Различити видови предрасуда

„Избаците предрасуде кроз врата, и оне ће се вратити кроз прозор“ (Фридрих Велики, пруски краљ).

РАЏЕШ живи у индијском селу Палијаду. Попут многих „недодирљивих“ — Индијаца из најниже касте — он мора да пешачи 15 минута како би донео воду за породицу. „Није нам дозвољено да користимо чесме које користе они из виших касти“, објашњава он. Када је ишао у школу, Раџеш и његови другови нису смели чак ни да додирну лопту којом су друга деца играла фудбал. „Уместо тога, играли смо се каменчићима“, каже он.

„Имам осећај да ме људи мрзе, али не знам зашто“, каже Кристина, тинејџерка из Азије која живи у Европи, и додаје: „То ми веома тешко пада. Обично се држим по страни, али ни то не помаже.“

„Први пут сам осетио предрасуде када сам имао 16 година“, каже Стенли, који живи у западној Африци. „Људи које никада у животу нисам видео говорили су ми да напустим град. Некима из мог племена запаљене су куће, а мом оцу је био замрзнут банковни рачун. Након тога, почео сам да мрзим племе које је вршило дискриминацију.“

Раџеш, Кристина и Стенли су жртве предрасуда, а сличних примера има много. „Стотине милиона људских бића пате због расизма, дискриминације, ксенофобије и ускраћивања неких права“, објашњава Коичиро Матсура, генерални директор Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско). „Такво нехумано поступање, потхрањено незнањем и предрасудама, у многим земљама је изазвало унутрашње сукобе и проузроковало огромну патњу.“

Ако никада нисте били жртва предрасуда, можда вам је тешко да схватите колико је то болно. „Неки људи ћутке подносе предрасуде. Други на њих узвраћају с још више предрасуда“, запажа се у књизи Face to Face Against Prejudice. На које начине предрасуде наносе штету?

Уколико припадате некој мањини, можда примећујете да вас други избегавају, непријатељски гледају или да увредљиво говоре о вашој култури. Можда се можете запослити једино ако прихватате понижавајуће послове које нико не жели. Можда је тешко  пронаћи одговарајуће место за становање. Ваша деца су можда изолована од друштва и осећају се одбачено од школских другова.

Што је још горе, предрасуде могу водити до насиља или чак убијања. Заиста, странице историје су пуне потресних примера насиља изазваног предрасудама — укључујући масакре, геноциде и такозвана етничка чишћења.

Предрасуде током векова

Некада су главна мета предрасуда били хришћани. На пример, убрзо након Христове смрти на њих се сручио талас окрутног прогонства (Дела апостолска 8:3; 9:1, 2; 26:10, 11). Два века касније они који су се изјашњавали као хришћани били су изложени окрутном малтретирању. „Ако избије нека пошаст“, писао је Тертулијан у трећем веку, „сместа се узвикује: ’Баците хришћане лавовима!‘“

Међутим, почев од 11. века и крсташких ратова, непопуларна мањина у Европи постали су Јевреји. Када је континентом почела да хара куга, која је за само неколико година однела животе око четвртине становника Европе, кривица је одмах сваљена на Јевреје, пошто су их многи већ мрзели. „Куга је била изговор за ту мржњу која је подстакла преплашене људе да окриве Јевреје“, пише Џенет Фарел у својој књизи Invisible Enemies.

На крају је један Јеврејин с југа Француске под мукама „признао“ да су епидемију изазвали његови сународници тако што су затровали изворе воде. Наравно, ова изјава није била тачна. Међутим, та информација је била објављена као веродостојна. Уследио је покољ Јевреја у Шпанији, Француској и Немачкој. Изгледа да нико није обратио пажњу на праве кривце — на пацове. Осим тога, мало њих је приметило да су и Јевреји умирали од куге баш као и сви остали!

Када се ватра предрасуда једном запали, она може тињати вековима. У првој половини 20. века, Адолф Хитлер је распламсао  ватру антисемитизма тако што је окривио Јевреје за пораз Немачке у Првом светском рату. На крају Другог светског рата, Рудолф Хес, нациста и заповедник концентрационог логора у Аушвицу, признао је: „Прихваћена здраво за готово, идеја да морамо заштитити Немачку од Јевреја била је саставни део наше војне и идеолошке обуке.“ Да би ’заштитио Немачку‘, Хес је руководио истребљењем око 2 000 000 људи, углавном Јевреја.

Нажалост, зверства нису престала ни у наредним деценијама. Примера ради, у источној Африци је 1994. године букнула мржња између припадника племена Тутси и Хуту која је довела до смрти најмање пола милиона људи. „Ништа није било свето“, известио је часопис Time. „У црквама где су многи потражили уточиште текла је крв... Била је то борба прса у прса, крајње лично схваћена и неописива, врста крвопролића због којег су они који су успели да побегну били потпуно шокирани и без речи.“ Тог ужасног насиља нису била поштеђена чак ни деца. „Руанда је мала“, изјавио је један становник те земље, „али у њој се нашла сва мржња овог света.“

Сукоби који су пратили распад бивше Југославије проузроковали су смрт више од 200 000 цивила. Комшије које су годинама живеле у миру међусобно су се убијале. На хиљаде жена је силовано, а милиони људи су били приморани да напусте своје домове, што је била последица окрутне политике познате као етничко чишћење.

Иако већина предрасуда не доводи до крвопролића, оне ипак раздвајају људе и стварају нетрпељивост. У једном недавно објављеном извештају Унеска запажа се да, упркос глобализацији, расизам и расна дискриминација „у већем делу света узимају све више маха“.

Да ли је уопште могуће искоренити предрасуде? Да бисмо одговорили на то питање, морамо утврдити како предрасуде настају у уму и срцу људи.

[Оквир на 5. страни]

Обележја предрасуда

У својој књизи The Nature of Prejudice, Гордон Олпорт истиче пет начина на које се предрасуде испољавају. Особа која има предрасуде обично то чини на један или више од тих начина.

1. Негативне примедбе. Особа увредљиво говори о групи коју не воли.

2. Избегавање. Клони се било кога ко припада тој групи.

3. Дискриминација. Члановима омражене групе онемогућава се добијање одређене врсте посла, становање на одређеним местима или остваривање социјалних права.

4. Физички напади. Особа учествује у насиљу с циљем да застраши људе које мрзи.

5. Истребљење. Учествује у линчовањима, масакрима или истребљењима.

[Слика на 4. страни]

Избеглички логор Бенако, Танзанија, 11. мај 1994.

Жена се одмара поред балона за воду. Више од 300 000 избеглица, углавном Хутуа из Руанде, прешло је у Танзанију

[Слика на 4. страни]

Photo by Paula Bronstein/Liaison