Поглед у свет

Кинески зид нестаје

„Две трећине Кинеског зида уништавају туристи, предузимачи и ерозија“, извештавају лондонске новине The Guardian. „Овај део светске културне баштине полако нестаје... Каже се да су неки његови делови који су на мети вандала, исписани графитима и разваљени како би се камење користило за прављење свињаца и у рудницима угља.“ Светски фонд за заштиту споменика, који Кинески зид описује као ’један од највећих споменика културе на земљи‘, недавно га је ставио на листу најугроженијих светских архитектонских здања. Чак су и они који имају задатак да га сачувају допринели његовом уништавању. Изгледа да су у једном случају, „слабо организовани службеници задужени за очување зида, који су уз то били и без финансијских средстава“, дозволили једном предузимачу да у дужини од 14 метара обори један његов део стар 600 година. Због огромне дужине зида, која износи око 6 400 километара, одговарајуће одржавање је практично немогуће.

 Слепи путници

„Баласт, вода коју бродови носе ради равнотеже и стабилности, садржи хиљаде морских врста које по испуштању у луку врше инвазију на своје ново станиште“, упозорава Светски фонд за свет природе (WWF). Те новопридошле врсте, од медуза до алги, „могле би бити штетне баш као и нафтне мрље“ и угрозити бројне екосистеме, наводи се у извештају Ројтерса. „Врсте које преживе прекоморско путовање могу се успешно прилагодити на ново станиште у ком нема грабљивица и паразита.“ Као пример могу послужити зебраста дагња која је доспела из Европе и преплавила пловне путеве у области Великих језера у Северној Америци, затим једна врста морске алге из Азије која је завршила у Аустралији и медузе из Северне Америке које су стигле до Црног мора. Процењује се да се широм света годишње ослободи око десет милијарди тона воде која служи као баласт. „Још увек не постоје практична економска решења за проблем баласта“, изјавио је Андреас Тветерас, портпарол WWF-а.

Интернет и самоубиство

Развод, незапосленост и злоупотреба дроге и алкохола и даље се сматрају главним факторима који доприносе „великом порасту самоубистава међу младим мушкарцима“ у Енглеској и Велсу, наводи се у једном чланку у лондонском листу The Times. Међутим, све већу забринутост стварају чет просторије на Интернету где млади људи отворено разговарају о томе. „Интернет привлачи оне који су највише склони самоубиству: младе мушкарце. Седамдесет пет посто самоубистава изврше мушкарци, а осамдесет посто њих имају између 15 и 24 године“, наводи цитирани лист. Могуће је да на Интернету постоје хиљаде такозваних сајтова смрти. „Већина оних који посећују веб-сајтове који говоре о самоубиству мисли да их нико не воли и већ размишљају о томе, или су то чак и покушали. На тим сајтовима се може наћи мноштво савета о томе како спречити одвраћање од самоубиства“, додаје чланак. Неки сајтови подстичу потенцијалне жртве да остваре свој план уместо да промене мишљење.

Пошта за Бога

Сваке године, израелска поштанска служба „испоручи стотине писама адресираних на Бога“, извештава The Economist. „Писма стижу из свих крајева света током читаве године. Ипак, највише их има уочи религиозних празника као што су Божић и Јом кипур.“ Писма садрже хвале, изразе бола и молбе — често за опроштај и помоћ. Шта се дешава с њима? „Писма са адресом пошиљаоца враћају се натраг“, наводи The Economist. „Остатак се испоручује Западном зиду (Зиду плача) у Јерусалиму и доспева у руке главном рабину који их смешта у пукотине светог зида. Ако се стекне утисак да пошиљалац није Јеврејин, његово писмо се прослеђује министарству вера.“ Међутим, „пошта за Бога се испоручује само једном или двапут годишње“, наводи чланак. Израелска компанија за телекомуникације сада је „отворила факс линију како би се дошло до Бога, као и Интернет адресу за оне који желе да остваре бржу везу с небом“.

Пиратство у порасту

ICC међународна управа за поморство извештава да је „током прошле године забележен пораст што се тиче учесталости и насилности пиратских напада у свету — пријављено је укупно 445 случајева у поређењу са 370 њих у 2002... Број напада ватреним оружјем повећао се са 68 током 2002. на 100, а број отетих помораца скоро се удвостручио и износио је 359. Пирати су се у 311 случајева попели на нападнути брод, а укупно је било отето 19 бродова“. Што се тиче чланова посаде и путника, на листи несталих налази се 71 особа, док је 21 поморац убијен, што је 11 жртава више него прошле године. Бродови се опет најчешће нападају у водама Индонезије, где је забележен 121 напад. Следе воде Бангладеша и Нигерије, са 58 и 39 напада. Према изјави управе за поморство „све пријављене отмице могу се сврстати у две главне категорије“. Ради се о „операцијама налик војним које извршавају милитантне групе с намером да отму чланове посаде како би новац од откупа искористили за остваривање својих циљева или за нападе на лаке мете као што су реморкери и шлепови“.

Сексуално искоришћавање од стране свештеника

„Два дуго очекивана истраживања показала су да је током 52 године Римокатоличком црквом [у САД] харала епидемија сексуалног искоришћавања деце у које је било укључено најмање 4 посто свештеника. Међу њима је било највише оних који су заређени 1970. године. Из те класе, сваки десети свештеник је оптужен за сексуално искоришћавање деце“, извештава The New York Times. „Између 1950. и 2002, 4 392 свештеника злостављало је укупно 10 667 деце. Ипак, упозорава се да наведени подаци нису потпуни“, јер многи случајеви нису пријављени. Једно истраживање, које је спровео Факултет за криминалистику „Џон Џеј“ из Њујорка, открило је да су „за искоришћавање деце оптужени свештеници из око 60 посто религиозних редова у више од 95 посто бискупија“. Друго истраживање, које је спровео један католички национални одбор, указало је да је у католичким богословијама веома распрострањена „толеранција моралне распуштености“.

Умерено вежбање је препоручљиво

„Умерено вежбање, као што је ходање у дужини од 20 километара недељно, може допринети регулисању или чак губитку телесне тежине“, извештава FDA Consumer. Осмомесечно истраживање које је обухватило „182 гојазне особе оба пола, у доби између 40 и 65 година, које су водиле седелачки начин живота“, потврдило је да „постоји јасна веза између учесталости физичког вежбања и броја изгубљених килограма“. Учесници су били подељени у четири групе и држали су се свог уобичајеног начина исхране. Чланови три групе бавили су се физичким активностима различитог интензитета. Чланови четврте, контролне групе нису вежбали. „Након одређеног времена, чланови контролне групе су се угојили“, наводи се у чланку. „У поређењу са контролном групом, код чланова свих група које су вежбале значајно се смањио обим струка и кукова.“ Ова открића указују на то да се тежина често може контролисати умереним вежбањем, као што је ходање по пола сата дневно.