Да ли су сви путеви водили у Рим?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРИЈЕ

ПУТЕВИ Римске империје повезивали су удаљене провинције са главним градом. Они су спајали густе шуме Галије са грчким градовима и реку Еуфрат са каналом Ламанш. Пре свега, они су омогућили да практично сваки део државе буде доступан легијама преко којих је Рим ширио свој утицај. Од тих главних поплочаних путева, одвајали су се бројни мањи путеви по римским провинцијама. Тако је настала изрека: „Сви путеви воде у Рим.“

Римска империја је направила мрежу путева у дужини од преко 80 000 километара. Како би се данас могло нешто више сазнати о њима и разумети утицај који су они имали на тадашњи свет? Један начин је проучавањем Појтингерове карте из 13. века.

Историчари сматрају да је Појтингерова карта копија карте која је направљена у време када је римска војска још увек марширала овим чувеним путевима. Конрад Појтингер, градски писар у Аугзбургу у јужној Немачкој, 1508. је дошао до те ручно прављене карте, тако да је она постала позната под његовим именом. Данас се она налази у аустријској Народној библиотеци у Бечу, под латинским називом Tabula Peutingeriana.

Римски свет у облику свитка

У данашњим учионицама често се налазе географске карте скоро квадратног облика. Међутим, Појтингерова карта је свитак који је, када се одмота, широк 34 центиметра и дуг више од 6,75 метара. Првобитно се састојала од 12 пергамената залепљених један за други, сачињавајући тако један низ. Сачувано их је 11. Ова карта приказује свет у време када је Римска империја била на врхунцу моћи и када се протезала од Британије па  све до Индије. Без обзира на то да ли вам је ово подручје познато са данашњих карти, први сусрет са Појтингеровом картом може деловати збуњујуће. Зашто?

Појтингерова карта није била намењена савременим географима, већ древним путницима. Направљена у облику свитка, била је практична за путовања. Али да би се на њој налазили потребни детаљи, онај који ју је саставио морао је да сабије димензије севера и југа империје и да их знатно рашири према истоку и западу. Тако је настала непропорционална карта коју је било лако отворити, читати, смотати и носити са собом. Путник је лако могао уочити који је најбољи пут до неког места. То му је било важније него облик Италије, величина Црног мора или стварни правац у ком се кретао. a

Појтингерову карту карактеришу и боје. Црвене линије представљају путеве, планине су браон, а реке зелене боје. Карта садржи стотине градова који су означени кућама, зидинама и кулама. Ти симболи изгледа да указују на то да су се те грађевине налазиле у тим местима. Карта показује и међусобну удаљеност градова, стајалишта и коначишта.

Ту је уцртано и неколико библијских места уз кратак осврт на догађаје по којима су позната. Код Синајске горе се налазе два натписа на латинском. Један гласи: „Пустиња у којој су, под Мојсијевим вођством, деца Израелова лутала 40 година“ (Исус Навин 5:6); а други: „Овде, на Синајској гори, добили су Закон“ (Левитска 27:34).

Јерусалим је означен натписом с другачијим називом града, Aelia Capitolina, који је настао од имена Publius Aelius Hadrianus. То је име римског императора, познатијег као Хадријан, који је град назвао по себи. На карти је забележен и латински назив Маслинске горе (Лука 21:37).

Да ли су сви путеви водили у Рим?

Неки путеви су водили до Аквилеје, града на североистоку Италије. На карти, он је приказан с јаким зидинама и осматрачницама. Пошто је контролисала важна раскршћа и имала изванредну луку, Аквилеја је била један од најважнијих градова Римске империје.

Виа Егнација се протезала преко Балканског полуострва од јадранске обале до Константинопоља, сада Истанбула. На Појтингеровој карти локација тог града означена је симболом богиње која седи на престолу спремна за рат. Неколико путева водили су до сиријске Антиохије, сада турског града Антакије. После Рима и Александрије, Антиохија је била највећи град у империји. Ту се на карти налази богиња која седи и има ореол.

Појтингерова карта приказује 12 путева који воде до Рима. Један од њих је Виа Апија, то јест Апијев друм. Књига Дела апостолска указује да је апостол Павле ишао овим путем приликом свог првог путовања у Рим. Док је био на том путовању, група хришћана је кренула из Рима и изашла му у сусрет код места Три крчме, које се такође налази на карти (Дела апостолска 28:15).

 Који симбол је коришћен за означавање Рима? Град је представљен моћном владарком у пурпурној одећи како седи на престолу. Земља и скиптар у њеним рукама означавају светску доминацију са седиштем у главном граду империје.

Да ли се може рећи да су сви путеви водили у Рим? Да, када се узме у обзир огромна мрежа споредних путева која се ширила од главних путева. Из Појтингерове карте може се видети како су главни путеви империје допринели ширењу њене моћи, омогућавајући Риму да влада над провинцијама скоро 500 година. Данас још увек можете обићи Римску империју тим древним путевима. Све што вам је потребно јесте мало маште и Појтингерова карта.

[Фуснота]

[Мапа на странама 13-15]

(За комплетан текст, види публикацију)

Појтингерова карта — необична карта путева

ШПАНИЈА

МАРОКО

БРИТАНИЈА

ФРАНЦУСКА

НЕМАЧКА

АУСТРИЈА

Аквилеја

Рим

Увећано подручје приказано на 15. страни

ИТАЛИЈА

АФРИКА

ГРЧКА

Истанбул

ЕГИПАТ

ТУРСКА

Синајска гора

Јерусалим

СИРИЈА

Антакија

Каспијско језеро

ИРАН

ИНДИЈА

[Мапа на 15. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Детаљ са Појтингерове карте који приказује Рим са околином

Рим

Аквилеја

Истанбул

Јерусалим

Антакија