Лепота скривена у тами

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ СЛОВЕНИЈЕ

ДРЖЕЋИ малу лампу, Лука Чеч се полако пробијао кроз густу подземну таму. Дубоко испод земљине површине успузао се на једну високу стену. Призор који је угледао одузимао је дах. Пред његовим очима указао се сјајан, блистав свет. Шта је у ствари открио? Нов ходник у Постојнској јами у Словенији.

Ово откриће у пролеће 1818. означило је почетак туристичке делатности која данас просто цвета. Такође је отворило пут и спелеолозима, научницима који се баве истраживањем пећина. Да бисте се поближе упознали са овим задивљујућим системом пећина, пођите с нама у посету Постојни, граду у западном делу Словеније.

Подручје с мноштвом пећина

Са својом 20 километара дугачком мрежом ходника и пећина, Постојнска јама спада међу највеће пећине у Европи. Налази се на подручју Словеније које се назива Крас. То је заправо кречњачка висораван, омеђена Јулијским Алпима с једне и Динарским планинама с друге стране, која се од Јадранског мора протеже ка унутрашњости дужином од око 50 километара. Подземне пећине Постојне само су део од неколико хиљада таквих пећина у овој области.

Данас реч „крас“ има широко значење. Овај термин користе геолози широм света да би описали терен који је сличан терену истоимене висоравни у Словенији. Таквих крашких подручја има у многим деловима света: у Аустралији, Индокини, Кини, Русији и Средњој Америци, као и на Карипским острвима и на Медитерану. Њих карактерише неплодно, стеновито земљиште на ком су услед ерозије настале подземне пећине, понори, као и подземне реке и језера.

Пошто крас покрива већи део површине Словеније, на њеној територији се налази мноштво пећина и других подземних геолошких формација. Постојнска јама спада у ранг светски познатих  подземних пећина крашких подручја, као што су Мамутска пећина у Кентакију, САД, и пећина под називом Фрула од трске, у Кујлину, у Кини.

У јами

Јанез Вајкард Валвазор, словеначки научник из 17. века, први је описао Постојнску јаму у свом делу под називом Слава Крањске кнежевине. Валвазор је написао да пећине на том подручју имају „чудно обликоване стубове“, и упоредио их са „свакојаким врстама гамади, змија и других животиња... с различитим врстама чудовишта, изобличеним лицима, духовима и томе слично“. Додао је: „Још већи страх и ужас вас обузима када на све стране видите многобројне ходнике, јаме и провалије.“ Зато уопште не чуди што се након читања овог злослутног описа, мало њих усудило да дубље истражује у језивој тами ових пећина!

Међутим, с временом је популарност Постојнске јаме порасла, нарочито након открића Луке Чеча 1818. године. Већ следеће године, јама је била отворена за јавност. Међутим, обилазак овог чуда природе омогућен је тек када је уведена железница 1872, а затим и електрично осветљење 1884. Шта се овде може видети?

Постојнске пећине познате су по прелепим ходницима. Они изгледају као да су прекривени драгуљима захваљујући живим бојама и гротескним облицима сталактита и сталагмита. Неки ходници сјаје попут дијаманата, док други имају тамне нијансе окер боје и боје рђе. Натписи на зидовима показују да су и у прошлим вековима посетиоци уживали у необичној лепоти ових пећина.

Нове врсте животиња

Поред нових и необичних геолошких формација, истраживањем ових огромних пећина откривене су и дотад непознате врсте животиња. До данас, у постојнским пећинама откривено је више од десет нових врста.

За једно од тих открића, које је веома цењено међу спелеолозима широм света, заслуга припада Луки Чечу. Он је 1831. открио необичну пећинску бубу која је добила назив Leptodirus hohenwarti, што значи „усковрата“. Као што и само име каже, ова буба има узан врат. Поред тога, има и малену главу, надувен трбух и необично дуге пипке и ноге. Нажалост, први пронађени примерак бубе случајно је уништен, а опсежније истраживање било је могуће тек након 14 година када је пронађена друга буба ове врсте.

Друго чудно створење које је пронађено у овој области јесте човечја рибица. То је заправо врста даждевњака који је слеп. Јанез Валвазор га је давне 1689. назвао ’потомком змаја‘. Овај мали водоземац предмет је бројних научних испитивања.

Оближње јаме

Поред Постојнске јаме, у овој области заступљени су још многи други системи подземних пећина. У близини се налазе необично лепе Шкоцјанске јаме, које се од 1986. налазе на листи Светске културне и природне баштине. Огромне пећине и кањони овог система посетиоце испуњавају страхопоштовањем. За њих се каже да су највећи у Европи. Примера ради, један део овог система дугачак је 300, широк 100, а висок 110 метара!

Попут неког стражара, на улазу Предјамске јаме налази се велика тврђава која је некада служила као резиденција легендарног витеза Еразема Јамског. Каже се да је овај замак вековима одолевао нападачима. Залихе хране и друге потрепштине могле су се допремати кроз тајне подземне ходнике који воде до пећине испод замка. Еразем се наводно ругао нападачима тако што им је бацао свеже вишње или печено месо, дајући им тако до знања да у опкољеном замку не влада оскудица. Било да је та прича истинита или не, тајни ходници заиста постоје.

Истраживање фасцинантног света пећина у овој крашкој области може донети много неочекиваних изненађења. Познати скулптор Хенри Мур описао је Постојнску јаму следећим речима: „Ово је најбоља изложба природних скулптура коју сам видео.“ Ако будете имали прилику да је посетите, вероватно ћете се и ви сложити с њим.

 [Оквир⁄Слика на 24. страни]

„Човечја рибица“

Даждевњак Proteus anguinus на локалном подручју познат је као човечја рибица због необичне боје коже која подсећа на боју људске коже. Овај водоземац који спада у кичмењаке живи искључиво у подземним водама крашког подручја које се протеже од североисточне Италије, преко Словеније, до јужног дела динарске регије. Његова безбојна кожа и закржљале очи не стварају му тешкоће, с обзиром на то да од стадијума јајета па све до своје смрти живи у потпуном мраку. Запањујуће је што су неки примерци наводно живели чак 100 година. Иначе, ова врста водоземаца може живети без хране неколико година.

[Извор]

Arne Hodalic/www.ipak.org

[Слике на 24. страни]

1. Једна од пећина у Шкоцјанским јамама висока је 110 метара

2. Ова тврђава чува улаз у Предјамску јаму

3. Постојнска јама постала је позната широм света

[Извор слике на 23. страни]

Arne Hodalic/www.ipak.org