Рај отргнут од пустиње

Од дописника Пробудите се! из Литваније

КРАЈЕМ 18. века, становници једног малог рибарског села схватили су да је њихово место осуђено на пропаст. Годинама се огромна пешчана дина лагано приближавала њиховом селу. Узалуд су се трудили да је преусмере троугаоним дрвеним баријерама. До 1797, дина је потпуно прекрила село.

То је само једна епизода 80-годишње драме током које су дине прогутале 14 села и оформиле  пустињу на Курском полуострву, 100 километара дугом уском делу земље на балтичкој обали данашње Русије и Литваније. Прича о томе како је дошло до опустошења и обнове ове области, која је сада велика туристичка атракција, необично је занимљива.

Последица лошег управљања и освајања

Током многих векова, песак Курског полуострва био је прекривен бујном вегетацијом. Шума је становништву омогућавала богат улов дивљачи. До почетка 18. века, ово подручје је постало важан део поштанског система између западне Европе и Руског царства. Како је током периода мира број становника растао, крда стоке су превише пуштана на танани зелени прекривач, а људи су претеривали у сечи шуме. Нису могли ни да претпоставе колико је вегетација од које су зависили била осетљива.

Шуми је смртни ударац задат када је 1757. године руска армија нагрнула и посекла дрвеће како би направила стотине бродова с плитким газом за опсаду Кенигсберга (Калињинграда), једног од важнијих градова у Прусији. У наредним деценијама ветрови су формирали пешчане дине и тако проузроковали претходно споменуту катастрофу.

Да ли је то опустошено подручје могло бити обновљено? Георг Давид Куверт, одлучан поштански службеник, и његов отац Готлиб, били су међу онима који су веровали у то. Зато су 1825. почели са пошумљавањем полуострва. Била је то дуга, исцрпљујућа борба. Током више од сто година, у тај пројекат се укључило на стотине људи. Најпре су морали да учврсте земљиште посебном врстом траве која успева на песку и има дубок  корен. Затим су хиљаде хектара пошумили разним врстама издржљивих борова и бреза. Победа је извојевана, тако да је око 70 посто копна сада поново под шумом. Како би било отићи тамо мало у обилазак?

Рај за туристе

Данас Курско полуострво угости чак 8 000 туриста дневно. То и не чуди када се узму о обзир његове многобројне атракције. Без обзира на то да ли пешачите, возите бицикл или путујете колима, пејзажи се смењују великом брзином. Шуме су дом за лосове, срне, лисице и дивље вепрове. Годишње се на пропутовању овде заустави око милион птица, а око стотину врста ту свија гнезда. Ту постоји око 900 биљних врста и још увек има доста дина, иако сада заузимају свега 12 посто земљишта.

Неке пешчане дине се уздижу и до 50 метара висине. Видети само песак и небо представља незабораван доживљај. Како се пењете, запажате да неке дине имају класичан закривљен облик који је извајао ветар. Када стигнете на врх, који као да је ножем одсечен и одакле песак ношен ветром клизи низ дину одводећи је корак даље, пред вама се јавља величанствен призор. Видите узани део земље који се протеже веома далеко, украшен селима, шумама, пропланцима и светионицима. С једне стране се ваљају таласи са Балтичког мора, а с друге се налазе мирне воде Курског залива.

Посетиоце крепи свеж морски ваздух. Многи уживају у једрењу на дасци или у вожњи једрилице. Други пак иду у лагане шетње кроз нека од села изграђених у старинском стилу. Светло окречене куће са кровом од сламе или црепа доприносе атмосфери из давно прошлих мирних времена. Јак мирис сушене рибе и раширене мреже подсећају туристе да је овде риболов одувек био главно занимање. Има пуно ветроказа, јер рибари желе да знају смер дувања ветра. Ветрокази овде служе и за изражавање уметничког надахнућа и занимљиво их је упоређивати. Украшавајући јарбол сваког једрењака, они су указивали из ког села поморци потичу. Очаравајући су и комади ћилибара које море понекад избаци на обалу. Посебно када је облачно, туристи посећују музеје у којима је изложен накит од ћилибара. У неким комадима могу се видети фосили биљака и инсеката.

Онда није ни чудо што је литвански представник у Организацији Уједињених нација за образовање, науку и културу, описао Курско полуострво као рај. То је рај отргнут од земљишта које је било опустошено лошим поступањем и ратом. Наравно, широм земље постоје многа места која се и даље уништавају. Али Библија нас уверава да ће под Божјим Краљевством цела наша планета ускоро бити претворена у предиван рај у ком ће праведни људи живети заувек (Исаија 65:17, 21-25; 2. Петрова 3:13, 14).

[Мапе на 16. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

БАЛТИЧКО МОРЕ

ЛИТВАНИЈА

КУРСКО ПОЛУОСТРВО

Курски залив

РУСИЈА

Калињинград

[Слике на странама 16, 17]

Курско полуострво је дом за многе птице и биљке, и место са мноштвом дина

[Извори]

Три уметнуте фотографије на дну стране: Gedimino Gražulevičiaus nuotrauka

Птица и трава: Gedimino Gražulevičiaus nuotrauka; позадина: UAB „Laiko spalvos“

FOTO: A. VARANKA

[Слике на 18. страни]

Дивљи вепрови

Лабудови

Ћилибар

[Извор]

Горње три фотографије: Gedimino Gražulevičiaus nuotrauka

[Слика на 18. страни]

Курско полуострво сваког дана привлачи на хиљаде туриста