Живи драгуљи у свету инсеката

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ШПАНИЈЕ

СВОД који образују високе крошње кишних шума скрива на хиљаде живих драгуља. Неки блистају попут злата и сребра, док други светлуцају попут смарагда, рубина и сафира. Ти шумски драгуљи, које човек најчешће не види, заправо су тврдокрилци.

Шта вам падне на памет када помислите на ове инсекте? Тамне ружне бубе које вам миле око ногу? У стварности, тврдокрилци се сврставају међу најживописнија, а такође и међу најбројнија створења на планети. Према Гинисовој књизи рекорда, скоро 400 000 познатих врста тврдокрилаца чини готово трећину свих познатих животињских врста на земљи. Ако икада пожелите да откријете нову животињску врсту, покушајте да пронађете неку нову бубу. Ентомолог др Тери Ервин предвиђа да би наука тек требало да открије милионе врста ових инсеката. Задивљујуће је то што је Ервин на само 19 великих тропских дрвета пронашао око 1 200 врста.

Изванредна разноликост

Када узмемо у обзир колико врста тврдокрилаца постоји, не изненађује што се јављају у најразличитијим облицима и величинама. У часопису National Geographic се каже да су неки „толико велики да су их колекционари некада обарали пуцањем из сачмаре напуњене песком“. Друге су „толико  мале да се ’превозе‘ на усном апарату пчела. Постоје и бубе које некако доспевају у музеје где прождиру колекције инсеката“, запажа се у том часопису.

Колекције тврдокрилаца могу бити скупоцене. Вредност сваког примерка одређује се према његовој боји и према томе колико је редак. Балегари постоје у различитим нијансама зелене и црвене, као и сребрне и златне боје. Примера ради, светлоцрвени балегар може коштати 170 евра, док балегар с финим златним сјајем може достићи двоструку вредност.

Неке стрижибубе, које имају огромне пипке, постоје у импресивним варијантама различитих боја. Има и буба које су попут малих мозаика и преливају се у дугиним бојама. По својој светлуцаво зеленој и плавој боји могу да парирају колибријима. Али, тврдокрилци нису драгоцени само због боја. Они рециклирају трулу вегетацију и балегу, због чега имају и важну улогу у очувању екосистема.

Инсекти као накит

Колекционари нису једини који цене ове драгуље. На америчком континенту, жене праве огрлице тако што нижу покрилца буба различитих боја. У неким деловима Мексика, на једну врсту трулежара лепе се комадићи обојеног стакла и перле. Тако се праве брошеви, који се за одећу везују кратким ланчићем.

Било да више волите да се дивите бубама издалека или да их посматрате изблиза, ови живи драгуљи на живописан начин приказују фасцинантну лепоту и сложеност створења на нашој планети.

[Оквир⁄Слика на 16. страни]

Бубе листаре

Иако лепе, неке бубе су штеточине. На пример, бубе листаре прождиру лишће, стабљике и корење разних биљака и усева.

Иако постоји око 25 000 врста буба листара, многи земљорадници најчешће помисле на кромпирову златицу. Да је ова буба претња по усеве кромпира, најпре су 1859. увидели насељеници у Северној Америци. У Европу је доспела почетком 20. века, проширила се на цео континет, а потом и на Азију.

Због тога што може да развије отпорност на инсектициде, кромпирова златица је постала моћан непријатељ. Да би се ова прождрљива буба листара држала под контролом, данас се у узгајању кромпира користе различите пољопривредне методе уз употребу биолошких и хемијских средстава.

[Слика]

Кромпирова златица, САД

[Извор]

Scott Bauer/Agricultural Research Service, USDA

[Оквир⁄Слике на 17. страни]

Асови међу бубама

◼ Тврдокрилци су најдуговечнији међу инсектима. Иако већина инсеката живи мање од годину дана, неки трулежари живе и више од 30 година, а забележено је да је један од њих достигао дубоку старост од чак 47 година. Они „полажу јаја испод коре дрвета“, објашњава се у Гинисовој књизи рекорда. „Уколико се дрво обори, није необично да неке ларве преживе и да уз дрвну грађу стигну у разне делове света. Пошто неким врстама треба доста година да достигну зрелост, може се десити да одрасле бубе измиле из намештаја.“

◼ Буба голијат из тропске Африке спада међу најтеже инсекте на свету. Неки мужјаци могу имати чак 100 грама, три пута више од миша.

◼ Шампион у дизању терета међу животињама (пропорционално величини) јесте буба носорожац из потпородице Dynastinae. Ово снажно створење може подићи терет 850 пута већи од сопствене тежине.

[Слика]

Буба голијат, ДР Конго

[Слика]

Faunia, Madrid

[Слика]

Носорожац, Екваторијална Гвинеја

[Слика на 16. страни]

Трулежар, Мексико

[Слика на 16. страни]

Трулежар, Хондурас

[Слика на 16. страни]

Трулежар, Костарика

[Слика на 17. страни]

Стрижибуба, Индонезија

[Слика на 17. страни]

Металносјајни дрвоточни красац, Тајланд

[Слика на 17. страни]

Балегар, Тајланд

[Слика на 17. страни]

Металносјајни дрвоточни красац, Мађарска

[Слика на 17. страни]

Трулежар, Хондурас

[Извори слика на 16. страни]

Горе лево и у средини: © David Hawks; десно: © Barbara Strnadova/Photo Researchers, Inc.

[Извори слика на 17. страни]

Горе, слева надесно: Прве три слике: Faunia, Madrid; четврта: Gyorgy Csoka, Hungary Forest Research Institute, www.insectimages.org; пета: © Barbara Strnadova/Photo Researchers, Inc.