Напредак у борби против сиде

„Никада се у историји човечанства није за тако кратко време сазнало толико много о једној тако комплексној болести“, пише др Џералд Стајн у својој књизи AIDS Update 2003. Он тврди да „са̂мо истраживање ХИВ-а/сиде представља изванредно научно достигнуће“. Какви су резултати тог истраживања?

САВРЕМЕНА сазнања и стручност на пољу медицине омогућавају истраживачима да направе комбинације лекова који људима зараженим ХИВ-ом пружају нову наду. Поред тога, добре резултате бележе и едукативни програми о сиди који се спроводе у неколико земаља. Али, да ли тај успех показује да се ближи крај ове смртоносне епидемије? Могу ли данашња настојања у науци и образовању зауставити ширење сиде? Осмотрите следеће чињенице.

Терапија лековима

„Зрачак наде у борби против сиде“, писало је на насловној страни часописа Time од 29. септембра 1986. Тај „зрачак наде“ настао је као резултат клиничког испитивања азидотимидина (АЗТ), антиретровирусног лека за борбу против ХИВ-а. За дивно чудо, пацијенти заражени ХИВ-ом који су узимали АЗТ дуже су живели. Отада су антиретровирусни (АРВ) лекови продужили живот стотинама хиљада људи. (Видите оквир „Шта су АРВ лекови?“, на 7. страни.) Колико су они ефикасни у лечењу инфекције ХИВ-ом?

Упркос почетном одушевљењу АЗТ-ом, часопис Time је известио да су истраживачи „били уверени да АЗТ није [био] идеално оружје против сиде“. Били су у праву. Будући да неким пацијентима није одговарао, направљени су и други АРВ лекови. Касније је америчка Управа за храну и лекове одобрила комбинацију АРВ лекова за пацијенте са узнапредовалим стадијумом инфекције ХИВ-ом. Медицински радници укључени у лечење сиде одушевљено су прихватили комбиновану терапију, која се састојала од три или више АРВ лекова. На једној међународној конференцији о сиди 1996. године, један лекар је чак објавио да би ти лекови могли потпуно да избаце ХИВ из организма!

Нажалост, након годину дана постало је јасно да се ХИВ не може искоренити чак ни стриктним придржавањем терапије која је обухватала комбинацију три лека. Па ипак, један извештај UNAIDS-а каже  да „комбинована АРВ терапија омогућава ХИВ-позитивнима да живе дуже, да буду здравији и да воде продуктивнији живот“. Примера ради, коришћењем АРВ лекова смртност проузрокована сидом у Сједињеним Државама и Европи смањила се за више од 70 посто. Осим тога, неколико истраживања показују да терапија одређеним АРВ лековима може у великој мери смањити могућност преношења ХИВ-а са заражене труднице на њено дете.

Ипак, милиони заражених не добијају АРВ лекове. Зашто?

„Болест сиромашних“

У богатијим земљама АРВ терапија се нашироко примењује. Међутим, Светска здравствена организација (СЗО) процењује да је у неким земљама у развоју та терапија доступна за свега 5 посто оних којима је потребна. Званични представници Уједињених нација иду тако далеко да ову неравнотежу описују као „тешку неправду“ и „срамоту савременог света“.

Неравноправност у погледу приступа терапији може постојати и међу грађанима исте земље. Лист The Globe and Mail извештава да сваки трећи Канађанин који умре од сиде никада није користио АРВ лекове. Упркос томе што су ти лекови у Канади бесплатни, одређене групе пацијената их не добијају. „Одговарајућу терапију“, наводи Globe, „не примају баш они којима је лечење најпотребније: староседеоци, жене и сиромашни.“ The Guardian је цитирао једну мајку из Африке која је ХИВ-позитивна: „Не разумем зашто се тим белцима који се упуштају у сексуалне односе с другим мушкарцима помаже да живе, а ја морам да умрем?“ Одговор на њено питање повезан је с производњом и дистрибуцијом лекова.

У Сједињеним Државама и Европи, просечна цена комбиноване терапије с три АРВ лека креће се између 8 и 12 000 евра годишње. С друге стране, за комбиновану терапију коју чине генеричке копије АРВ лекова у неким земљама у развоју годишње је потребно издвојити до 240 евра. Па ипак, то је још увек прескупо за многе који су заражени ХИВ-ом и који живе тамо где су ти лекови најпотребнији. Др Стајн сажима ту ситуацију следећим речима: „Сида је болест сиромашних.“

Бизнис с лековима

Није лако направити генеричку верзију неког оригиналног лека, а потом је продавати по нижим ценама. У многим земљама строги закони о патентима забрањују неовлашћено копирање оригиналних лекова. „То је економски рат“, каже директор једне велике фармацеутске компаније. Он каже да производња и продаја генеричких лекова у земљама у развоју зарад профита, „није фер према људима који су те лекове открили“. Фармацеутске компаније које праве оригиналне лекове такође тврде да би смањени профит могао значити и мање новца за развојно-истраживачке програме. Други су забринути да би јефтини АРВ лекови намењени земљама у развоју могли на крају завршити на црном тржишту развијених земаља.

 Заговорници јефтиних АРВ лекова сматрају да трошкови производње нових лекова могу износити између 5 и 10 посто трошкова које предвиђа фармацеутска индустрија. Такође кажу да истраживачки и развојни пројекти приватних фармацеутских компанија имају тенденцију да занемаре лечење болести које погађају сиромашније земље. Из тог разлога, Данијел Берман, координатор пројекта под називом Приступ неопходним лековима, каже: „Потребно је увести један систем који би имао међународну подршку, захваљујући ком би цена нових лекова била снижена а самим тим и приступачнија.“

У жељи да удовољи широко распрострањеној потреби за АРВ терапијом, СЗО је развила такозвани три до пет план, с циљем да се до краја 2005. године АРВ лекови обезбеде за три милиона људи који имају ХИВ/сиду. ’Овај план не сме постати још један промашени циљ УН‘, упозорава Нејтан Форд из организације Médecins Sans Frontières (Лекари без граница). „Та три милиона представљају само половину оних који имају ХИВ/сиду и потребно им је лечење, а тај број ће [до 2005] бити много већи.“

Друге препреке

Чак и ако би земље у развоју добиле довољно АРВ лекова, постојале би друге препреке које би требало савладати. Неке лекове треба узимати уз јело и чисту воду, али стотине хиљада људи у неким земљама имају да једу тек сваки други дан. АРВ лекове (често 20 или више пилула дневно) треба узимати у одређено време сваког дана, али многи пацијенти немају сат. Комбинацију лекова треба одредити према стању пацијента. Међутим, у многим земљама има веома мало лекара. Јасно је да ће бити тешко обезбедити АРВ терапију за пацијенте у земљама у развоју.

Чак и у развијеним земљама настају проблеми када је у питању спровођење комбиноване терапије. Истраживања указују на то да забрињавајуће много пацијената не узима све преписане лекове у одређено време. То може водити до тога да ХИВ постане отпоран на лекове, и да се као такав преноси на друге.

 Др Стајн указује на још један проблем с којим се суочавају пацијенти који имају ХИВ. „Парадокс лечења заразе ХИВ-ом“, каже он, „јесте тај да понекад лечење изазива више проблема него сама болест, нарочито када се с њим почне пре него што се појаве симптоми болести.“ Пацијенти са ХИВ-ом који узимају АРВ лекове обично пате од пропратних обољења и поремећаја као што су дијабетес, прерасподела телесних масти, висок холестерол и смањена густина костију. Нека од тих обољења могу чак угрозити и њихов живот.

Превентивне мере

Колико су превентивне мере успешне у обуздавању сиде и мењању високоризичног начина живота? У Уганди је након опсежне едукативне кампање о сиди, спроведене током 1990-их, смањена стопа ширења ХИВ-а са око 14 посто на око 8 посто у 2000. Слично томе, захваљујући напорима да се грађани информишу о ризику инфекције ХИВ-ом, стопа ширења ХИВ-а међу одраслом популацијом у Сенегалу одржава се испод један посто. То су сигурно охрабрујући резултати.

С друге стране, у неким другим земљама едукација о сиди није тако успешна. Једно истраживање спроведено 2002, које је обухватило 11 000 младих Канађана, открило је да је половина ученика првог разреда средње школе сматрала да се сида може излечити. Према једном британском истраживању спроведеном исте године, 42 посто дечака између 10 и 11 година никада није чуло за ХИВ или сиду. Чак и они млади који знају за ХИВ, сиду и за то да лек не постоји, изгледа као да се око тога не узбуђују превише. Један лекар каже да је „за многе младе ХИВ постао само још један проблем више у животу, нешто попут питања као што су: да ли ће отићи на неки добар оброк, с ким ће живети или да ли ће ићи у школу“.

Зато не изненађује што СЗО наводи да је „обраћање пажње на младе вероватно најефикаснији начин борбе против епидемије сиде, нарочито у земљама где је она веома раширена“. Како се младима може помоћи да реагују на упозорења о сиди? И да ли је реално надати се леку?

[Истакнути текст на 6. страни]

У Африци је прошле године АРВ лекове примило 2 посто оних којима су они потребни, у поређењу са 84 посто њих на америчком континенту

[Оквир⁄Слике на 7. страни]

Шта су АРВ лекови? a

Помоћничке Т ћелије стимулишу и активирају имунолошки систем здраве особе да се бори против инфекције. Управо су те ћелије мета напада ХИВ-а. Пошто су му потребне за деобу, ХИВ их слаби и уништава све док имунолошки систем не постане веома слаб. Антиретровирусни (АРВ) лекови ремете тај процес.

Тренутно се користе четири главне врсте АРВ лекова. Нуклеозидни и ненуклеозидни аналози спречавају да се ХИВ копира на ДНК особе. Инхибитори протеазе блокирају специфични ензим протеазу да у инфицираним ћелијама реконструише вирус и умножава га. Циљ инхибитора фузије јесте да спрече продирање ХИВ-а у ћелију. Захваљујући томе што онемогућују деобу ХИВ-а, АРВ лекови могу успорити напредовање инфекције и појаву сиде, како се назива најозбиљнији стадијум ове инфекције.

[Фуснота]

[Слика]

КЕНИЈА— Лекар објашњава оболелом од сиде како да примени АРВ терапију

[Извор]

© Sven Torfinn/Panos Pictures

[Слика]

КЕНИЈА — Оболела од сиде прима АРВ лек у болници

[Извор]

© Sven Torfinn/Panos Pictures

 [Оквир⁄Слике на 8. страни]

Жене и сида

Од укупног броја одраслих у свету који имају ХИВ/сиду, тренутно су 50 посто жене

Када је 1982. код жена установљена сида, сматрало се да су се сигурно заразиле употребом заражених игала. Међутим, убрзо је било откривено да се жене могу заразити путем нормалних сексуалних односа и да су оне посебно изложене ризику од заразе ХИВ-ом. Од укупног броја одраслих у свету који имају ХИВ/сиду, тренутно су 50 посто жене. „Епидемија сиде нарочито погађа жене и адолесценткиње које су рањивије у социолошком, културолошком, биолошком и економском погледу, и које носе главни терет бриге о оболелима“, извештава UNAIDS.

Због чега су медицински радници посебно забринути због напредовања ове болести међу женама? Жене заражене ХИВ-ом често су изложене већој дискриминацији него мушкарци, нарочито у неким земљама у развоју. Ако је жена трудна, угрожено је здравље њеног детета; ако има децу, брига за њихове потребе постаје изазов, посебно за самохране мајке. Надаље, веома мало се зна о специфичном утицају инфекције ХИВ-ом на жене и о нези коју им треба пружити.

Одређени културолошки фактори чине ситуацију у којој се жене налазе још опаснијом. Наиме, у многим земљама није уобичајено да жене разговарају о сексуалности. Осим тога, уколико не пристану на секс ризикују да буду изложене злостављању. Мушкарци обично имају много партнерки које несвесно заразе ХИВ-ом. Неки Африканци имају односе с млађим женама да би избегли ХИВ или због погрешног веровања да сексуални однос с девицом може излечити сиду. Стога не изненађује што СЗО наводи: „Ако желимо да заштитимо жене, пажњу морамо обратити и на мушкарце.“

[Слика]

ПЕРУ — ХИВ-позитивна мајка са својом ХИВ-негативном ћерком

[Извор]

© Annie Bungeroth/Panos Pictures

[Слика]

ТАЈЛАНД — Ученици у оквиру наставе обилазе једног оболелог од сиде

[Извор]

© Ian Teh/Panos Pictures

[Слика]

КЕНИЈА — Састанак са члановима организације „Жене које живе са сидом“

[Извор]

© Sven Torfinn/Panos Pictures

[Оквир⁄Слика на 9. страни]

Погрешне представе о сиди

◼ Људи заражени ХИВ-ом лоше изгледају. „Да би се код особе која је заражена ХИВ-ом појавила сида, потребно је у просеку око 10 до 12 година“, каже др Џералд Стајн. „Током тог времена, код ње има мало видљивих симптома или их уопште нема. Ипак, она може заразити друге.“

◼ Сида је болест хомосексуалаца. Почетком 1980-их, сида је најпре означена као болест хомосексуалаца. Међутим, данас су у већем делу света хетеросексуални односи главни начин преношења ХИВ-а.

◼ Орални секс је „сигуран секс“. Према Центрима за контролу и превенцију болести, „бројна истраживања показују да орални секс може довести до преношења ХИВ-а и других сексуално преносивих болести“. Ризик од преношења ХИВ-а путем оралног секса није тако велик као у случају других врста сексуалног односа. Па ипак, та пракса је постала толико раширена да неки лекари очекују да ће постати значајан начин преношења ХИВ-а.

◼ За сиду постоји лек. Иако код неких пацијената антиретровирусна терапија може успорити напредовање сиде, тренутно не постоји ни вакцина ни лек.

[Слика]

◼ ЧЕШКА — Тестирање крви на сиду, која се сада може лечити, али не и излечити

[Извор]

© Liba Taylor/Panos Pictures

[Слика на 6. страни]

◼ ЗАМБИЈА — Две ХИВ-позитивне девојчице чекају да приме лек

[Извор]

© Pep Bonet/Panos Pictures