Угрожени атлантски лосос

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИРСКЕ

ЛОСОС је познат по способности да се креће узводно и прескаче водопаде на свом путу до мрестилишта. У једној причи се говори о риболовцу који је на месту где је ловио рибу приметио „мноштво лососа који су безуспешно покушавали да прескоче [водопад]“. Неки су чак завршили на обали реке, у подножју водопада. Риболовац је на оближњој стени запалио ватру и на њу ставио тигањ. Прича каже да су „након неуспелих покушаја, неки од злосрећних лососа случајно упали у тигањ“. Зато се тај човек касније хвалио да ’у његовој земљи има толико лососа да људи уопште не морају да их лове, већ они сами упадају у тигањ‘.

Наравно, у тој причи се вероватно ради о претеривању. Па ипак, лососи заиста прескачу водопаде. Међутим, у извештају који је објавио Ирски завод за проучавање лососа наводи се да је последњих година „забележен огроман пад у броју лососа који се селе узводно ка мрестилишту“. Једно истраживање је открило да је једне године, од скоро 44 000 младих лососа који су били обележени а потом пуштени, на мрестилиште стигло свега 3 посто (око 1 300).

Шта је довело до тог трагичног смањења популације атлантског лососа? Да ли ће га опет бити тако много као некада? Увид у узроке и могућа решења овог проблема можемо добити ако размотримо занимљив и необичан животни циклус ове изузетне рибе.

Живот у реци

Живот лососа започиње у периоду између новембра и фебруара, на шљунковитом речном дну. Док мужјак одбија супарнике, женка копа неколико малих јама дубине до 30 центиметара. У сваку од њих полаже по неколико хиљада јаја која након оплодње покрива шљунком да би их заштитила.

У марту или априлу, из јаја се излеже риба необичног облика. Назива се алевин, и дугачка је свега око три центиметра. Са њене доње стране налази се гломазна кеса са жуманцем. Риба се испрва скрива испод шљунка, црпећи хранљиве састојке из своје покретне „оставе“. Када се након четири или пет недеља кеса испразни, млађ, како се риба сада назива, излази из скровишта испод камења и улази у матицу реке. Дужине је око пет центиметара и изгледа као права риба. Сада има само два циља: да нађе нов извор хране, наиме мале инсекте и планктон, а затим сигурно скровиште. У овој фази настрада више од 90 посто млађи. Разлог је недостатак хране или животног простора, или пак то што их поједу грабљивице као што су пастрмке,  водомари, чапље и видре.

„Након око годину дана“, каже Мајкл, који се већ неко време бави проучавањем риба, „лосос нарасте до величине од око 8 до 10 центиметара. Сада се назива млади лосос, и карактеристичан је по тамним шарама дуж обе стране тела. Када достигне дужину од око 15 центиметара, тамне шаре уступају место једноличној металик сребрној боји. Изванредне и сложене промене које потом следе издвајају га од већине других риба.“

Мајкл наставља: „У периоду мај-јун, код сада већ двогодишњег лососа буди се неки унутрашњи нагон и он се придружује хиљадама других лососа који крећу низводно ка речном ушћу.“ Али, зар слатководно створење може да живи у мору? На то питање Мајкл одговара: „Обично не може, али сложене промене на његовим шкргама, омогућавају му да из морске воде одстрањује со. Након што се те промене одиграју, двогодишњи лосос, који је толико мали да може да стане на ваш длан, креће на своје чувено путовање.“

Живот у мору

Зашто тако мала риба напушта реку коју добро познаје? Куда иде? Лосос треба да дође до места где има хране како би се потпуно развио. Ако умакне грабљивицама, као што су корморани, фоке, делфини и китови-убице, стићи ће на одредиште где ће се хранити неким врстама зоопланктона, пешчаним јегуљама, харингама и другом рибом. За само годину дана његова тежина ће се увећати 15 пута — са око 200 грама на скоро три килограма. Ако у океану проведе пет година, може достићи тежину од 18 килограма, па  и више од тога. Неки примерци су имали преко 45 килограма!

Тачна локација места где се лососи ради хране скупљају у великом броју откривена је тек 1950-их, када су риболовци који су ловили у комерцијалне сврхе почели да их хватају у близини обале Гренланда. Друго слично место пронађено је касније код Фарских острва, северно од Шкотске, а затим и још нека. Постоје извештаји да се лосос храни чак испод арктичког леда! Када су таква места откривена, атлантски лосос се нашао у озбиљној невољи. На Гренланду и Фарским острвима изграђена су огромна постројења за прераду рибе. Риболовци су ловили на хиљаде тона рибе, тако да је број лососа који су се враћали у реке ради мрешћења нагло опао. Увиђајући озбиљност овог проблема, владе су ради заштите лососа у мору, поставиле риболовцима више ограничења и квота.

Повратак у реку

Одрасли лосос се на крају враћа у реку из које је потекао, затим проналази партнера, и читав циклус почиње испочетка. „Оно што је заиста задивљујуће“, објашњава Мајкл, „јесте то што ова изузетна риба непогрешиво прелази хиљаде километара путујући деловима океана у којима никада раније није боравила! Успех тог подухвата и даље збуњује научнике. Неки од њих кажу да се лосос оријентише помоћу земљиног магнетног поља, океанских струја или чак звезда. Сматра се да при повратку у ушће, лосос препознаје реку по њеном ’мирису‘, то јест хемијском саставу.“

„Он се опет прилагођава животу у слаткој води“, каже Мајкл, „а затим улази у реку. На његовом путу кући можда ће му се испречити водопади и брзаци. Инстинкт који га води толико је јак да ће лосос, сада много већи и јачи, свом снагом настојати да савлада сваку препреку на коју наиђе.“

Још веће тешкоће за лососа представљају скоро непремостиве бране, хидроелектране и друге вештачке препреке. Шта се дешава када дође до њих? „Многи људи који воде рачуна о очувању лососа обезбеђују му пролаз другим путем“, каже Дирдри, која се бави проучавањем ове рибе. „Прави се благи, степенасти нагиб, под називом ’лососове лествице‘, чиме се премошћава велика препрека. То лососу омогућава да безбедно настави свој пут узводно, ка мрестилишту.“

„Међутим, то не функционише увек“, наставља Дирдри. „Видела сам да неки лососи игноришу лакши пут. Они препознају само првобитну маршруту и непрестано покушавају да прескоче вештачку препреку.  Многи угину од исцрпљености или од непрекидног ударања у њу.“

Узгајалишта лососа

Месо лососа је хранљиво. Пошто атлантског лососа у природи има све мање, изграђени су објекти за комерцијални узгој ове рибе. Лосос се узгаја у приобалним базенима са слатком водом док не напуни две године. Затим се пребацује у океан, у ограђени простор налик кавезу, где се узгаја док не одрасте. Тада је спреман за продају ресторанима и рибарницама.

И лососа који се узгаја на овај начин погађају тешкоће. У узгајалишту се храни вештачком храном, а простор у кавезу је скучен. Та два фактора чине га врло подложним болестима и деловању паразита, као што је морска ваш. Нека од заштитних средстава могу бити врло јака. „Ронио сам испод неких кавеза с лососима“, каже ронилац по имену Ернест, „и било је очигледно да је морско дно на многим од тих места постало беживотно.“

Угрожена риба

Мноштво лососа бива ухваћено посебним мрежама на отвореном мору пре него што дођу до своје реке. Њихова висока цена на тржишту подстиче поједине риболовце да их незаконито лове. Осим тога, мали број лососа који успе да се врати у реку мора да избегне пецароше који имају дозволу за лов. У циљу њихове заштите предузете су различите мере — ограничавање риболова на одређена места на реци као и трајања сезоне лова, уз наплаћивање скупих такси. И поред тога, процењује се да ће на свом повратку кући бити ухваћен сваки пети лосос.

Затим, лосос се може заразити различитим болестима, што има озбиљне последице по његову популацију. Једна од тих болести, позната као гнојна некроза, изазива појаву чирева на телу што доводи до смрти. Индустријско загађење и употреба пестицида, који заврше у рекама, представљају још једну потенцијално смртоносну опасност која прети лососу, као и другим створењима која живе у води.

Имајући на уму све те опасности, не чуди што је ова риба у невољи. Упркос најбољим намерама многих, лососа и даље погађају проблеми. Равнотежа у природи биће обновљена тек када Створитељ земље, Свемоћни Бог, заустави човеково уништавање планете (Исаија 11:9; 65:25).

[Дијаграм/Мапа 14, 15]

(За комплетан текст, види публикацију)

Из река у Сједињеним Државама, Русији и Шпанији, атлантски лосос путује у места где се храни, недалеко од Фарских острва и Гренланда. Потом се враћа кући да би се мрестио

[Мапа]

Сједињене Државе

Гренланд

Исланд

Фарска острва

Француска

Русија

Шпанија

[Дијаграм/Слике на 15 страни]

ЧУДЕСАН ЖИВОТНИ ЦИКЛУС

Одрасли лосос ← Двогодишњи лосос

↓ ↑

Мрешћење Млади лосос

↓ ↑

Јаја Млађ

↓ ↑

Јаја са формираним очима → Алевин

[Слике]

Алевин

Млади лосос

[Извори]

Животни циклус: © Atlantic Smon Federation/J.O. Pennanen; алевин: U.S. Fish & Wildlife Service, Washington, D.C.; млади лосос: © Manu Esteve 2003

[Слике на странама 16, 17]

При повратку у мрестилиште лосос може прескочити овај водопад или проћи лакшим путем користећи „лососове лествице“ (увећани исечак десно)

[Слике на странама 16, 17]

Лососу прете неконтролисан риболов и болести које се појаве на узгајалиштима

[Извори]

Фотографија: Vidar Vassvik

UWPHOTO © Erling Svensen

[Извор слике на 14. страни]

© Joanna McCarthy/SuperStock