Шта је узрок гојазности?

„Налазимо се усред епидемије која може имати огроман утицај на здравље наше деце. Уколико друштво не предузме мере предострожности, број гојазних особа неће престати да расте“ (Вилијам Клиш, професор педијатрије).

НЕКИ који немају проблем с тежином склони су да осуђују оне који имају вишак килограма или су гојазни, сматрајући да им недостаје јака воља и мотивација. Међутим, да ли је тај проблем толико једноставан? Да ли су гојазне особе по правилу лењи појединци који избегавају било какав облик телесног вежбања? Или у многим случајевима постоје други дубљи узроци које је теже контролисати?

Генетика? Средина? Или и једно и друго?

Књига Food Fight наводи: „Већ дуго се воде расправе о томе да ли је узрок гојазности генетика или средина у којој особа живи.“ Шта се у овом контексту мисли под генетиком? Неки подржавају теорију да људско тело складишти вишак калорија како би их касније могло користити ако буде било потребно. Горњи извор наставља: „Генетика гојазности се проучава деценијама... До сада су спроведена многа истраживања о вези између гена и гојазности. За идентификовање гена који одређују склоност људи ка добијању килограма и болести попут дијабетеса, користиле су се префињене технике. Према речима стручњака, варирање телесне тежине може се од 25 до 40 посто приписати утицају гена.“ У књизи даље стоји: „Премда се гојазност обично повезује с личним недостацима, ови подаци наглашавају важност биолошког фактора. Упркос томе, најмање 60 посто може се приписати утицају средине.“ То значи да је начин живота ипак један од главних узрока гојазности. Да ли сваког дана особа унесе више калорија него што их потроши? Да ли често узима неодговарајућу врсту хране? Да ли свакодневно одваја време за умерено вежбање?

Клиника Мејо објашњава узроке гојазности на једноставан начин: „Гени могу представљати основу за добијање вишка килограма или за гојазност, али ваша телесна тежина првенствено зависи од ваше исхране и физичке активности. Дугорочно гледано, уношење превише калорија, седелачки начин живота или комбинација оба ова фактора, води до гојазности“ (курзив наш). Исти извор наставља: „Ваше наслеђе  не подразумева да вам је суђено да будете дебели... Без обзира на гене, вашу тежину ће пре свега одредити ваша исхрана и активност.“

Индустрија која има циљ да помогне људима да смршају обрће милионе долара док очајни људи покушавају да врате некадашњу линију. Међутим, шта стручњаци кажу о програмима за мршављење? „Веома је тешко лечити гојазност и већина људи који смршају опет се угоје“, стоји у књизи Food Fight. „Највећи оптимисти процењују да 25 посто [тек свака четврта особа] успева да смрша и задржи ту тежину, што често захтева пуно труда.“

Опасности

Гојазност може проузроковати озбиљне здравствене проблеме. Др Скот Лорен-Селко, неуролог на Медицинском универзитету Јужна Калифорнија, упозорава на опасност од дијабетеса типа 2, чак и код младих особа које су гојазне. (Видите Пробудите се! од 8. маја 2003.) Он каже: „Стално се сусрећемо с тим, и верујте ми, застрашујуће је. Обично кажем [гојазним пацијентима] да могу да их одведем на одељење за дијабетичаре и да им покажем какви би могли да буду у будућности: слепи, без неког екстремитета, међу безброј оних који су потпуно немоћни услед [дијабетеса] типа 2.“ Шта између осталог доприноси томе? „Они могу да приуште огромне хамбургере и пуно помфрита“, каже Лорен-Селко. „Нико им не каже да то није добро. То сигурно не чине ни произвођачи брзе хране, а искрено, ни већина лекара, који још увек немају обуку из дијететике.“

Др Едвард Тоб, добро познат по томе што пише о исхрани, каже: „Недавно је постало популарно, па чак и ’политички исправно‘, гледиште да је прекомерна тежина нешто нормално и прихватљиво у савременом животу. То је заиста невероватна мајсторија служби за односе с јавношћу потпомогнута економским интересима, којима иде у прилог да будемо све дебљи.“

Стручњаци кажу да су они чије је тело „крушкастог облика“, то јест који имају вишак масних наслага на куковима, можда здравији од оних „јабучастог облика“, то јест оних који сало имају око стомачних органа (посебно ако је обим струка већи од 90 до 100 центиметара). Зашто? Зато што „сало на вашем стомаку повећава ризик од високог крвног притиска, обољења коронарних артерија, дијабетеса, инфаркта и неких облика рака“, наводи се у књизи Mayo Clinic on Healthy Weight. „Ако вам је тело крушкастог облика, то јест ако имате широке кукове и велике бутине и задњицу, ваше здравље није превише угрожено.“

Шта је онда решење за милионе одраслих и деце широм света који имају вишак килограма или им прете озбиљне здравствене компликације? Постоји ли ефикасан лек?

 [Оквир⁄Табела на 5. страни]

Шта је ИТМ? На шта он указује?

ИТМ (индекс телесне масе) представља однос висине и тежине, који може помоћи при одређивању тога да ли особа има вишак килограма или је можда већ гојазна. Клиника Мејо наводи да је најздравије имати ИТМ између 18,5 и 24,9. Вишак килограма имате ако је он између 25 и 29,9. Ако је преко 30, сматрате се гојазнима. Како помоћу табеле можете проверити ИТМ? Да ли је потребно да питате доктора за савет или потврду вашег стања?

Да бисте израчунали свој ИТМ, поделите своју тежину у килограмима са висином у метрима, а затим резултат опет поделите са својом висином у метрима. Примера ради, ако сте тешки 90 килограма и високи 1,8 метара, ваш ИТМ је 27,8  (90:1,8:1,8=27,8).

[Табела]

Здраво Прекомерно Гојазно

ИТМ 18,5-24,9 25-29,9 30 или више

Висина Тежина у

килограмима

1,47 м 53 или мање 54-64 65 или више

1,50 м 56 или мање 57-67 68 или више

1,52 м 57 или мање 58-69 70 или више

1,55 м 59 или мање 60-71 72 или више

1,57 м 61 или мање 62-73 74 или више

1,60 м 63 или мање 64-76 77 или више

1,63 м 66 или мање 67-79 80 или више

1,65 м 67 или мање 68-81 82 или више

1,68 м 70 или мање 71-84 85 или више

1,70 м 72 или мање 73-86 87 или више

1,73 м 74 или мање 75-89 90 или више

1,75 м 76 или мање 77-91 92 или више

1,78 м 79 или мање 80-94 95 или више

1,80 м 80 или мање 81-97 98 или више

1,83 м 83 или мање 84-100 101 или више

1,85 м 85 или мање 86-102 103 или више

1,88 м 89 или мање 90-106 107 или више

1,90 м 90 или мање 91-108 109 или више

[Извор]

Табела је направљена на основу књиге Mayo Clinic on Healthy Weight

[Оквир на 5. страни]

Шта је калорија?

Како се дефинише калорија? То је стандардна мера топлотне енергије. Дакле, када се знојите, ви трошите калорије, то јест топлотну енергију. „У дијететици, једна калорија је количина топлоте која је потребна да би се температура једног килограма воде подигла за тачно један степен Целзијуса“ (Balance Your Body, Balance Your Life). Свака особа има другачију дневну потребу за калоријама, то јест енергијом. Та потреба зависи од више фактора — од висине, тежине, старости, као и од тога колико је особа физички активна.

[Оквир⁄Слика на 6. страни]

Водите седелачки начин живота ако

◼ већи део дана проводите седећи — гледајући ТВ, за радним столом или за воланом — другим речима, ако се не крећете

◼ ретко ходате више од 100 метара

◼ имате посао који од вас не захтева физичку активност

◼ не вежбате од 20 до 30 минута, најмање једном недељно

[Извор]

Темељено на књизи Mayo Clinic on Healthy Weight