Свет без  предрасуда

ДА ЛИ код себе можемо препознати склоност ка предрасудама? Примера ради, да ли о карактеру неке особе судимо на основу боје коже, националности, етничке или племенске припадности — чак и ако је не познајемо? Или сваку особу ценимо због њених јединствених особина?

У Исусовим данима, људи који су живели у Јудеји и Галилеји нису имали апсолутно „ништа са Самарићанима“ (Јован 4:9). Без сумње, осећања многих Јевреја добро је одражавала следећа изрека забележена у Талмуду: „Никада ми очи не виделе Самарићанина.“

Чак су и Исусови апостоли гајили одређене предрасуде према том народу. Једном приликом нису баш љубазно дочекани у неком самарићанском селу. Јаков и Јован су упитали Исуса да ли да призову ватру на те непријемчиве људе. Исус их је прекорио, чиме је показао да њихов став није био исправан (Лука 9:52-56).

Касније је Исус испричао једно поређење о човеку кога су напали пљачкаши на путу из Јерусалима за Јерихон. Двојица Јевреја, један свештеник и један Левит, који су прошли поред тог човека нису учинили ништа да му помогну. Међутим, један Самарићанин је стао и превио му ране. Затим се постарао да буде збринут како би се опоравио од повреда. Тај Самарићанин се показао као прави ближњи (Лука 10:29-37). Ово поређење је помогло Исусовим слушаоцима да схвате да су их предрасуде спречавале да виде добро у другима. Неколико година касније, Јован је поново ишао у Самарију и проповедао у многим селима у тој области — можда чак и у оном истом селу за које је некада пожелео да буде уништено (Дела апостолска 8:14-17, 25).

Требало је да и апостол Петар покаже непристраност када га је анђео упутио да римском центуриону Корнелију говори о Исусу. Петар није имао обичај да контактира с нејеврејима. Осим тога, већина Јевреја није волела римске војнике (Дела апостолска 10:28). Међутим, када је Петар видео у томе Божје вођство, рекао је: „Заиста схватам да Бог није пристран, него му је у свакој нацији прихватљив онај који га се боји и чини оно што је праведно“ (Дела апостолска 10:34, 35).

Мотивисани да победимо предрасуде

Предрасудама се крши једно од темељних начела које је Исус пружио: „Све, дакле, што желите да људи чине вама, тако чините и ви њима“ (Матеј 7:12). Ко би желео да буде презрен само због свог места рођења, боје коже  или порекла? Предрасудама се такође крше Божја начела о непристраности. Библија научава да је Јехова „од једног човека створио све људске нације да пребивају по целој површини земље“ (Дела апостолска 17:26). Према томе, сви људи су браћа.

Штавише, Бог на сваког гледа као на појединца. Он не осуђује некога за нешто што су урадили његови родитељи или преци (Језекиљ 18:20; Римљанима 2:6). Чак и ако неки народ тлачи друге, то није оправдање за мржњу према појединцима из тог народа, који вероватно нису одговорни за нанесену неправду. Исус је учио своје следбенике да ’воле своје непријатеље и да се моле за оне који их прогоне‘ (Матеј 5:44, 45).

Захваљујући тим учењима, хришћани из првог века могли су да победе предрасуде и изграде јединствено међународно братство. Иако су потицали из различитих култура, називали су се браћом и сестрама, а тако су и мислили (Колошанима 3:9-11; Јаков 2:5; 4:11). Начела која су омогућила такву промену и данас могу имати исти ефекат.

Борба против предрасуда данас

Скоро свако од нас има неко унапред формирано мишљење, међутим, то не значи обавезно да ћемо развити предрасуде. „Предрасуде настају само уколико се унапред формирани суд не промени у светлу нових сазнања“, каже се у књизи The Nature of Prejudice. Оне се често могу отклонити када људи упознају једни друге. Међутим, исти извор запажа да ће до „промене у ставовима вероватно довести само одређена врста контакта који људима омогућава да заједнички обављају ствари“.

 То је начин на који је Џон, припадник народа Игбо из Нигерије, савладао предрасуде које је имао према народу Хауса. Он прича: „На факултету сам упознао неке студенте из народа Хауса. Постали смо пријатељи и установио сам да су добри људи. С једним од њих сам радио на заједничком пројекту и лепо смо сарађивали. Међутим, пре њега сам сарађивао с колегом из мог народа који није био спреман да обави свој део посла.“

Средство за борбу против предрасуда

Према извештају Унеско против расизма, „образовање може бити вредно средство у борби против нових облика расизма, дискриминације и ускраћивања неких права“. Јеховини сведоци сматрају да је библијско образовање најбоља помоћ у овом погледу (Исаија 48:17, 18). Када људи примењују библијска учења, сумња уступа место поштовању, а мржњу замењује љубав.

Јеховини сведоци су установили да им Библија помаже да победе предрасуде. Заиста, захваљујући Библији, они имају и мотивацију и прилику да, као људи из различитих култура и народа, заједнички учествују у одређеним активностима. Кристина, која је цитирана у првом чланку ове серије, каже: „Наши састанци у Дворани Краљевства помажу ми да изградим самопоуздање. На њима се осећам сигурно зато што други према мени немају предрасуде.“

Џасмин, која је такође Сведок, сећа се да се први пут суочила с расизмом када је имала девет година. Она каже: „Четвртак је најлепши дан у седмици јер те вечери идем у Дворану Краљевства. Не осећам се презреном, већ напротив, веома цењеном и вољеном.“

Добровољне активности које организују Јеховини сведоци зближавају људе различитог порекла. Сајмон је рођен у Британији, иако је његова породица пореклом с Карипских острва. Када је као зидар радио за једну грађевинску фирму, често је примећивао да људи имају предрасуде према њему. Међутим, то није био случај када је као добровољац годинама служио својој браћи у вери. „Радим са Сведоцима из многих земаља“, каже Сајмон, „међутим, научили смо да се добро слажемо. С некима од њих који потичу из других земаља и који су другачијег порекла, склопио сам веома блиска пријатељства.“

Наравно, Јеховини сведоци нису савршени. Из тог разлога, неки можда морају да се боре с нагињањем ка предрасудама. Међутим, то што знају да је Бог непристран пружа им снажан мотив да ту борбу наставе (Ефешанима 5:1, 2).

Они који се одупиру утицају предрасуда имају бројне користи од тога. Када се дружимо с људима другачијег порекла, живот нам постаје богатији. Осим тога, Бог ће путем свог Краљевства ускоро формирати људско друштво у ком ће владати праведност (2. Петрова 3:13). Тада ће предрасуде бити заувек избрисане.

[Оквир на 11. страни]

Да ли имам предрасуде?

Размислите о следећим питањима како бисте увидели да ли можда несвесно гајите неке предрасуде:

1. Да ли сматрам да људи одређене етничке, регионалне или националне припадности имају неке непожељне карактерне црте — да су можда глупи, лењи или шкрти? (Везано за ову врсту предрасуда постоје многе шале.)

2. Да ли сам склон да за економске или социјалне проблеме кривим досељенике или људе друге етничке припадности?

3. Да ли дозвољавам да дуготрајна нетрпељивост према неком народу на подручју где живим ствара у мени мржњу према људима из тог народа?

4. Да ли на сваку особу с којом дођем у контакт гледам као на појединца — без обзира на боју коже, културу, или етничку припадност?

5. Да ли радо упознајем људе чија се култура разликује од моје? Да ли се трудим да то чиним?

[Слика на 8. страни]

У поређењу о добром Самарићанину, Исус нас је поучио како да савладамо предрасуде

[Слика на 8. страни]

„Заиста схватам да Бог није пристран“, изјавио је Петар у Корнелијевом дому

[Слика на 9. страни]

Библијска учења уједињују људе различитог порекла

[Слика на 9. страни]

Јеховини сведоци спроводе у дело оно што уче

[Слика на 10. страни]

Кристина — „Састанци у Дворани Краљевства помажу ми да изградим самопоуздање“

[Слика на 10. страни]

Џасмин — „Не осећам се презреном, већ напротив, веома цењеном“

[Слике на 10. страни]

Сајмон, добровољац на градњи — „Научили смо да се добро слажемо“