Нагли пораст наталитета путем потпомогнуте репродукције

Беба по имену Луиза Џој Браун дошла је на свет на јединствен начин, 25. јула 1978. у Олдхаму у Енглеској. Луиза је била прва беба из епрувете.

ДЕВЕТ месеци раније, Луиза је зачета у лабораторији путем методе која се назива вантелесна оплодња (IVF). Приликом овог поступка јајна ћелија њене мајке стављена је са спермом оца у посебну стаклену посуду. Два и по дана касније, након што се оплођена јајна ћелија поделила на осам сићушних ћелија, та мала скупина ћелија које се непрестано деле смештена је у материцу њене мајке где је даље текао нормалан развој. Луизино рођење отворило је ново поглавље у лечењу неплодности.

Вантелесна оплодња (IVF) дала је нову снагу данас познатој техници потпомогнуте репродукције (ART), која обухвата све врсте лечења неплодности при којима су у поступак укључене и јајна ћелија и сперма. Осмотримо неке примере. Једна жена из Калифорније је 1984. године родила бебу која се развила из јајне ћелије друге жене која је била донор. Исте године, у Аустралији је рођена беба која се развила из ембриона који је био замрзнут. Године 1994, једна 62-годишња жена из Италије родила је дете које је зачето помоћу сперме њеног супруга и јајне ћелије жене донора.

Методе које се све више користе

До сада, око 25 година након рођења Луизе Џој Браун, истраживачи су пронашли разноразне лекове и осмислили савремене методе које су у потпуности промениле начин лечења неплодности. (Видите оквире „Неке методе лечења неплодности“ и „Који су ризици?“.) Такви значајни напреци довели су до тога да све више деце долази на свет захваљујући потпомогнутој репродукцији. Примера ради, само у Сједињеним Државама је 1999. године захваљујући овим методама рођено 30 000 беба. У неким скандинавским земљама, од 2 до 3 посто деце која се роде сваке године буде зачето на овај начин. Широм света се годишње роди око 100 000 деце која су зачета путем вантелесне оплодње. Процењује се да је  од 1978. до данас на тај начин дошло на свет око милион деце.

Потпомогнута репродукција је углавном заступљена у развијеним земљама. Свако лечење, то јест читава процедура лечења, кошта на хиљаде евра, а државно здравствено осигурање, осигурање које раднику уплаћује послодавац, или пак приватно осигурање обично не може да покрије цену лечења. У часопису Time је примећено да „би лечење које укључује седам различитих третмана повезаних с вантелесном оплодњом, једну 45-годишњу жену вероватно коштало 90 000 евра“. Па ипак, потпомогнута репродукција улила је наду многим брачним паровима који су једино путем усвајања могли да имају децу. Данас се различитим методама лечења решава проблем неплодности како жена тако и мушкараца. a

Зашто је толико популарна?

Један од разлога због ког је потпомогнута репродукција толико популарна јесте савремени начин живота. У једном извештају који је објавио Амерички завод за репродуктивну медицину наводи се следеће: „У протекле три деценије повећала се просечна старост трудница, пошто се већина жена опредељује за  високо образовање и каријеру те стога касније ступа у брак. У исто време, велики број жена које су рођене током периода наглог пораста наталитета (1946-1964) сада је у годинама када је теже остати у другом стању, због чега све више њих тражи медицинску помоћ.“

Неке жене можда не схватају да им се с годинама смањује способност рађања. Према извештају Америчких центара за контролу и превенцију болести, шансе да једна жена од 42 године добије бебу оплодњом њене јајне ћелије мање су од 10 посто. Зато се приликом потпомогнуте репродукције код старијих жена често узимају јајне ћелије донора.

На један сасвим нов начин, неки парови без деце опредељују се за „усвајање“ ембриона, то јест коришћење ембриона који је остао од неког другог пара који се лечио од неплодности. Према неким проценама, само у Сједињеним Државама има око 200 000 замрзнутих ембриона. Недавно је у вестима на CBS-у објављено: „Донација ембриона се већ годинама практикује у малом обиму и без много публицитета.“

Стога не изненађује што напредак на подручју потпомогнуте репродукције води до бројних питања. Како са етичке стране гледати на овакав начин доношења деце на свет? Какво је гледиште Библије о томе? Ова, као и нека друга питања биће разматрана у наредном чланку.

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 4. страни]

НЕКЕ МЕТОДЕ ЛЕЧЕЊА НЕПЛОДНОСТИ

ВЕШТАЧКА ОПЛОДЊА. Поступак приликом ког семе мушкарца не доспева природним путем у репродуктивне органе жене већ на неки други начин. Обично се најпре покуша са овом методом, а потом с методама које следе.

СМЕШТАЊЕ ГАМЕТА У ЈАЈОВОД. Поступак који обухвата узимање јајних ћелија из јајника, затим здруживање са спермом и потом, кроз мали прорез на доњем делу стомака жене, смештање неоплођених јајних ћелија и сперме у јајовод. То се чини помоћу лапароскопа, инструмента који се користи за испитивање трбушне дупље.

УБАЦИВАЊЕ СПЕРМЕ У ЦИТОПЛАЗМУ (ICSI; приказано на увеличаној слици лево). Приликом овог поступка издвојени сперматозоид убацује се директно у јајну ћелију.

ВАНТЕЛЕСНА ОПЛОДЊА. Код ове методе, јајне ћелије се узимају из јајника и оплодња се врши ван тела. Затим се формирани ембриони преко грлића материце враћају у материцу.

СМЕШТАЊЕ ЗИГОТА У ЈАЈОВОД. Приликом овог поступка јајне ћелије се ваде из јајника и оплодња се врши ван тела будуће мајке. Затим се оплођена јајна ћелија смешта у јајовод кроз мали рез на доњем делу стомака.

[Извори]

Текст из оквира темељен на Reproductive Health Information Source, U.S. Centers for Disease Control and Prevention

Courtesy of the University of Utah Andrology and IVF Laboratories

[Оквир⁄Слика на 5. страни]

КОЈИ СУ РИЗИЦИ?

ЉУДСКА ГРЕШКА. У Сједињеним Државама, Холандији и Великој Британији, понекад се на клиникама за лечење неплодности направи грешка тако што се замени сперма или ембриони. Тако је један брачни пар добио близанце друге расе, а у другом случају жена је родила близанце различитих раса.

РАЂАЊЕ ВИШЕ БЕБА. Истраживања показују да ношење више беба — због тога што се више ембриона стави у материцу — повећава ризик од превременог порођаја, рађања беба с веома малом тежином, мртворођења, као и трајне инвалидности детета.

УРОЂЕНЕ АНОМАЛИЈЕ. Према једном истраживању, деца зачета вантелесном оплодњом у већој су опасности да имају урођене аномалије као што су срчане мане, проблеми с бубрезима, несрасло непце и тестиси који се нису спустили у мошнице.

ЗДРАВЉЕ МАЈКЕ. Компликације услед хормоналног лечења или трудноће приликом које мајка носи више беба повећавају ризик по њено здравље.