Добри пријатељи лоши пријатељи

ЈЕДНА млада жена коју ћемо звати Сара доживела је непријатно искуство. Испоставило се да је човек кога је сматрала пријатељем убица. ’Ако је неко коме сам веровала могао да учини тако нешто, како сада уопште неком да верујем?‘, питала је. Особа којој се Сара поверила питала ју је да ли је пре тога знала каква је мерила вредности у животу тај човек имао. „Како то мислиш?“, одговорила је. Сара није знала ни шта се подразумева под ’вредностима‘. А ти? Да ли ти знаш каква су мерила вредности твојих пријатеља?

Као што показује Сарино искуство, одговор на то питање дословно може значити живот или смрт. Библијска пословица каже: „Ко с мудрима иде, тај постаје мудар, али зло пролази ко се с безумнима дружи“ (Пословице 13:20). Па ипак, многи попут Саре бирају пријатеље само на основу тога да ли се добро слажу, то јест како се осећају у њиховом друштву. Наравно, ми волимо да будемо с људима с којима нам је лепо. Али, ако је то једино на шта се ослањамо приликом избора пријатеља и ако мало или уопште не размишљамо о особинама тих људи, могли бисмо доживети велико разочарање. Како можеш  одредити да ли особа има добра мерила вредности?

Потреба за високим моралним вредностима

Пре свега, морамо сами имати исправна мерила вредности. Морамо знати шта је добро а шта лоше, и стално се чврсто држати високих моралних мерила. Још једна библијска пословица гласи: ’Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свога‘ (Пословице 27:17, ДК). Када у пријатељство унесемо моралну снагу попут гвожђа, можемо помоћи једни другима да напредујемо, а наше везе пријатељства све више ће јачати.

Паком из Француске каже: „За мене је прави пријатељ онај ко је спреман да ме саслуша и да љубазно прича са мном, али и да ме опомене када радим нешто непромишљено.“ Да, без обзира на године, наши најбољи пријатељи су они који нам помажу да останемо на правом путу и исправљају нас ако почнемо да радимо нешто немудро. Библија каже: „Ударци пријатеља верност му показују“ (Пословице 27:6). Да бисмо се морално и духовно изграђивали, морамо се дружити са онима који воле Бога и који се придржавају његових мерила. „Пошто сам се у школи једино ја придржавала хришћанских вредности и уверења“, присећа се Селин из Француске, „схватила сам колико је важно имати праве пријатеље у хришћанској скупштини. Они ми пружају огромну подршку да задржим равнотежу.“

Процењивање потенцијалних пријатеља

Ако би желео да се спријатељиш с неком особом коју си упознао, можеш се питати: ’Ко су њени пријатељи?‘ Најужи круг њених пријатеља много говори о њој самој. Исто тако, како на њу гледају зреле и мудре особе у вашој средини? Надаље, добро је размислити о томе како се потенцијални пријатељи понашају не само према нама, већ и према другима, посебно онима од којих немају неку корист. Ако добре особине, као што су поштење, беспрекорност, стрпљење и обзирност, нису очигледне у опхођењу са свима, шта ти гарантује да ће та особа бити другачија према теби?

Да бисмо разумели нечији карактер, потребно је стрпљење и умеће, као и време за посматрање особе у свакодневном животу. Библија каже: „Дубоке су воде намере срца човечјег, ал’ разуман човек уме да их црпи“ (Пословице 20:5). Са потенцијалним пријатељима треба да разговарамо о озбиљним темама које откривају њихову праву личност, мотиве и, наравно, мерила вредности. Какве су они особе? Да ли су љубазни или неосетљиви? Позитивни и  весели или негативни и цинични? Великодушни или себични? Поуздани или нелојални? Ако неко критикује друге пред тобом, шта ће га спречити да пред другима прича негативно о теби? „Уста говоре оно чега је срце пуно“, рекао је Исус (Матеј 12:34). Зато је важно да запажамо о чему други говоре.

Најважније што треба да вас веже

Неки мисле да њихови пријатељи морају имати потпуно исти укус као и они. Један дечак је одлучно рекао: „Никада не бих могао да се дружим с неким ко не воли колач са сиром.“ Тачно је да пријатељи треба да имају довољно тога заједничког како би могли разумети једни друге и најбоље је ако имају исте моралне и духовне вредности. Али не морају имати исти карактер или порекло. Другачије искуство чак може учврстити пријатељство и обома бити од велике користи.

Два истакнута примера трајног пријатељства налазимо у Библији, и то између Јонатана и Давида, и између Руте и Нојемине. Њихова пријатељства су се заснивала на оданости Богу и на придржавању његових начела. a Треба истаћи да су у оба случаја савладане велике разлике у годинама и пореклу. Стога из тих примера можемо још нешто научити: Као пријатељи, и млади и старији могу много тога да пруже једни другима.

Извући корист из разлике у годинама

Када међу нашим пријатељима има и старијих и млађих особа, то нас чини богатијима. Размотри шта су неки млади рекли на основу личног искуства.

Мануела (Италија): „Пре извесног времена спријатељила сам се с једним брачним паром. Отворила сам им се и стварно сам срећна што су и они учинили исто. Нису ме потценили због тога што сам млада. То ме је подстакло да им се приближим. Пријатељство с њима пуно ми помаже када се суочим с неким проблемом. Видела сам да ми, када разговарам о својим проблемима са вршњацима, другарице  понекад дају помало непромишљене савете. Али моји старији пријатељи су искусни, имају разумевања и одређену равнотежу коју ми млади још увек нисмо успели да успоставимо. Уз њихову помоћ доносим боље одлуке.“

Зулејка (Италија): „На дружења не зовемо само младе. Приметила сам да су такве прилике охрабрујуће за све, како за младе тако и за старије. Лепо нам је јер свако има неко другачије гледиште.“

И ви старији можете показати занимање за младе. Као што се види из претходних изјава, многи млади веома цене ваше велико искуство и уживају у вашем друштву. Амелија, удовица која има преко 80 година, каже: „Преузимам иницијативу како бих се дружила с младима. Њихова енергија и живахност просто ме подигну!“ Добри резултати таквог узајамног охрабрења могу бити далекосежни. Многи млади људи сматрају да су за њихов успех увелико заслужни њихови пријатељи који су били нешто старији и који су им служили као примери и давали им добре савете.

Како учврстити пријатељства

Да би уживао у добрим пријатељствима, не мораш обавезно склапати нова. Ако већ имаш добро друштво, зашто не би размислио шта можеш урадити да би учврстио пријатељство с тим особама? Дугогодишњи пријатељи посебно су драгоцени и тако треба и да се опходимо према њима. Никада немој узимати њихову верност здраво за готово.

Посебно задржи на уму да права срећа, као и право пријатељство, долази када дајеш себе, своје време и своја средства. Награде су више него вредне труда и жртава које подносиш. Међутим, ако приликом избора пријатеља мислиш само на себе, никада нећеш добити те награде. Стога, када намераваш да се спријатељиш с неким, немој свој избор ограничити само на оне којима се дивиш или од којих можеш имати користи. Приближи се и онима које су други можда превидели или који и сами тешко склапају пријатељства. Гаела из Француске каже: „Када се договарамо да заједнички нешто радимо, сетимо се неких младих који су усамљени и позивамо их да нам се придруже. Кажемо им: ’Шта ћеш код куће сам?! Хајде с нама. Боље ћемо се упознати‘“ (Лука 14:12-14).

С друге стране, када неко ко има добре особине жели да се спријатељи с тобом, немој га брзоплето одбити. Елиза из Италије каже: „Могао би постати помало огорчен када осетиш да те други избегавају. Могао би помислити: ’Па, пријатељства ми и не значе баш толико.‘ Зато се повучеш, постајеш усамљен и концентришеш се само на себе. Уместо да се окренеш другима, ти поставиш зид.“ Немој дозволити неоснованим страховима и себичним тежњама да те одврате од стицања пријатеља. Отвори се. Треба да будемо дубоко захвални када други покажу да им је стало до нас тако што желе да нам буду пријатељи.

Ти можеш имати праве пријатеље

За стицање правих пријатеља потребно је више од жеље, чекања и читања штива попут овог. Када учимо да склапамо пријатељства, то је као када учимо да возимо бицикл. Не можемо успети у томе ако се само бавимо теоријом. Морамо и практично пробати, па чак и ако би то значило да ћемо неколико пута доживети неуспех. Библија показује да су међуљудски односи најјачи када се заснивају на пријатељству с Богом. Али Бог не може да благослови нашу жељу да стекнемо пријатеље ако се не трудимо. Да ли си одлучан да имаш праве пријатеље? Не одустај! Моли Бога за помоћ, несебично преузми иницијативу и буди пријатељ.

[Фуснота]

 [Оквир⁄Слика на 11. страни]

Неки савети за родитеље

Попут многих других поука, и поука о пријатељствима се добија у кући. У кругу породице ће се најбоље удовољити већини потреба малог детета за друштвом. Чак и у таквим идеалним околностима, контакт с другима снажно утиче на дететово размишљање, осећања и понашање. На пример, узмите у обзир колико брзо многа деца имиграната уче нови језик и то само захваљујући дружењу с другом децом.

Као родитељи, ви имате предност да помажете својој деци да мудро бирају своје друштво. Деца и тинејџери још увек нису потпуно способни да без родитељског савета процене друге. Међутим, ту постоји проблем. Многи млади су приснији са вршњацима него са родитељима или другим зрелим особама.

Неки стручњаци сматрају да један од разлога због којих се тинејџери за савет радије обраћају вршњацима него родитељима јесте тај што многи родитељи нису сигурни какво морално вођство да пруже. Родитељи морају преузети одговорност коју су добили од Бога да допру до срца деце и да увек буду заинтересовани за њих (Ефешанима 6:1-4). Али како? Породични саветник др Рон Тафел даје савете многим родитељима који не знају како да изађу на крај са својом децом тинејџерског узраста. Он пише да се многи од њих „воде саветима о одгајању деце којима их засипају медији“, уместо да стварно одгајају децу. Зашто родитељи то раде? Зато што „не познају рођену децу довољно добро да би могли имати нормалан однос с њима.“

Али, уопште не мора да буде тако. Родитељи морају бити свесни да ће деца, уколико не добијају код куће оно што им треба, сигурно то потражити код својих пријатеља. А шта је то што им треба? „То је оно што је младима одувек било потребно: пажња, цењење, осећај сигурности, јасно постављена правила и очекивања, као и осећај припадности“, каже др Тафел. „Трагедија нашег времена јесте у томе што већина тинејџера не мисли да су им те основне потребе задовољене у друштву одраслих и што се у оквиру породице не осећају да су ’на своме‘.“

Како можете помоћи деци да стекну добре пријатеље? Први корак јесте да преиспитате свој начин живота и своја пријатељства. Да ли су начин живота и циљеви које имате ви и ваши пријатељи племенити и несебични? Да ли су духовни, или материјалистички? „Дела говоре више од речи. Деца посматрају вас, ваше пријатеље и њихову децу, и склона су да развијају ставове и да поступају у складу са оним што су видела“, запажа Даглас, хришћански старешина и отац.

Чак и многе животиње инстинктивно штите младе, при чему се често боре са опасним грабљивцима. Један стручњак за медведе каже: „Медведице су чувене по томе што штите младунце од свега што би могло да их угрози.“ Зар људи не би требало да чине још више за своју децу? Рубен из Италије каже: „Моји родитељи су разговарали са мном на темељу Писма. Помогли су ми да разумем да је боље да се не дружим с неким особама. Моја прва реакција је била: ’Пази, молим те! Не могу ни са ким да се дружим!‘ Али, касније сам схватио да су били у праву и захваљујући њиховом стрпљењу био сам заштићен.“

Исто тако, водите са собом децу када се дружите с особама које су добар пример и које ће им помоћи да поставе вредне циљеве. Франсис је успешан и срећан младић. Он се присећа: „Мајка је приметила да се ми деца слабо дружимо с другима. Зато је у госте звала пријатеље који су били у пуновременој служби. Тако смо их, управо у нашем дому, добро упознали и спријатељили се с њима.“ Захваљујући таквом залагању родитеља, породица може постати колевка у којој ће добра пријатељства јачати и расти.

[Слика на 9. страни]

Запажај како се понашају особе које желиш за пријатеље

[Слика на 10. страни]

Пријатељства темељена на несебичности јачају упркос разлици у годинама и пореклу