Био сам духовни вођа Кикапу индијанаца

ИСПРИЧАО БОБ ЛИ ВАЈТ

Родио сам се 1935. у месту Маклауд, у Оклахоми, САД, у малој колиби америчких Индијанаца покривеној кором дрвета и рогозовом трском. Моје индијанско име на кикапу a језику гласи Пеј-ми-тон-ва, што значи „вода која тече“. Духовни живот Индијанаца почео сам да упознајем још као дечак. Како је до тога дошло?

МОЈ деда по мајци је, попут свог оца, годинама служио као духовни вођа клана Воде који је био део једног Кикапу племена америчких Индијанаца у Оклахоми. Пошто деда није имао сина, 12 вођа, то јест старешина клана, одлучило је након његове смрти да улогу духовног вође преузме најстарији син његове најстарије ћерке. То сам био ја.

Како сам постао духовни вођа

Нови духовни вођа ступао је на дужност с навршених 30 година, и то тек након поста током ког је био просветљен путем визија или на неки други начин. Тако је био оспособљен за обављање своје духовне службе. Још од раног детињства сам поучаван традиционалној религији Кикапу народа. Наследио сам религиозну одећу и ми-шон, свети свежањ који је познат и као магични свежањ. Ми-шон је заправо збирка религиозних предмета увијених у животињску кожу. Величине је око 60 центиметара, овалног је облика и личи на лопту за рагби. Проводио сам много времена у најсветијем делу племенског духовног шатора, где сам слушао откривења племенских вођа. Тако сам као младић постао нови духовни вођа Кикапу племена.

Све те ствари снажно су се урезале у мој млади ум. Пошто ниједна од пренесених тајни није била записана, то је значило да је у то време само мени била поверена религиозна традиција многих генерација. Да сам остао послушан смерницама племенских вођа, и данас бих живео с племеном, испуњавајући одговорности духовног вође.

Међутим, отишао сам на школовање у Канзас. Старији људи су се  уплашили да ће ме изгубити у „свету белог човека“. Због тога су били забринути. Након школовања, отишао сам у Лос Анђелес, у Калифорнији, где сам се поново срео с Дајаном, својом драгом из детињства, која је припадала клану Медведа. Њено индијанско име је Ту-но-та-ква, што значи „медвед који се окреће“. Наше мајке, као и њихови очеви били су дугогодишњи пријатељи. Венчали смо се у септембру 1956. Дајана је такође имала везе с религијом. Наиме, њен деда је у Кикапу племе увео религију познату као пејотизам. (Видите оквир на 22. страни.)

Пејотизам

Ова религија је данас заступљена у многим индијанским племенима. „Пресудну улогу у развоју и ширењу пејотизма на индијанској територији“ одиграо је Квана Паркер (око 1845-1911), духовни вођа и поглавица групе Индијанаца под називом Команчи Квахади (The Encyclopedia of Native American Religions). Он је с пуно одушевљења говорио о халуциногеним својствима и наводним магичним моћима пејот кактуса, због чега су се припадници многих северноамеричких племена преобратили на пејотизам. Попут Индијанаца из тих племена, и Кикапу Индијанци су истовремено практиковали и традиционалну религију и пејотизам.

У Холивуду

Док сам боравио у Лос Анђелесу, био сам прилично активан у клубовима и удружењима Индијанаца, тако да сам постао председник неколико њих. Међу њима су били Клуб бубањ и перје, Индијански савез за куглање и Национални индијански атлетски савез. Такође сам био и у управном одбору Индијанског центра у Лос Анђелесу.

Имао сам контакт и са холивудским личностима. Међу мојим познаницима били су Ајрон Ајз Коди, телевизијска личност позната по спотовима о очувању животне средине, и Џеј Силверхилс, који је играо Индијанца по имену Тонто у ТВ серији Усамљени ренџер. Најпознатији филмови у којима сам учествовао били су Кочије, на запад!, са Фесом Паркером у главној улози, и Ортаци, са Дином Мартином и Џеријем Луисом.

Дајана и ја смо неко време заједно радили у Дизниленду. Тамо сам сваког сата глумио у десетоминутним скечевима. Дајана уз осмех каже: „Мој посао је био да се у одговарајућој одећи цео дан крећем кроз мноштво ’глумећи‘ Индијанку.“

Другачији приступ духовним стварима

Године 1962, једна Јеховина сведокиња је ступила у контакт с Дајаном и дала јој једну брошурицу. Редовно ју је посећивала, али Дајана је стално смишљала изговоре. Када ју је питала да ли жели да је више не посећује, Дајана је помислила: ’Да! Да!‘ Међутим, у жељи да буде љубазна, рекла је: „Ох, не, не!“ Тако су се посете наставиле. Увек би ми причала о ономе што је сазнала, а ако би неки пут  заборавила, питао бих је: „Да ли је навраћала она госпођа Јеховин сведок? Шта је рекла?“

Једном приликом, та госпођа је позвала Дајану на специјално предавање на једном скупу Јеховиних сведока у дворани Лос Анђелес Форум. Понудила се да припази наше четворо деце док ми будемо на састанку. Мислећи да не бих ишао, Дајана ми то није ни споменула. Међутим, након инсистирања те Сведокиње ипак ми је рекла за предавање. На њено изненађење, узвратио сам речима: „Хоћеш да кажеш да ће она припазити нашу децу и нахранити их? Та бела жена?“

Тако смо те 1969. први пут отишли на састанак. Нисам разумео све што су говорници изнели. Међутим, оно што ме је стварно импресионирало била је организација — у кафетерији у којој су радили добровољци за кратко време је послужено чак 20 000 људи. Такође сам приметио да нема расних предрасуда — црнци и белци називали су једни друге браћом и сестрама.

Августа 1969, почео сам да проучавам Библију са Сведоцима помоћу књиге Истина која води до вечног живота. b Признајем да нисам имао чисте мотиве када сам пристао на библијски студиј. Био сам члан неколико индијанских организација и планирао сам да остварим политичку каријеру. Сматрао сам да треба да будем упознат с Библијом пошто су је политичари наводно познавали и цитирали из ње. Међутим, сада увиђам колико је већина њих мало познавала Божју Реч.

Велика промена у мом животу

Када сам почео да проучавам Библију, брзо сам напредовао. Повукао сам се с положаја у свим клубовима и удружењима и знао сам да морам прекинути везе са индијанском религијом којој сам припадао. Сећам се када сам сео да напишем писмо о иступању. У заглављу сам ставио датум и написао „Драги“. Након дугог размишљања коме да упутим писмо, схватио сам да треба  да га упутим традиционалном духовном вођи — то јест себи! Брзо сам решио ту недоумицу тако што сам написао „Драга мама“. Затим сам обавестио своју мајку да више не желим да припадам тој религији нити да служим као духовни вођа.

Моја супруга и ја смо се крстили као Јеховини сведоци 3. јануара 1970. Након три године, постао сам скупштински старешина. Тако сам од некадашњег духовног вође Кикапуа постао један од оних који у локалној скупштини Јеховиних сведока предводе у правом обожавању Јехове, Суверена свемира. Јула 1974. вратили смо се у Маклауд, у Оклахоми, са жељом да помогнемо Индијанцима да стекну праву наду коју читавом човечанству пружа Божја Реч, Библија.

Попут других племена, и племе Кикапу је у свом обожавању користило дуван. Занимљиво је да га нису пушили, већ су га бацали на ватру као тамјан, верујући да ће на дуванском диму њихове молитве бити узнесене до неба. Најстарије вође Кикапуа веровале су да је пушење нешто зло, а да је коришћење луле, за шта су сматрали да потиче од Европљана, заправо изругивање.

Неки су ме питали да ли имам фотографије у некадашњој религиозној ношњи. Немам, пошто фотографисање није било дозвољено због бојазни да би врачари могли злоупотребити фотографије. Тих година, када бих се ошишао, косу је требало закопати и нико није смео да је дира. Тако се није могла користити за врачање, које Индијанци сматрају врло озбиљном ствари.

Након што сам напустио религију Кикапуа, духовно вођство преузеле су вође клана. Када је 12 вођа који су ме изабрали умрло, дошле су нове вође које су током времена унеле неке промене у ту религију. Тренутно је жив само један вођа, а и он је врло стар. Што се мене тиче, немам намеру да другима пренесем оно чему сам у детињству поучен.

Сада сам заокупљен настојањем да људе из свих нација и племена поучим Божјој Речи. Као пуновремени проповедник, то јест пионир, имао сам предност да на темељу Библије поучавам становнике многих индијанских резервата широм Сједињених Држава. На пример, посећивао сам Осеџе у Оклахоми и Мохаве, Хопије и Навахо Индијанце у Аризони. Задовољство ми је што својим сународницима могу да објасним да се изразом „вечно ловиште“, који се већ дуго користи како би се указало на наду живота након смрти, заправо указује на ’ловиште‘, то јест на земљу. Заправо, желим да им кажем да они у ствари очекују живот на земљи, а не на небу. С нестрпљењем ишчекујем ускрсење многих генерација Индијанаца јер ћу тада имати прилику да их поучавам о Божјем новом свету (Јован 5:28, 29; 2. Петрова 3:13).

[Фусноте]

[Оквир⁄Слика на 22. страни]

Шта је пејотизам?

Пејотизам је познат као Црква староседелаца Америке. Пејот је мали кактус без бодљи (слика десно) који углавном расте у једној долини на подручју између Мексика и Тексаса. Међу северноамеричким племенима има преко 200 000 присталица пејотизма. „Премда вуче порекло из древног Мексика, пејотизам данас садржи у себи и елементе хришћанства иако је у потпуности прилагођен Индијанцима“ (A Native American Encyclopedia — History, Culture, and Peoples). Две главне свечаности у пејотизму су Полумесец и Пуни месец. Обе укључују „аспекте и индијанске културе и хришћанства“. Свечаности обично почињу у суботу и трају целу ноћ током које група мушкараца седи у кругу у индијанском шатору. Док једу горке изданке пејот кактуса, доживљавају халуцинације и једнолично певају свете песме у пратњи бубња и ритмичког клепетања тиквом.

[Извор]

Courtesy TAMU Cactus Photo Gallery

[Слика на 21. страни]

Одевен као ратник Кикапуа

[Слика на 23. страни]

Са супругом Дајаном