Монтеверде — природни резерват у облацима

ПОКРЕНИ

Монтеверде — природни резерват у облацима

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КОСТАРИКЕ

Врели пасати који дувају са Карипског мора на свом путу наилазе на планине високе и по 1 700 метара. Док се уздижу на те висине, ови ветрови се хладе и влага из њих се кондензује. При том се стварају густи, ниски облаци, који купају планине кишом или их обавијају маглом. Тако настаје магловита шума, необична природна појава задивљујуће лепоте која одузима дах.

ГОДИНА је 1951. Четрдесет четири члана религиозне групе познате под називом квекери, крећу из свог дома у Алабами (САД) у потрагу за мирним местом где би могли да оснују религиозну заједницу. Пут их доводи на планине прекривене облацима у северозападном делу Костарике, у Средњој Америци. На том изолованом подручју земља је плодна и релативно јефтина.

Међутим, претварање те земље у пољопривредно добро није лак посао. Марвин Роквел, један од тих првих насељеника, присећа се: „Једини пут у планине била је стаза за воловску запрегу. Проширили смо је пијуцима и ашовима тако да смо могли да прођемо џиповима.“ Уз помоћ локалног становништва, успели су да се настане у магловитој шуми. Свој нови дом одговарајуће су назвали Монтеверде, што на шпанском значи „Зелена планина“.

Насељеници су донели две одлуке са далекосежним резултатима. Основали су фарму јер су знали да морају имати неки извор прихода. Али требало је производити нешто што би издржало дуг пут низ планину до купаца. Одлучили су да праве сир. У малом погону који је тада настао, сада се сваког дана произведе више од четири тоне сира и других млечних производа, попут киселе павлаке, топљеног сира за мазање и сладоледа.

Насељеници су одлучили и да сачувају 541 хектар нетакнутог планинског предела прекривеног шумом, који се налазио изнад њихових кућа. Пошто је овдашњи речни слив служио као извор воде за њихову малу хидроелектрану, закључили су да је мудро да га заштите. Међутим, убрзо је изузетна разноликост флоре и фауне у том подручју привукла пажњу научника, посебно након открића златне крастаче. (Видите оквир о златној крастачи.) Током 1960-их, једна група научника и мештана основала је резерват Магловите шуме Монтевердеа, уточиште света нетакнуте природе, које је недуго затим проширено и на овај речни слив. Од тада се резерват повећао и тренутно се простире на око 10 500 хектара.

Резерват Магловите шуме Монтевердеа једна је од најпосећенијих туристичких атракција Костарике. Годишње чак 50 000 туриста путује стрмим, вијугавим земљаним путем до Монтевердеа. Љубитељи птица и природњаци хрле како би видели хиљаде врста птица, животиња и биљака којима резерват и околина представљају дом.

Биљни свет

Основу екосистема резервата чини око 500 врста дрвећа. Нека од њих се чврсто држе на стрмим планинским литицама, одолевајући снажним ветровима због чијих удара постају закржљала и чворновата. Она која расту у заштићеним деловима „обучена“ су у непрозирне хаљине, сачињене од пузавица, трава и жбунова, које им прекривају стабла. Како те биљке, зване епифите, опстају без дубоког корена у земљи? У једном приручнику стоји: „Иако немају развијен корен, епифите у овом веома влажном окружењу добијају обиље воде. Огроман део вегетације црпи довољно хранљивих састојака из увелог лишћа које носи киша са високих крошњи.“

Триста врста орхидеја својим бојама уносе живост у претежно зелено окружење. Велики део преосталог простора попуњава 200 врста папрати које овде успевају. Неке од њих високе су 12 метара и старе 150 година.

Откуд толика разноликост биљног света на тако малом простору? Као прво, границе резервата протежу се до Пацифика с једне и Карипског мора с друге стране. Огромна разлика у влажности и температури на различитим висинама омогућава постојање шест еколошких зона у којима живот буја у задивљујућој разноликости.

Птичји и животињски свет

Монтеверде је рај за љубитеље птица. Године 1996. евидентиран је број птица на једном подручју у Монтевердеу, пречника 25 километара. За само 24 сата, уочено је 369 врста! Има их разних, од сићушног колибрија до величанственог кецала. Многи посетиоци долазе само да би видели кецала — једну од тропских птица с најимпресивнијим перјем. У Монтевердеу се гнезди око 100 парова, али их је понекад тешко уочити јер се њихово зелено перје стапа са шумским зеленилом. Ипак, тешко је не запазити колибрије који често свраћају на хранилице постављене на локалним продавницама и ресторанима. Предивно обојени у светлуцаво љубичасту, смарагдну и тиркизну боју, прелећу пут од цвећа до хранилица машући крилима сувише брзо за наше око.

Монтеверде представља дом и за сто врста сисара. „Овде се налази једно од ретких преосталих станишта у ком борави следећих пет врста из породице мачака: јагуар, оцелот, пума, маргеј и јагуарунди“, наводи се у приручнику Costa Rica Handbook. Ипак, опрезне велике мачке држе се подаље од људи. „Пума се види отприлике једном у шест месеци“, рекао је за Пробудите се! управник резервата Рафаел Болањоз. „Јагуар се опази тек једном у три године.“ Много је вероватније да ћете видети неку од 120 врста водоземаца и гмизаваца.

Каква будућност очекује Монтеверде? Улаже се труд да се заштићено подручје прошири. На пример, недавним припајањем шумског резервата Санта Елена и Дечје вечне кишне шуме, површина овог природног резервата је више него удвостручена. (Видите доњи оквир.) Постоји нада да ће те мере допринети очувању обиља живота у магловитим шумама.

[Оквир⁄Слика на 17. страни]

Нестанак златне крастаче

Златну, заправо светлуцавонаранџасту крастачу, открио је 1960-их биолог Џеј Савиџ високо у шумама Монтевердеа. Изгледа да је доскора Монтеверде било једино место на планети где се она могла наћи. „Године 1985, примећено је мноштво од око 1 000 примерака ове врсте“, запажа Рафаел Болањоз, управник резервата Магловите шуме Монтевердеа. „Али само две године касније, могло се наћи само неколико њих.“ Сматра се да је златна крастача изумрла.

Др Алан Паундс, који прати изумирање 20 врста жаба и крастача у резервату Магловите шуме Монтевердеа, запажа да је „екстремна количина дневних падавина... непосредно претходила угрожавању и изумирању многих врста водоземаца, укључујући и златну крастачу као ендемичну врсту“.

[Извор]

[Оквир на 18. страни]

Дечја вечна кишна шума

У једној малој сеоској школи у Шведској, деветогодишњи ученици из једног одељења питали су шта могу предузети да би се спасле кишне шуме. Уз помоћ учитељице, сакупљали су новац који је 1988. употребљен за куповину 6 хектара угрожених кишних шума. Тако је настала Дечја вечна кишна шума. Глас о томе надалеко се чуо и тој акцији придружила су се деца из 44 земље. Деца су сакупила довољно новца за куповину неколико хиљада хектара шуме која је постала део заштићеног подручја и која са три стране окружује резерват Магловите шуме Монтевердеа.

[Мапа на 16. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Монтеверде

[Слика на 16. страни]

Епифите

[Слика на 16. страни]

Папрат

[Слика на странама 16, 17]

Орхидеја

[Слика на 18. страни]

Колибри

[Извор]

THE HUMMINGBIRD SOCIETY / Newark Delaware USA

[Слика на 18. страни]

Кецал

[Извор]

[Слика на 18. страни]

Црвеноока гаталинка

[Извор слике на 17. страни]

ПРОБУДИТЕ СЕ!