Задовољити потребу за пријатељством

„УСАМЉЕНОСТ није болест“, стоји у књизи In Search of Intimacy. „Усамљеност је нормална реакција... природни знак да нам недостаје друштво.“ Баш као што нас глад тера да узмемо хранљив оброк, тако би осећање усамљености требало да нас подстакне да потражимо добре пријатеље.

Ипак, као што запажа млада Францускиња по имену Јаел, „неки избегавају сваки контакт с другима“. Али тиме што се изолујемо, без обзира из ког разлога, не можемо решити ниједан проблем и сигурно ћемо се осећати још усамљеније. Библијска пословица каже: „Самовољан [„Онај ко се изолује“, NW] тражи што је њему драго, и љути се на све што је год разумно“ (Пословице 18:1). Стога најпре треба да постанемо свесни потребе за пријатељством, а затим да будемо одлучни да урадимо нешто поводом тога.

Предузми конкретне кораке

Уместо да сажаљеваш себе или да чак завидиш онима који имају више пријатеља или можда боље пријатеље, зашто не развијеш позитиван став попут Мануеле из Италије? Она каже: „Нарочито као тинејџер осећала сам се запостављеном. Да бих савладала то осећање, посматрала сам оне који имају блиске пријатеље. Затим сам се трудила да развијем добре особине које они имају, да постанем пријатнија особа.“

Један практичан корак јесте да бринеш о себи како у физичком, тако и у сваком другом погледу. Здрава исхрана, довољно одмора и умерено вежбање помоћи ће ти да добро изгледаш и да се тако и осећаш. Када си уредан, чист и лепо одевен, не само што ће други хтети да се друже с тобом, већ ће ти то пружити и здраву меру самопоштовања. Међутим, немој пасти у замку претеране бриге о свом изгледу. „Модерна гардероба нимало не помаже у стицању правих пријатеља“, каже Гаела из Француске. „Добри људи гледају на то какав је неко као особа.“

Уосталом, наше најдубље мисли и осећања утичу на наш говор, па чак и на изглед. Да ли имаш позитиван поглед на живот? Ако имаш, тада ћеш имати и ведар израз лица. Природан осмех је нешто најпривлачније што можеш имати и, како објашњава стручњак за анализирање говора тела Роџер Акстел, „увек позитивно делује“ и „ретко кад се погрешно тумачи“. a Додај томе добар  смисао за хумор и људи ће ти сами прилазити.

Не заборави да добре особине долазе изнутра. Зато пуни ум и срце корисним, позитивним мислима и осећањима. Читај о интересантним и смисаоним темама, на пример о збивањима у свету, различитим културама, природним појавама. Слушај музику која подиже расположење. Међутим, пази да те телевизија, филмови и романи не одвуку од стварности. Пријатељски односи које можемо видети на филмском платну нису из стварног живота, већ су производ нечије маште.

Отвори срце!

Зулејка, која живи у Италији, присећа се: „Кад сам била млађа, била сам стидљива и тешко сам склапала пријатељства. Али знала сам да ако желим да имам пријатеље, морам преузети иницијативу, причати о себи и упознати друге.“ Да, морамо се отворити да бисмо стекли праве пријатеље, и дозволити им да нас стварно упознају. За право пријатељство таква комуникација и размена мишљења далеко су важнији од доброг изгледа или шарма. „Особе које имају дугогодишње пријатеље могу бити повучене или друштвене, млађе или старије, незанимљиве или интересантне, неугледне или привлачне; али све оне имају нешто заједничко, а то је искреност“, запажа саветник др Алан Лој Макгинис. „Такве особе су на неки начин прозирне јер дозвољавају другима да виде шта им је у срцу.“

То не значи да треба свакоме да причаш о својим осећањима или да онима с којима ниси нарочито близак откриваш своје најдубље тајне. Али то значи да постепено треба да откриваш оно што заиста мислиш и осећаш. Микела из Италије, каже: „Испрва сам крила осећања. Морала сам да се променим, да се потрудим да будем отворенија, јер тако моји пријатељи могу да разумеју шта осећам и да ми се још више приближе.“

Ипак, чак и ако си по природи друштвен, потребно је време и упознавање да би се изградило узајамно поверење. У међувремену, настој да не бринеш превише о томе шта други могу мислити о теби. Елиза из Италије се присећа: „Мој проблем је био у томе што сам се сваки пут када сам хтела нешто да кажем бојала да нећу успети лепо да се изразим. Али онда сам помислила: ’Ако су ми стварно пријатељи, разумеће ме.‘ Тако, чак кад бих рекла нешто погрешно, смејала сам се на свој рачун и сви су се смејали са мном.“

Стога, опусти се! Буди то што јеси. Глума нимало не помаже. „Особа је најпривлачнија када је природна“, написао је породични саветник Александер Магун. Они који су заиста срећни не морају да се претварају или да се труде да оставе утисак на друге. У правом пријатељству можемо уживати само ако смо искрени. Исто тако треба да дозволимо другима да буду оно што јесу. Срећни људи прихватају друге онакве какви јесу и не узнемиравају се око ситних мана. Они не сматрају да морају преваспитати пријатеље како би удовољили неким њиховим унапред формираним гледиштима. Настој да будеш ведра особа која не критикује друге.

 Да би имао пријатеље, буди и сам пријатељ

Постоји један још важнији, кључни фактор. Пре скоро 2 000 година, Исус је показао да је тајна успеха у свим међуљудским односима несебична љубав. Поучавао је: „Како желите да људи чине вама, тако чините и ви њима“ (Лука 6:31). Та поука је постала позната као Златно правило. Да, једини начин за стицање правих пријатеља јесте да и сам будеш несебичан пријатељ. Другим речима, да би имао пријатеље, буди и сам пријатељ. Да би пријатељство било чврсто, оно се мора заснивати више на давању него на примању. Морамо бити спремни да потребе других ставимо испред сопствених жеља и удобности.

Раније цитирана Мануела запажа: „Баш као што је Исус рекао, права срећа проистиче из давања. Особа која прима је срећна, али је још срећнији онај који даје. Можемо давати ако једноставно питамо пријатеље како су, ако се трудимо да разумемо у каквим проблемима се налазе и ако настојимо да им колико можемо помогнемо и пре него што нас они замоле за то.“ Стога, занимај се за друге, укључујући и пријатеље које већ имаш. Ојачај ваш однос. Немој жртвовати пријатељство зарад мање вредних циљева који доносе мање задовољства. Пријатељи заслужују да им поклонимо време и пажњу. Рубен из Италије каже: „Веома је важно одвајати време за склапање и неговање пријатељстава. Пре свега, потребно је време да би неко постао добар слушач. Сви се можемо побољшати у слушању и показивању занимања за оно што други кажу тако што им нећемо упадати у реч.“

Показуј поштовање према другима

Још један важан чинилац срећних, дуготрајних пријатељстава јесте међусобно поштовање. То укључује показивање обзирности према осећањима других. Ти желиш да твоји пријатељи буду тактични и пажљиви када вам се укус или мишљење разликује, зар не? Зар не би требало да се и ти према њима опходиш на исти начин? (Римљанима 12:10).

Поштовање према пријатељима показујемо и тиме што нисмо превише захтевни. Прави пријатељи нису љубоморни, а ни посесивни. У 1. Коринћанима 13:4, Библија наводи: „Љубав није љубоморна.“ Зато, није добро да своје пријатеље желиш само за себе. Ако се они поверавају другима, немој се вређати нити их због тога избегавати. Схвати да сви треба да развијамо пријатељства с другима. Дозволи својим пријатељима да и они то учине.

Узми у обзир и то да је твојим пријатељима, било да су самци или у браку, потребно време за њихову приватност. Иако не треба да се устежеш да покажеш интересовање за друге, буди уравнотежен и обзиран. Немој  допринети томе да твоји пријатељи не желе више да проводе време с тобом. Библија упозорава: „Праг ближњега свога ретко кад прелази, да му не досадиш, да не омрзне на те“ (Пословице 25:17).

Не очекуј савршенство

Наравно, када људи желе да се боље упознају, они осим врлина увиђају и туђе слабости. Па ипак, не треба да дозволимо да нас то спречи у склапању пријатељстава. „Неки очекују превише од будућих пријатеља“, каже Паком из Француске. „Желе да они имају само позитивне особине, а то је немогуће.“ Нико од нас није савршен, те стога немамо право ни од кога да очекујемо савршенство. Ми очекујемо од својих пријатеља да нас прихвате упркос нашој несавршености и да нам не узимају за зло пропусте које чинимо. Онда ни ми не треба да тражимо њихове пропусте тамо где их нема нити да их преувеличавамо, зар не? Књижевник Денис Прагер нас подсећа: „Пријатељи без мане (то јест, они који се никада не жале, који нас увек воле, никада нису нерасположени, који су увек уз нас и никада нас не разочарају) познати су као кућни љубимци.“ Уколико не желимо да нам најближи пријатељ буде кућни љубимац, морамо следити савет апостола Петра и дозволити да ’љубав покрије мноштво греха‘ (1. Петрова 4:8).

 Каже се да пријатељство удвостручава срећу и преполовљава тугу. Међутим, будимо реални, не можемо очекивати да наши пријатељи удовоље свим нашим потребама и да реше све наше проблеме. Такав став према пријатељству је себичан.

Верни пријатељи и у добру и у злу

Када смо већ склопили пријатељство, никада га не смемо узети здраво за готово. Када су далеко или се дуго не виде, пријатељи мисле једни на друге и моле се једни за друге. Чак и ако се виде само понекад, они могу брзо да се уклопе. Посебно је у време невоље неопходно да будемо уз пријатеље. Не би требало да се повучемо када се наши пријатељи суочавају с проблемима. Можда смо им управо тада најпотребнији. „Пријатељ у свако време љуби, а у невољи се братом показује“ (Пословице 17:17). Када прави пријатељи имају неки неспоразум, они се брзо мире и опраштају један другом. Они не напуштају један другог када искрсну мање потешкоће.

Ако имаш несебичне мотиве и приступаш другима с позитивним ставом, можеш стећи пријатеље. Али важно је и какве пријатеље имаш. Како можеш стећи добре пријатеље? Следећи чланак позабавиће се тим питањем.

[Фуснота]

[Оквир⁄Слике на странама 6, 7]

Могу ли мушкарац и жена да буду „само пријатељи“?

Могу ли мушкарац и жена који нису у браку бити пријатељи? То зависи од тога шта се подразумева под речју „пријатељи“. Исус је био присан пријатељ с две неудате жене, Маријом и Мартом из Витаније (Јован 11:1, 5). Апостол Павле је био пријатељ с Прискилом и њеним мужем Акилом (Дела апостолска 18:2, 3). Можемо бити сигурни да су сви они гајили срдачну наклоност једни према другима. Али, не можемо ни замислити да су Исус или Павле икада дозволили да се из тих пријатељстава развију романтична осећања.

У данашњем друштву, мушкарци и жене више него икада пре долазе у контакт. Зато је све важније да особе оба пола умеју да одржавају прикладан, пријатељски однос с другима. Брачни парови такође извлаче корист из здравог дружења с другим паровима и самцима.

Часопис Psychology Today упозорава: „Може бити изузетно тешко направити разлику између романтичних и пријатељских осећања. Зачас се може појавити сексуална привлачност. Обичан пријатељски загрљај у једном тренутку може попримити романтично значење.“

За брачне парове је од нарочите важности да буду реални и разумни. „Сви облици присности с другима могу угрозити брак“, пише Денис Прагер у књизи Happiness Is a Serious Problem. „Интимни однос не чини само секс. Ваш брачни друг има право да очекује да буде ваш једини прави интимни пријатељ супротног пола.“ Исус је истакао да морална честитост долази из срца (Матеј 5:28). Према томе, буди пријатељски настројен, али чувај срце и савесно избегавај ситуације које би могле водити до неисправних мисли, осећања или поступака у вези с било којом особом супротног пола.

[Слике на 7. страни]

Ако водиш рачуна о свом изгледу и начину размишљања бићеш привлачнији за друге

[Слика на 8. страни]

Пријатељи се поверавају један другом