животне средине — који ће настати уколико се садашњи начин коришћења земљишта не промени.“

Обимно пошумљавање би постепено поправило штету, али тренутно се то не сматра профитабилним решењем. У једном научном извештају је забележено: „Не можемо повратити стање које би било идентично некадашњем. У многим случајевима, побољшања [као резултат пошумљавања], ако их уопште и има, долазе веома споро.“

У међувремену, фармери се подстичу да сеју културе с дубљим кореном или оне којима со не смета. Неки чак експлоатишу со која им је упропастила фарме и тако зарађују за живот. Други планирају да слана језерца искористе за узгој морске рибе, шкампа, па чак и алги.

Овај проблем не погађа само Аустралију. Ипак, уколико се ускоро не предузму значајне промене, Платонов опис древне Грчке постаће злослутна предслика Аустралије: „Оно што је остало од некада богате земље попут скелета је болесног човека, где је сва добра и родна земља изгубљена, а само костур је остао.“

[Мапа на 25. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

БАСЕН МАРИ-ДАРЛИНГ

[Извор]

[Слике на 25. страни]

Наслаге соли хватају се за остатке дрвета усред поплављеног поља

Некада плодна поља уништила је со која се таложи на површини

[Извор]

[Слике на 26. страни]

Први знаци опустошења — неплодне површине усред плодних поља

Со која доспе на површину уништава вегетацију

Последице пораста салинитета на некада продуктивном земљишту

Коначни резултат подизања нивоа подземних вода

[Извор]

ПРОБУДИТЕ СЕ!