Корени предрасуда

НАСТАНКУ предрасуда доприноси неколико фактора. Па ипак, докази потврђују утицај следећих фактора: (1) жеља да се пронађе кривац и (2) нетрпељивост изазвана неправдом која се догађала у прошлости.

Као што је примећено у претходном чланку, када се суоче с неком недаћом, људи често траже кривца. Када истакнуте личности учестало износе неку оптужбу на рачун одређене мањине, јавност то прихвата и тако настају предрасуде. Навешћемо један класичан пример. Када у земљама Запада наступи економска криза, за незапосленост се често окривљују досељеници, иако они углавном прихватају послове које локално становништво не жели да обавља.

Међутим, потрага за кривцем није једини узрок предрасуда. То могу бити и историјска збивања. „Није претеривање ако кажемо да је трговина робљем створила интелектуално оправдање за расизам и презир према култури црнаца“, каже се у извештају Унеско против расизма. Трговци робљем су ту срамну трговину људским бићима покушали да оправдају тврдњом да су Африканци нижа врста. Оваква неоснована предрасуда, која је касније проширена и на друге колонизоване народе, још увек постоји.

Широм света, слични историјски извештаји о тлачењу и неправди потхрањују предрасуде. Непријатељство између католика и протестаната у Ирској започело је још у 16. веку, када су енглески владари прогонили и протеривали католике. Зверства која су током крсташких ратова починили припадници хришћанског света још увек код Муслимана на Блиском истоку буде снажна непријатељска осећања. Масакри цивила током Другог светског рата продубили су непријатељство између Срба и Хрвата на Балкану. Као што ови примери показују, дуга историја непријатељства између две групе људи може повећати предрасуде.

Снажан утицај незнања

У срцу малог детета које тек учи да хода нема предрасуда. У ствари, истраживачи запажају да се дете обично радо игра с децом друге расе. Међутим, до 10. или 11. године, оно може почети да одбацује људе који припадају другом племену, раси или религији. У периоду током ког се развија његова личност, оно усваја бројна гледишта која може задржати током читавог живота.

Како се стичу погрешне представе? Путем онога што види и чује, дете усваја негативне ставове, најпре од родитеља, а потом и од вршњака и наставника. Касније на њега могу утицати и комшије, новине, радио и телевизија. У детињству, неко може имати врло оскудно знање или чак уопште ништа не знати о групама према којима осећа одбојност. Међутим, када одрасте може сматрати да су припадници тих група инфериорни и да им се не може веровати. Можда чак почиње да их мрзи.

У многим земљама, све развијенија трговина и туризам доводе до честих контаката између појединаца из различитих култура и етничких група. Па ипак, особа која је  развила снажне предрасуде обично се држи својих унапред формираних гледишта. Она истим аршином може мерити хиљаде или чак милионе људи, сматрајући да сви они имају одређене лоше особине. Било које негативно искуство, чак и ако укључује само једну особу из одређене групе, потхрањује њене предрасуде. С друге стране, позитивна искуства се обично одбацују као изузеци од правила.

Ослобођење

Иако већина људи у начелу осуђује предрасуде, мало је оних који успевају да се ослободе њиховог снажног утицаја. Заправо, многи који имају снажне предрасуде често тврде управо супротно. Други кажу да није важно да ли имате предрасуде или не, нарочито ако своје мишљење задржавате за себе. Ипак, то јесте важно зато што предрасуде утичу на стварање подела међу људима и наносе им штету. Као што предрасуде произлазе из незнања, тако из предрасуда произлази мржња. Писац Чарлс Кејлеб Колтон (око 1780 до 1832) истакао је: „Неке људе мрзимо зато што их не познајемо; а не желимо да их упознамо зато што их мрзимо.“ Ипак, ако се предрасуде могу развити, оне се могу и уклонити. Како?

[Оквир на 7. страни]

Религија — покретачка снага за толеранцију или за предрасуде?

У својој књизи The Nature of Prejudice, Гордон Олпорт наводи да „у поређењу са осталима, изгледа да чланови цркава у просеку имају више предрасуда“. То не изненађује, јер је религија често узрок предрасуда, уместо лек против њих. На пример, свештенство је вековима потпиривало антисемитизам. Према делу А History of Christianity, Хитлер је једном изјавио: „Што се тиче Јевреја, ја само следим исту политику коју Католичка црква води већ 1500 година.“

Током зверстава на Балкану, изгледа да учења Православне и Католичке цркве нису имала моћ да изграде толеранцију и поштовање према ближњима који припадају другој вери.

Слично томе, у Руанди су чланови цркве учествовали у покољу суверника. Лист National Catholic Reporter је навео да су тамошњи сукоби укључивали „прави геноцид за који су, нажалост, одговорни чак и католици“.

Сама Католичка црква признаје да је њена историја обележена нетолеранцијом. На једној јавној миси одржаној у Риму 2000. године, папа Јован Павле II је замолио за опроштај због „застрањивања у прошлости“. Током церемоније, посебно је споменуо „религиозну нетолеранцију и неправду нанету Јеврејима, женама, домороцима, досељеницима, сиромашним људима и нерођеним бебама“.

[Слика на 6. страни]

Горе: Избеглички логор, Босна и Херцеговина, 20. октобар 1995.

Двоје босанских избеглица током грађанског рата

[Извор]

Photo by Scott Peterson/Liaison

[Слика на 7. страни]

Поучена да мрзе

Деца могу усвојити негативна гледишта од својих родитеља, преко телевизије или на друге начине