Пређи на садржај

Пређи на садржај

Кад неко кога волите пати од менталног поремећаја

Кад неко кога волите пати од менталног поремећаја

Кад неко кога волите пати од менталног поремећаја

БИЛО је то једно сасвим обично јутро у дому породице Јовановић. a Све четворо су били будни и спремни за дневне активности. Светлана је опоменула свог 14-годишњег сина Душана да ће закаснити у школу. Уследило је нешто потпуно неочекивано. За само пола сата, Душан је ауто-лаком ишарао зид своје собе, замало запалио гаражу и покушао да се обеси на тавану.

Светлана и њен супруг Предраг кренули су за колима хитне помоћи у којима је био Душан, очајнички покушавајући да схвате шта се то управо десило. Нажалост, то је био само почетак. Уследили су бројни инциденти сличне природе, који су одвукли Душана у мрачни свет душевне болести. Током пет година тескобе, он је неколико пута покушао да се убије, два пута је хапшен, лечен је у седам психијатријских установа и безброј пута је био код стручњака за ментално здравље. Збуњени пријатељи и рођаци често нису знали шта да кажу или да ураде.

Процењује се да ће свака четврта особа на планети кад-тад оболети од неке душевне болести. Када се тај запањујући податак узме у обзир, вероватно неко од ваших чланова породице, рођака или пријатеља пати од неког облика менталног поремећаја. Шта можете предузети уколико неко кога волите има такав проблем?

Препознајте симптоме. Можда неће бити одмах установљено да неко пати од менталног поремећаја. Пријатељи и чланови породице могу приписивати симптоме хормонским променама, болешљивости, личним недостацима или тешким околностима. Душанова мајка је приметила неке ране знакове, али су она и њен супруг мислили да је Душанова ћудљивост део периода адолесценције који ће брзо проћи. Међутим, знатне промене у навикама спавања, исхране и у понашању могу указивати да се дешава нешто озбиљније. Специјалистички преглед може бити пут до ефикасног лечења и побољшања начина живота вољене особе.

Информишите се. Особе са менталним поремећајем обично нису у стању да се информишу о својој болести. Зато вам информације које сакупите из актуелних и поузданих извора могу помоћи да разумете кроз шта све вољена особа пролази. Може вам користити и отворен разговор с другима. Примера ради, Светлана је показала Душановој баки и деди неке информације о тој болести које су им помогле да се боље упознају с Душановим проблемом и да буду укључени у збивања.

Инсистирајте на лечењу. Упркос томе што неки ментални поремећаји имају далекосежне последице, уз одговарајуће лечење многи оболели могу водити стабилан, продуктиван живот. На несрећу, многи годинама не траже никакву помоћ и постају све слабији. Као што срчане сметње захтевају одлазак код специјалисте за срце, тако и душевна болест захтева обраћање онима који знају како је треба лечити. На пример, психијатри могу преписати лек који, када се редовно узима, може помоћи при контролисању расположења, смањењу забринутости и исправљању искривљених образаца размишљања. b

Охрабрите оболелу особу да затражи помоћ. Дешава се да особа која пати од менталног поремећаја не увиђа да јој је потребна помоћ. Можете јој предложити да оде код неког одређеног доктора, прочита неке корисне чланке или поразговара с неким ко успешно излази на крај са сличним поремећајем. Могло би се десити да вољена особа не прихвата ваш савет. Ипак, обавезно предузмите нешто уколико је неко о коме ви бринете склон томе да науди себи или другима.

Избегавајте да изазивате осећај кривице. Научници још увек нису у стању да објасне сложено узајамно деловање фактора који доприносе менталном поремећају, а везани су за генетику, друштво и околину. Неки од тих фактора су оштећење мозга, злоупотреба супстанци, стресови у непосредном окружењу, биохемијска неравнотежа и генетске предиспозиције. Оболелом нећете нимало помоћи уколико га оптужујете за нешто што ви сматрате да је урадио и тако допринео настанку болести. Треба да се усредсредите на пружање подршке и охрабрења.

Имајте разумна очекивања. Уколико од оболеле особе очекујете превише, то је може обесхрабрити. С друге стране, претерано истицање њених ограничења може створити осећај беспомоћности. Стога, нека ваша очекивања буду разумна. Наравно, не треба толерисати лоше понашање. Као и сви други, и особе са менталним поремећајем могу учити из последица својих поступака. Насилно понашање може захтевати правни поступак или извесна ограничења ради заштите саме особе или других.

Разговарајте. Комуникација је неопходна, чак иако понекад може изгледати да сте погрешно схваћени. Особа која пати од менталног поремећаја може реаговати на непредвидив начин и њене емоције могу изгледати неразумно у оквиру дате ситуације. Па ипак, критиковање због нечега што је рекла само ће створити осећање кривице и тако појачати депресију. Када речи не помажу, мирно седите и слушајте. Прихватите њена осећања и мисли без осуђивања. Настојте да останете смирени. Обоје ћете имати користи уколико јој једноставно покажете да вам је стало до ње и уколико у томе будете доследни. Тако је било и у Душановом случају. Неколико година касније, он је изразио цењење за оне о којима је рекао да су му ’помагали и када није желео помоћ‘.

Узмите у обзир потребе других чланова породице. Када породица мора да се усредсреди на особу која је у кризи, могло би се десити да други чланови породице буду запостављени. Душанова сестра Ивана је неко време имала осећај да „живи у сенци његове болести“. Умањивала је сопствена достигнућа како не би скретала пажњу на себе. У међувремену, изгледало је као да су родитељи желели да постиже више и да надокнади оно што њен брат није могао да уради. У таквим ситуацијама, поједина браћа или сестре оболелог детета покушавају да скрену пажњу на себе тако што праве проблеме. Када је породица у кризи, потребна јој је помоћ како би се поклонила одговарајућа пажња свим њеним члановима. На пример, када су Јовановићи били преокупирани Душановим проблемима, пријатељи из локалне скупштине Јеховиних сведока помогли су Ивани тако што су јој посветили додатну пажњу.

Подстичите на оно што повољно делује на ментално здравље. Обухватан план за побољшање менталног здравља треба да укључује вођење рачуна о исхрани, вежбању, навикама спавања и о друштвеним активностима. Једноставне активности у ужем кругу пријатеља обично су мање стресне. Упамтите и то да алкохол може погоршати симптоме болести и изменити дејство лекова. Породица Јовановић сада се труди да одржи одговарајућу рутину која користи свима, а посебно њиховом сину, јер то доприноси очувању менталног здравља.

Водите рачуна о себи. Стрес који је повезан са старањем о некоме ко пати од менталног поремећаја може негативно утицати на ваше здравље. Стога је неопходно да обратите пажњу на своје физичке, емоционалне и духовне потребе. Јовановићи су Јеховини сведоци. Светлана сматра да јој је вера умногоме помогла у борби са тешком ситуацијом у којој се нашла њена породица. „Хришћански састанци су били добар лек против стреса“, каже она. „Помагали су ми да се ослободим тренутних брига и да се усредсредим на важнија питања и наду за будућност. Безброј пута сам се са сузама молила за помоћ и увек би се десило нешто што би ми ублажило бол. Уз Јеховину помоћ, имала сам невероватан мир.“

Душан је сада младић са новим погледом на живот. „Мислим да ми је то што сам проживео помогло да постанем боља особа“, каже он. Његова сестра Ивана сматра да је из свега што се десило и она извукла поуку. „Мање сам критички настројена према другима“, каже она. „Никада не знаш какве су нечије околности. То зна само Јехова Бог.“

Ако неко кога волите има ментални поремећај, никада немојте заборавити да ухо које је спремно да саслуша, рука која је спремна да помогне и став без предрасуда могу помоћи особи да опстане, па чак и да оздрави.

[Фусноте]

a Имена су промењена.

b Уз користи треба узети у обзир и могуће нежељене последице. Пробудите се! не подржава ниједан одређени начин лечења. Хришћани треба да буду сигурни да се лечење ком су се подвргли не сукобљава с библијским начелима.

[Оквир на 21. страни]

Неки знаци који могу указивати на ментални поремећај

Уколико неко кога волите има неки од следећих симптома, можда ће морати да се посаветује са лекарем или стручњаком за ментално здравље.

• Непрестана туга или раздражљивост

• Изолованост од друштва

• Екстремне промене расположења

• Претерана љутња

• Насилно понашање

• Злоупотреба супстанци

• Претерани страх или забринутост

• Неприродан страх од прекомерне тежине

• Знатне промене у навикама исхране или спавања

• Чести кошмари

• Растројеност

• Привиђења или халуцинације

• Размишљање о смрти или самоубиству

• Неспособност да се избори с проблемима или свакодневним обавезама

• Порицање очигледних проблема

• Честа необјашњива болешљивост

[Слика на 22. страни]

Када речи не помажу, мирно седите и слушајте