Нато —  јединствена соја из Јапана

Од дописника Пробудите се! из Јапана

Да ли вам помисао на ферментисану, влакнасту соју отвара апетит? Вероватно не! Али нато — зрневље соје које је скувано на пари а затим ферментисало — веома је популарно јело у Јапану. Процењено је да се сваке године више од 110 000 тона соје употреби за производњу 220 000 тона натоа.

ПРЕМА легенди пре око хиљаду година, ратник по имену Минамото Јоши нашао је на слами скувану соју која је ферментисала и пробао је. Тако је откривен нато. Сматра се да је до краја Едо ере (1603-1867), нато постао саставни део кухиње у неким подручјима Јапана.

Како се нато прави? Некада се зрневље соје скувано на пари стављало у снопове пиринчане сламе, који су затим одлагани на топло и влажно место. Тиме се омогућавала ферментација коју врши Bacillus natto, бактерија која живи у слами од пиринча. Током ферментације, разлажу се протеини и глуцид, који се налазе у соји, при чему настају карактеристична нато влакна која се могу развући и до 6 метара!

Данас се нато производи на велико у фабрикама где се по соји скуваној на пари разбацује тачно одређена количина бактерије Bacillus natto. Машине затим пребацују зрневље у мале контејнере, који се потом одлажу у складиште где одговарајућа температура и влажност омогућавају ферментацију и зрење. Када се запакује, нато је спреман за тржиште.

Нато има карактеристичан мирис који је некима одбојан. Али ова влакнаста соја је хранљива. Током ферментације, стварају се витамини Б₂ и К и минерали као што су гвожђе, калцијум и калијум. Осим тога, нато садржи ензиме који поспешују варење. У њему је пронађена и натокиназа, ензим који разбија тромбове у крви.

Влакна натоа могу да се користе и у друге сврхе, на пример, за производњу влакнастих материја, биолошки разградиве пластике, као и смоле која задржава воду.

Ферментацијом се производи топлота, као и агенси који уништавају друге бактерије. Зато, када се правилно направи, нато има дуг рок трајања. У једном експерименту, нато бацили су били узгајани са ентеропатогеном E. coli O157, за коју се зна да проузрокује тешка тровања храном. Бактерија E. coli O157 је угинула. Ипак, препоручљиво је да се нато држи у фрижидеру и да се поједе у року од око недељу дана јер се његов укус постепено мења. Када процес ферментације траје предуго, соја се потпуно разложи и настаје јак мирис налик мирису амонијака.

Многи једу нато на традиционалан начин — зачињен соја сосом. Неки воле да додају сенф или исецкани млади лук, док неки опет додају алге или јаје. Нато се може комбиновати и с топлим белим пиринчем. Такође се може послужити са шпагетима, јапанским резанцима или чак са супом. Неки воле да га једу уз тост намазан путером. Када се послужује с пиринчем, важно је добро промешати зрневље. Што га више мешате, више ће влакана настати.

Захваљујући својој хранљивој вредности, нато стиче све већу популарност. Штавише, сада се производи и нато без мириса, чему су се обрадовали они којима је његов мирис неподношљив. Препоручујемо вам да пробате нато. a И ви можете почети да уживате у ферментисаној влакнастој соји из Јапана!

[Фуснота]