Оне помажу фармерима да преживе у сертау

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРАЗИЛА

НА СЕВЕРОИСТОКУ Бразила налази се сертао a, подручје с недовољно падавина које обухвата 1 100 000 квадратних километара, по ком тумара око десет милиона коза. Овде лето траје девет месеци током којих сунце немилосрдно пржи а спарина гуши, док је земљиште суво и тврдо. Реке нестају, лишће опада, дува врео и сув ветар, а животиње са фарми слободно тумарају у потрази за преосталом оскудном вегетацијом.

Ипак, изгледа да бразилским козама уопште не смета сува клима. Током најтежих суша, док се стада говеда и оваца смањују, број коза расте. Како оне успевају да преживе?

Уста прилагођена за опстанак

Многи људи који живе у сертау кажу да козе једу свашта, па чак и чизме, седла и одећу. Професор Жоао Амброзио, истраживач из Националног центра за проучавање коза у Собралу, у североисточном Бразилу, потврђује да козе могу опстати хранећи се наизглед несварљивом храном у коју спада корење, суво лишће и кора више од 60 врста биљака. Друге животиње које се узгајају на фарми, као што су говеда, скоро искључиво зависе од траве.

Козама сасвим сигурно користи то што нису избирљиве. Ипак, облик уста им пружа посебну предност. Др Амброзио каже да говеда узимају храну језиком и да не могу издвојити појединачне листове или кору биљке. С друге стране, козе имају мала уста, гипке усне и оштре зубе, што им омогућава да издвоје и обрсте најхранљивије делове биљке. Управо због те способности да пронађу, вешто издвоје и поједу то мало вегетације оне имају репутацију да је уништавају. „Кривац за то што козе живе у таквим условима заправо је човек. Оне се само труде да преживе“, каже др Амброзио.

Узгој коза — корисна делатност

Не изненађује што су издржљиве бразилске козе овде у сертау веома важне за опстанак људи. За многе породице оне представљају значајан извор протеина. Пошто говедина може бити скупа, често се припрема печено или кувано козје месо, као и бушада (козји желудац надевен шкембићима и пиринчем). Њихова кожа се продаје  фабрикама за прераду коже чиме се обезбеђује додатни приход. Тако се у случају потребе лако може доћи до новца за куповину лекова или других потрепштина.

Додатна предност је та што козе практично саме долазе до хране. Током дана мала стада слободно пасу у простору катинге, то јест на подручју обраслом шипражјем. У сумрак, козе препознају глас газде и свака од њих се послушно враћа у свој тор. Фармер има посла око њих углавном само током сезоне парења, када врши одабир коза за клање, брине о болесним козама или жигоше јариће. Козе је тако лако узгајати да чак и житељи већих места држе по неколико њих у дворишту иза куће или их, насупрот локалним законима, пуштају да се слободно крећу унаоколо. Није необично видети козе како пасу чак и на градском тргу.

Вековно искуство показује да је узгој коза корисна делатност, нарочито на малим фармама. За узгој осам коза потребно је уложити исту количину рада и имати исти простор као и за узгој једне краве. Осмотрите следеће: Претпоставимо да фармер има пет крава. Уколико једна угине, то значи да је изгубио 20 посто стада. Међутим, претпоставимо да уместо пет крава држи 40 коза. Такво стадо захтевало би исту количину земље и рада. Ако би једна коза угинула то би био губитак од само 2,5 посто. Лако је увидети зашто око милион бразилских породица на козе гледа као на неку врсту полисе осигурања у случају суше и уништених усева.

Подстакнути на напоран рад

Од више хиљада стада коза, у држави Баији налазе се нека од највећих. Сматра се да у Уауи, малом месту које је од главног града Баије удаљено око 800 километара, има пет пута више коза него становника. Практично сва средства за живот мештана зависе од узгоја коза или с тим повезаних делатности. Они често у шали кажу: „Овде заправо козе узгајају људе.“

Јарићи на свет долазе у мају, око пет месеци након почетка сезоне парења. Вредни козари раде од четири сата ујутру до седам сати навече сакупљајући их, дајући им воду, тражећи оне који су се изгубили и спасавајући оне који су у некој опасности. Вешти пастири сваки дан ласом хватају и музу стотине коза како би спречили јариће да се неконтролисано напију млека чиме би угрозили живот. Такође је потребно залечити им ране и заштитити их од штркља, услед чега би се на њиховој кожи могле појавити рупице што би се неповољно одразило на цену на тржишту.

 Брига око коза је нешто што се ради из љубави, и што, на крају крајева, доноси и одређени добитак. Традиционални систем плаћања познат као квартеасао (дељење на четири дела), који се примењује у Уауи и другим сеоским местима, марљивим пастирима доноси вредне награде. Током сезоне парења они добијају свако четврто јаре, а када је власник стада великодушнији — и свако треће. Избор се врши тако што свако јаре добија број, а потом се извлаче нумерисани жетони. Будући да им тако могу припасти не само здрави и дебели, већ и хроми и мршави јарићи, пастири воде рачуна о стаду као да је њихово.

Додатне користи од бразилске козе

Бразилске козе потичу од врста које су почетком 16. века донели европски досељеници. Међутим, овдашње козе су обично ситније грађе и дају много мање млека од европских предака.

Примера ради, бразилска врста канинде не даје ни један литар млека дневно, док њој сродна британска алпска коза може дати око 4 литра. Деценијама је сан многих фармера и агронома био да искомбинују издржљивост бразилске козе и продуктивност њеног претка с друге стране океана. На тај начин, „крава сиромашног човека“, како многи називају овдашње козе, могла би за фармере у сертау бити злата вредна.

Укрштањем бразилске козе с другим врстама коза добијене су како крупније животиње тако и већи принос млека. У једном пољопривредном истраживачком институту у држави Параиби, на североистоку Бразила, успешно је укрштена бразилска коза с неким врстама из Италије, Немачке и Енглеске. Тако су добијене крупније животиње које добро подносе суву климу и дају више млека. Врсте које су пре давале мање од једног литра млека дневно, сада дају између два и четири литра.

Истраживачки центар у Собралу заслужан је за подједнако вредно откриће за чију је реализацију потребно још мање новца. Наиме, истраживачи су запазили да козе једу лишће само са одређених врста дрвећа. Међутим, то лишће им је било доступно тек када би дошло време да отпадне. Да би се козама обезбедила довољна количина хране, на таквом дрвећу су поткресане све гране изнад одређене висине. То је довело до тога да дрвеће пусти гране ниже, надохват козама. Какав је био резултат? Козе које су пасле на тим подручјима биле су четири пута теже.

Упркос тим новинама, власници малих стада још увек се суочавају с једним проблемом који стручњаци вероватно неће моћи да реше. О чему се ради? Па, један фармер је објаснио: „Козе се навикну на људе који се старају о њима и тако постану њихови љубимци. Зато се може јавити проблем када дође време да се закољу.“ Власници једноставно не желе да се растану од својих љубимаца! Да ли би то могао бити још један разлог због ког козе на овом подручју опстају?

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 27. страни]

Истина о козјем млеку

Многи кажу да је тешко за стомак, други да има неугодан мирис. Али немојте веровати гласинама које круже о козјем млеку. Уколико имате тегобе када користите кравље млеко, лекар или дијететичар може вам препоручити да узимате производе од козјег млека. Иако има више протеина и масти, његове масне компоненте су мање и лакше их је сварити. Али, шта је с његовим непријатним мирисом?

Заправо, козје млеко нема никакав мирис. Уколико осетите снажан, непријатан мирис, разлог може бити тај што је коза или помузена у нехигијенским условима или је била у блиском контакту с јарцем. Мирисне жлезде смештене иза његових рогова производе хормон који привлачи женке. Међутим, због тог хормона све што јарац дотакне попримиће непријатан мирис.

[Извор]

CNPC–Centro Nacional de Pesquisa de Caprinos (Sobral, CE, Brasil)

[Мапа на 25. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

„Сертао“

[Слика на 26. страни]

Посебан облик уста омогућује кози да обрсти најбоље делове биљке

[Извор]

Др Жоао Амброзио–EMBRAPA (CNPC)

[Извори слика на 25. страни]

Карта: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.; козе: CNPC–Centro Nacional de Pesquisa de Caprinos (Sobral, CE, Brasil)