Поглед у свет

Преоптерећење мозга?

Неки истраживачи кажу да је „обављање превише послова одједном тешко за мозак“, извештава се у канадским новинама Toronto Star. Истраживања указују да је обављање више послова одједном узрок смањене ефикасности, већег броја грешака, па чак и болести. Примера ради, неке последице могу бити „слабије памћење, болови у леђима, подложност грипу, лоша пробава и чак болови у деснима и зубима.“ Истраживања Америчког националног института за здравље показују да се при обављању одређених задатака активирају различити делови мозга. Али када се покушавају обавити две или више ствари одједном, као што су разговор преко мобилног телефона током вожње аутомобила, „мозак заправо као да полако престаје с радом“, каже др Џон Сладки, неуролог са Универзитета Емори. „Не само да мозак не може то да обавља, он се опире томе.“ Према истраживачима, људи морају да успоре и прихвате чињеницу да њихов мозак не може да постигне све што би они желели.

 Откривене нове врсте риба

Научници који истражују басен венецуеланске реке Каура недавно су објавили „откриће десет нових врста риба“. Међу њима су и сићушна риба „с јаркоцрвеним репом“, „сом с крестом“ и „пирана која једе воће исто као и месо“, каже се у венецуеланским новинама El Universal. Ово подручје практично нетакнутих тропских шума и речних токова описано је као једно од места с највећом разноврсношћу живог света на планети. Научници апелују на владу да заштити то подручје, које угрожавају пољопривреда, риболов, грађевински пројекти, рударство и коме прети опасност од будућих пројеката изградње хидроелектрана.

Стрес у чекаоници

„Пацијенти у Немачкој морају да проведу просечно 48 минута у чекаоници пре него што буду прозвани код доктора. Неки чекају и много дуже“, наводи се у часопису Psychologie Heute. Једно недавно истраживање Института за менаџмент, консалтинг и стратешки развој, које је обухватило рад 610 лекара, открило је „колико су пацијенти незадовољни због тога“. На местима где лекари нису предузели ништа да би решили тај проблем, „у року од годину дана, број редовних пацијената се смањио за 19 посто“, каже се у цитираном извештају. У ординацијама где су чекаонице биле пренатрпане, ниво стреса је и код доктора и код техничара био много већи него у другим ординацијама, а учинак на послу био је за трећину мањи. Надаље, асистенти су правили двоструко више грешака.

Збуњени око тога шта је исправно, а шта погрешно

„Скоро сваки четврти Аустралијанац признао је да краде канцеларијски материјал с посла“, каже се у сиднејским новинама The Sun-Herald. Истраживање, којим је обухваћено 2 000 канцеларијских радника, открило је да су, између осталог, честе навике биле и завиривање у личне податке колега, коришћење Интернета за личне потребе током радног времена, скидање нелиценцираног софтвера који се потом користио на компјутерима фирме и употреба службеног софтвера код куће. „Има много оних који су очигледно збуњени у погледу тога шта је исправно, а шта погрешно“, изјавио је Гари Дули, који је водио ово истраживање.

Треба ли опорезивати сахране кућних љубимаца?

Јапанске новине IHT Asahi Shimbun објашњавају да је један тамошњи будистички храм недавно поднео тужбу против пореских власти тражећи да приход од сахране, кремирања и чувања пепела кућних љубимаца буде ослобођен пореза. Пореска управа је тврдила да кремирање и религиозне службе за кућне љубимце представљају „послове обухваћене уговором“ и да чување пепела претвара храм у неку врсту „складишта“. С друге стране, храм тврди да је „помен религиозни чин чија је сврха да умањи тугу ожалошћених власника и да утеши душу животиња“, а не начин да се заради новац.

Смањење броја авионских несрећа

Часопис Flight International извештава да је после 1950-их, када је почела да се води статистика, број авионских несрећа широм света био најнижи током 2003. Такође је после 1990, упркос томе што је од тада ваздушни саобраћај гушћи за 40 посто, најнижи и број смртних случајева, свега 702. Лондонски Daily Telegraph каже да је један разлог за „опште побољшање безбедности смањење броја случајева у којима је услед грешке у навигацији летилица ударила у неку узвисину. Сматра се да важну улогу играју нови системи који упозоравају да се авион приближава тлу, али је та технологија описана као ’не потпуно поуздана‘“. Многи старији авиони нису опремљени таквим системима.

Горка со чува труднице

Једноставна, јефтина терапија помоћу магнезијум-сулфата (горке соли) може упола смањити могућност појаве компликација током трудноће с могућим трагичним исходом, објашњава лондонски The Times. Еклампсија, опасан облик високог крвног притиска који изазива грчеве, годишње је узрок смрти више од 50 000 жена и њихове нерођене деце широм света. Иако се у Сједињеним Државама инфузија или инјекције с магнезијум-сулфатом већ годинама користе за лечење предеклампсије, која ако се не лечи може довести до еклампсије, та терапија у већини других земаља није у широј употреби. Стога је један међународни тим лекара са Института за медицинске науке у Оксфорду, у Енглеској, „одлучио да испита ефикасност ове соли тако што је извршио испитивање на 10 000 жена у 33 земље“, каже The Times. „Након три године... испитивање је прекинуто пре рока јер је постало очигледно колико је третман дао добре резултате: код жена са предеклампсијом које су користиле магнезијум-сулфат, ризик од добијања грчева смањио се за 58 посто. Ризик од смрти смањио се за 45 посто.“ Овај третман „кошта само 3 фунте [4,6 евра], што га чини... приступачним женама у земљама у развоју“.

Исхрана тинејџера

„Узнемиравајуће велики број тинејџерки прескаче оброке због забринутости за свој изглед и због жеље да личе на топ-моделе и популарне личности“, наводи лондонски Daily Telegraph. Једно истраживање о исхрани, које је међу 300 000 ученика спровео Завод за здравствено образовање у школама у Британији, открило је да преко 40 посто девојчица узраста између 14 и 15 година „не доручкује пре поласка у школу. У поређењу с подацима из 1984. године, број таквих случајева скоро се удвостручио“. Повећао се и број оних који прескачу ручак, и то са 2 посто 1984, на 18 посто 2001. Због повећаног ризика да дође до поремећаја у исхрани као што су анорексија нервоза и булимија, од директора женских школа затражено је да обрате пажњу на тежину својих ученица. Такође су и дечаци почели више да се занимају за држање дијета. Међу њима, 31 посто дечака узраста 12 и 13 година и 25 посто узраста 14 и 15 година жели да смрша, док је раније то желело 26, односно 21 посто њих.