Европски суд подржава права једне мајке

Од дописника Пробудите се! из Француске

ДАНА 16. децембра 2003, Европски суд за људска права, у Стразбуру, прогласио је француске судове кривим за религиозну дискриминацију према Серафин Пало-Мартинез, једној Јеховиној сведокињи.

Серафин је 1996. одобрен развод од мужа, који ју је напустио две године раније, и дато јој је старатељство над њихово двоје деце. Али 1997, у време када су деца живела с мајком већ скоро три и по године, отац је одбио да их врати кући на крају периода који су провела с њим. Серафин прича: „Када сам отишла по децу у школу, директор је позвао полицију. Како не бих случајно разговарала с децом о својој вери, могла сам да их видим једино у присуству полицајаца. Опходили су се са мном као да сам криминалац. Речено ми је да могу да их одведем кући само ако потпишем сагласност да им нећу говорити о Богу или о Библији, и да их нећу водити на хришћанске састанке.“

Серафин се обратила суду. Међутим, 1998. Апелациони суд у Ниму доделио је старатељство оцу. Одлука је образложена оштрим и обухватним критикама на рачун поуке коју према мишљењу суда Јеховини сведоци пружају својој деци. „Веома ме је заболело“, присећа се Серафин, „када сам била оптужена за наношење зла рођеној деци, а само сам се трудила да им пружим оно за шта сам сматрала да је за њих најбоље — одгој у складу са хришћанским мерилима.“

Када је Касациони суд, највиши француски апелациони суд, подржао одлуку Апелационог суда, Серафин се обратила Европском суду за људска права. Одлуком од 6 према 1, донесена је пресуда да је „што се тиче Суда, јасно да је [француски] Апелациони суд различито третирао родитеље на основу религије подносиоца жалбе... Таква разлика у третману представља дискриминацију“. Утврђено је да се одлука француског суда не темељи на томе да Серафин није способна да одгаја своју децу — што никада није ни доведено у питање — а ни на чврстим доказима, већ на „површном, уопштеном гледишту о Јеховиним сведоцима“. На основу такве религиозне дискриминације и кршења Серафининих права, Суд је одредио да јој Француска исплати одштету и да плати све трошкове суђења.

Ова одлука је у складу са пресудом коју је Европски суд за људска права изрекао у јуну 1993. у једном сличном случају када је Суд утврдио да је, такође због религије, Аустрија дискриминисала Ингрид Хофман, још једну Јеховину сведокињу. a „У складу са случајем Хофман“, запажа француски часопис La Semaine juridique, „ова пресуда потврђује да се одлука у погледу родитељског старатељства ни на који начин не може темељити првенствено на религиозној основи.“ Серафинин адвокат је изјавио: „Ова одлука је веома важна за родитеље који су Јеховини сведоци, зато што закон заснован на одлукама Суда у ранијим случајевима доследно штити њихово право на непристрану пресуду.“

Када је била упитана како се осећа поводом пресуде, Серафин, која сада живи у Шпанији, каже: „Веома сам срећна. Лакнуло ми је. Због моје религије деца су ми била одузета и нисам их видела пет година. То је било тешко искушење, али Јехова је увек био уз мене. Надам се да ће ова пресуда помоћи и другима који се налазе у сличној ситуацији.“

[Фуснота]

[Слика на 12. страни]

Серафин