Најроби — „место свеже воде“

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КЕНИЈЕ

„Пусто, влажно мочварно подручје по ком шибају ветрови, без трага било какве људске насеобине, уточиште хиљадама дивљих животиња сваке врсте. Једини доказ повременог присуства људи био је траг точкова старог каравана по рубу те блатњаве равнице“ (ПОРЕКЛО НАСЕОБИНА У КЕНИЈИ).

ОВАЈ опис Најробија открива да је пре нешто више од једног века то подручје било дом лавова, носорога, леопарда, жирафа, змија отровница и мноштва других врста дивљих животиња. Освежавајућа вода реке која је туда протицала била је омиљено појило на које су храбри припадници народа Масаји доводили стоку. Заправо, Масаји су ту реку звали Уасо Најроби, што значи „хладна вода“, а место Енкари Најроби, што значи „место свеже воде“, одакле и потиче назив овог подручја које ће потпуно изменити историју Кеније.

 Важан догађај у развоју Најробија била је изградња кенијске железнице, некада познате као „суманути експрес“. a До средине 1899, између приобалног града Момбасе и Најробија постављено је 530 километара пруге. У то време, радницима на прузи претила је опасност од два лава надалеко позната као „људождери из Цавоа“, који су усмртили много њихових колега. Осим тога, требало је савладати опасан терен Велике раседне долине. Пошто је било предвиђено да железничка пруга продре у унутрашњост земље, Момбаса више није била одговарајуће место за главно стовариште. Упркос свом негостољубивом изгледу, примат најпогоднијег места за смештај радника и за складиштење грађевинског материјала преузео је Најроби. То је допринело томе да овај град касније постане престоница Кеније.

Почетком 20. века, Најроби је изабран да буде административни центар новоформираног Источноафричког протектората, како је Кенија тада била позната. За град у повоју од велике користи би било добро планирање. Уместо тога, око железничке станице никао је „вашар“, низ грубо подигнутих објеката начињених од дасака, таласастог лима и другог доступног материјала, због чега је Најроби подсећао на неко сиротињско насеље. Изглед то мало објеката с почетка 20. века, граду уопште није пружао перспективу будућег међународног центра. Такође је постојала и стална опасност од дивљих животиња које су лутале тим подручјем.

Становнике новог насеља ускоро су задесиле тешке болести. Први прави испит за нове градске власти било је избијање куге. Шта се показало као делотворно решење? Да би се зараза зауставила, погођени делови града били су спаљени! У следећих пола века, Најроби се полако ослобађао ружне прошлости и израстао је у трговачки и друштвени центар Источне Африке.

Развој модерног града

Из Најробија, лоцираног на висини од око 1 680 метара, пружа се диван поглед на околно подручје. Када је дан ведар, лако се могу уочити два значајна обележја Африке. На северу се налази 5 199 метара висока планина Кенија, највиша планина у земљи и друга по висини у Африци. Јужно, на граници с Танзанијом види се 5 895 метара висока планина Килиманџаро, највиша у Африци. Пре 150 година, вечити снег и лед Килиманџара, који лежи близу екватора, изазвали су интересовање европских географа и истраживача.

У протеклих више од 50 година, Најроби је доживео потпуну трансформацију. Његов развој је очигледан по високим и импресивним зградама које све више заклањају хоризонт. Начињене од стакла и челика, оне сјаје на залазећем тропском сунцу и пружају панораму коју заиста вреди видети. Посетилац главног пословног  дела града често буде изненађен када сазна да је пре само сто година то подручје било уточиште дивљих животиња и веома опасно по људе.

Међутим, то се с временом променило. Засађене су егзотичне биљке: прелепа бугенвилија, расцветала жакаранда, напредни еукалиптус и аустралијска акација. Некада прашњаве стазе постепено су претворене у авеније с три траке, дуж којих током врелих дана егзотичне биљке пружају хладовину пешацима. Ботанички врт близу центра града дом је за најмање 270 врста дрвећа. Можемо претпоставити зашто је један писац навео да Најроби „изгледа као да је подигнут усред неке шуме“. Бујна вегетација је увелико допринела регулисању температуре тако да је она сада пријатна — током дана је топло, а преко ноћи свеже.

Место где се стапају различите културе

Попут неког великог магнета, Најроби привлачи припаднике разноразних култура. У њему сада има више од два милиона становника. Изградња железничке пруге била је добар повод за насељавање ове области. Индијци који су живели у овој области почели су да се баве уносним пословима који су се развили и проширили по целој земљи. Затим су дошли и предузетници из Аустралије, Канаде и неколико афричких земаља.

Најроби је место где се стапају различите културе. На улици можете срести индијску госпођу у лепршавом сарију која иде у тржни центар, пакистанског инжењера који жури на градилиште, беспрекорно одевеног холандског стјуарда који је кренуо у један од хотела или јапанског бизнисмена који жури на важан пословни састанак, можда на напредну најробијску берзу. Поред тога, можете видети и житеље овог града како чекају на аутобуским станицама, тргују на штандовима, бувљацима и продавницама, или иду на своја радна места која се налазе у пословним зградама или у оквиру многих индустријских постројења.

Парадоксално је то што се мало Кенијаца који живе у овом граду могу назвати правим „Најробијцима“. Већина њих је дошла из  других крајева земље у потрази за бољим животом. Гледано у целини, становници Најробија су пријатељски наклоњени и гостопримљиви. Можда је управо њихово гостопримство допринело томе да град постане седиште многих светских и регионалних организација и удружења. Тако се, на пример, овде налази светско седиште Програма Уједињених нација за заштиту животне средине.

Шта привлачи посетиоце?

Кенија је земља у којој живи мноштво врста дивљих животиња. Велики број националних паркова и резервата годишње привуче хиљаде посетилаца. Најроби је полазна тачка многих излета. Ипак, и он сам представља туристичку дестинацију. Врло је мало градова у свету где животиње живе малтене на њиховом прагу. Национални парк Најроби, који је од центра града удаљен мање од 10 километара, прави је рај за љубитеље животиња. b Овде се из прве руке могу видети некадашњи становници Најробија. Животиње и људе дели свега неколико редова ограде од жице. Тако је у септембру 2002, у спаваћој соби једне куће у Најробију ухваћен одрастао мужјак леопарда који је залутао из оближње шуме!

Од градског центра потребно је неколико минута хода до Музеја Најроби, где свакодневно долазе стотине посетилаца у жељи да сазнају нешто више о богатој историји Кеније. Парк змија, који се налази у склопу музеја, дом је многих врста гмизаваца. Крокодила изгледа уопште не узбуђује непрестано посматрање посетилаца. Исто је и са корњачом. Онако спора, међу ужурбаним мноштвом људи, делује сасвим равнодушно. Наравно, главни становници парка су кобре, питони и шарке. Имајући то на уму, обавезно узмите у обзир упозорење: „Опрез — змије отровнице!“

Другачија вода

Иако река којој Најроби дугује своје име и даље тече, она је загађена отпадом из индустријских постројења и домаћинстава, што је уобичајена појава у многим градовима у развоју. Међутим, становници Најробија већ годинама добијају ’воду‘ која долази из једног вишег извора. То је библијска порука која омогућује вечни живот, а преносе је Јеховини сведоци (Јован 4:14).

Године 1931, много пре него што је Најроби достигао данашњу величину, Греј и Френк Смит, два брата из Јужноафричке Републике, стигли су у Кенију с циљем да овде пренесу библијску истину. Из Момбасе су кренули путем који је пратио железницу, пркосећи многим опасностима — понекад су чак спавали у близини дивљих животиња. У Најробију су поред друге библијске литературе уручили 600 брошура. Данас у овом велеграду има око 5 000 Сведока у 61 скупштини. Путем скупштинских састанака, већих скупова, обласних и међународних конгреса, становници Најробија су упознати са активностима Јеховиних сведока. Многи су радо прихватили њихову поруку наде која се темељи на Библији.

Светлија будућност

„У индустријализованим градовима често постоји проблем недостатка адекватног простора за становање... Фабрике загађују ваздух и воду“, наводи Encyclopædia Britannica. Најроби није изузетак. Такође, пошто постоји сталан прилив људи из сеоске средине, ови проблеми се чак могу повећавати. Због тога што им је непрестано изложен, Најроби је попут неког драгуља чији сјај лако може ишчезнути.

На срећу, долази време када ће под Божјим Краљевством сви људи потпуно уживати у животу који неће отежавати проблеми уобичајени за данашње градске средине (2. Петрова 3:13).

[Фусноте]

[Мапа на 16. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Најроби

[Слика на 18. страни]

Планина Килиманџаро

[Слика на 18. страни]

Планина Кенија

[Извор]

Duncan Willetts, Camerapix

[Слика на 18. страни]

Бувљак

[Слика на 19. страни]

Френк и Греј Смит, 1931.

[Извор слике на 17. страни]

© Crispin Hughes/Panos Pictures