Писано је да ћу га видети

Испричала Розалија Филипс

„Постаћеш велика звезда! Имаш дара, успећеш!“ Ове речи ми је, док је седео за клавиром, упутио вођа наше групе, неколико тренутака пре него што се завеса подигла. Четворо осталих чланова ансамбла изразили су ми добродошлицу. Била сам нови вокал у групи. Стајала сам на бини, одевена у црвену хаљину са шљокицама, борећи се с тремом. Био је то мој први наступ, и то у једној од највећих дворана у граду Мексику. Тако је започела моја каријера у свету шоу-бизниса! Био је март 1976. и тек је наредног месеца требало да напуним 18 година.

ОТАЦ ми је умро три године раније и сећање на њега још увек је било живо у мом срцу и уму. Ни публика га није заборавила. Ценили су га и дивили му се као једном од најбољих комичара у Мексику. Глумио је у више од 120 филмова током периода који се често назива златно доба мексичке кинематографије. Његово име, Херман Валдез, „Тин-Тан“, појављивало се на великим биоскопским рекламама широм Средње и Јужне Америке, као и шпанског говорног подручја у Сједињеним Државама и Европи. Чак и данас, више од 30 година након његове смрти, на телевизији се често приказују филмови у којима је глумио.

Још док сам била девојчица, у породици је било пуно познатих личности. Мајка и тетке су основале певачки трио Las Hermanitas Julián (Сестре Хулијан). Ујак Хулио Хулијан био је чувени тенор у Европи, док је његова супруга, Шпањолка Кончита Домингез, била сопран. Осим тога, стричеви, Мануел „Loco“ (луди) Валдез и Рамон Валдез, познатији као Дон Рамон, били су популарни ТВ комичари.

За мог брата Карлоса и мене, филмски и музички студији, као и позоришта били су позната места пошто нас је отац често водио са собом на посао и турнеје. Тако је успевао да очува породично јединство. Какав је само контраст постојао између извештачености у свету забаве и нашег дома, где је владала права слога и љубав! Сећам се оца као веома срдачног човека, пуног снаге и љубави према животу. Био је изузетно дарежљив, понекад чак и превише. Научио ме је да срећа не зависи од ствари које човек поседује, већ од спремности да се даје.

 Тежак ударац

Крајем 1971, мајка је брату и мени саопштила страшну вест да је отац оболео од неизлечиве болести. Наредних годину и по дана, гледала сам га како пати док се борио под дејством јаких лекова.

Још памтим дан када сам гледала како га хитна помоћ одводи у болницу. Знала сам да се никада неће вратити. Осећала сам неописиву бол. Одлучила сам да пошто он пати, и ја морам патити. Угасила сам цигарету о длан и неутешно плакала. Отац је умро 29. јуна 1973. Почела сам да се питам: ’Зашто је неко толико добар, неко ко је толико увесељавао друге, морао да нас напусти? Где је он сада? Може ли ме чути? Какву сврху мој живот има без њега?‘

Бесциљна каријера

Прошло је неко време док се нисам опоравила, а затим сам почела да студирам уређење ентеријера. Међутим, у то време сам била помало бунтовна и напустила сам школу. Мајка и ја смо одлучиле да више времена проводимо заједно. Ишле смо на пријеме које су организовале личности из света забаве. Често би домаћин рекао: „Розалија, молим те отпевај нам неку од својих песама.“ Људима се допадао мој глас и осећајност у певању. Говорили су да сам наследила таленат од родитеља.

На једном од тих пријема, Артуро Кастро, композитор и вођа групе Arturo and His Castros 76 чуо ме је како певам и позвао ме да им се придружим. Испрва нисам намеравала да прихватим позив. Иако сам волела музику и од четрнаесте године свирала гитару и компоновала, нисам желела да постанем професионални извођач. Али мајка ме је подстицала на то, а било је потребно и да помогнем породици у финансијском погледу, тако да сам пристала. Убрзо је уследио мој први наступ који сам раније описала.

Од почетка каријере стално сам била запослена. Путовали смо широм Мексика, изводећи по два концерта сваке вечери. Наступали смо и у Гватемали, Венецуели, Њујорку и Лас Вегасу. У групи сам певала две године. Онда сам добила понуду да снимам филмове. Играла сам две споредне и једну главу улогу, за коју сам добила две значајне награде.

Једног дана сам примила телефонски позив из највеће мексичке телевизијске куће. Понудили су ми ексклузивни уговор, као и главну улогу у сапунској серији која би се звала по мени. Доспела бих у сам врх света забаве. Имала бих одличну плату, иако не бих стално радила. Пошто сам сматрала да не заслужујем све то, и бојала се да ћу тако изгубити слободу, одбила сам уговор. Ипак, прихватила сам улогу, али само зато да бих могла да наставим студије глуме на факултету. Па ипак, нисам била срећна. Мучило ме је то што су се глумци годинама напрезали да дођу до главне улоге, а ја сам је одмах добила, и то углавном зато што ми је отац био Тин-Тан.

Затим сам почела да снимам плоче. На првој се налазила песма из ТВ серије, коју сам ја написала и компоновала. Касније сам снимала у једном познатом лондонском студију. Снимила сам још пуно плоча, филмова и серија. У новинама су почели да излазе чланци о мени, тако да би се могло рећи да сам била на врхунцу славе. Ипак, нешто је недостајало. Видела сам надменост и такмичарски дух међу извођачима. Међу њима није било ни трунке морала и искрености. Изгубила сам поверење у људе.

У јесен 1980, имали смо велики породични скуп. Ту је био и ујка Хулио који је у међувремену напустио оперу. Слушала сам га док је говорио о рају који је обећао Бог. Објаснио је да ће неправда и туга нестати и да ће на земљи владати љубав. Рекао је и да се прави Бог зове Јехова. Највише ме је привукло то што сам чула да ће у рају бити ускрснути наши вољени умрли. Одушевила ме је могућност да поново видим оца. Много ми је недостајао и чезнула сам  за његовом подршком и љубављу. Како би било дивно да поново будемо заједно! Али дубоко у себи нисам веровала да је то могуће. Ујка Хулио ми је дао Библију и позвао мајку и мене да дођемо на конгрес Јеховиних сведока који је требало да се одржи кроз неколико недеља. Рекле смо да ћемо можда доћи.

Одлука да променим живот

Једне ноћи, седела сам на кревету са цигаретом у руци и читала Библију коју сам добила од ујака. Оно што сам прочитала у књизи Пословице довело ме је до закључка да светло, разумевање и живот потичу од Бога, док тама, конфузија и смрт потичу из другог извора. Те исте ноћи, угасила сам последњу цигарету и чекала да се мајка врати кући. Сва уплакана, молила сам је да ме подржи у доношењу неких важних одлука. Касније сам отишла у позориште где сам имала пробе за улогу Корделије у Шекспировом Краљу Лиру. Одустала сам од улоге и раскинула везу са једним од главних глумаца.

Међутим, још увек нисам знала како да служим Богу, тако да нисам имала на кога да се ослоним. Пала сам у тешку депресију. Молила сам се Богу да ми помогне да пронађем средину где могу да припадам оваква каква јесам, а не због свог талента или славе. Прекинула сам контакт са свим дотадашњим познаницима и престала са свим пословима.

Пут ка правом успеху

Усред те конфузије, сетила сам се ујаковог позива на конгрес. Позвала сам га и он је дошао по мене. Атмосфера на конгресу ме је дубоко дирнула. Видела сам уредне људе који се нису простачки изражавали, нису пушили, нити су се трудили да оставе утисак на друге. Библијске мисли које сам тамо чула подсетиле су ме на оно што сам прочитала у књижици Да ли је Библија стварно Реч Божја? a, коју сам пронашла у кући недуго након очеве смрти.

Негде у то време понуђена ми је главна улога у новој ТВ серији. Допала ми се пошто је изгледало да подржава вредности за које сам на конгресу чула да их Бог одобрава. Стога сам је прихватила. С друге стране, у глави ми је стално била мисао из Библије: „Не ујармљујте се неједнако с неверницима. Јер... шта имају заједничко светлост и тама?“ (2. Коринћанима 6:14).

У мени је расла жеља да угодим Богу. Желела сам да са ујаком и ујном одем на састанак у Дворану Краљевства. Иако сам до њихове скупштине морала да путујем сат времена, наредне три недеље одлазила сам тамо на састанак. Ујак је одлучио да ме одведе у скупштину у близини моје куће. Стигли смо на крај састанка. Упознала сам се са Изабел, скромном и љубазном девојком мојих година. Када ме је ујак представио као Розалију Валдез, она није поклонила нарочиту пажњу мом имену. То ми се веома допало. Понудила се да проучава Библију са мном у мом дому.

Почеле смо с проучавањем помоћу књиге Истина која води до вечног живота. b Изабел се спремно прилагођавала мојим обавезама. Понекад је морала да чека до касно увече док не завршим снимање серије. Заиста сам била захвална што је постојао неко ко је био заинтересован за мене једноставно због тога што сам желела да сазнам библијску истину! Изабел је била искрена, поштена и пристојна. Раније сам мислила да такве  особине могу развити само они који студирају филозофију и уметност. Договориле смо се да проучавамо по неколико сати одједном, понекад и више пута недељно.

Испрва ми је било тешко да се ослободим неких својих погрешних веровања, али библијска истина их је постепено заменила. Сећам се како ме је дирнуло Божје обећање: „Још мало и нестаће бездушника. Погледаћеш на место његово, и њега већ неће више бити. Али смерни ће чувати земљу и уживаће у изобиљу мира“ (Псалам 37:10, 11). Исто тако, нада да ћу поново видети оца у рају бивала је све јача. Често сам размишљала о Исусовим речима: „Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у спомен-гробовима чути његов глас и изаћи ће, они који су чинили добро на ускрсење живота“ (Јован 5:28, 29).

Чим сам завршила са снимањем поменуте ТВ серије, уследиле су нове понуде. Иако бих тиме стекла још већу славу, такве улоге би оставиле утисак да сам особа која толерише неморал, идолопоклонство и друге лоше ствари. Знала сам да је Сатана стваран и да он не жели да служимо Јехови. Зато сам одбила те понуде и почела да идем на све састанке. Наравно, мајка и брат нису разумели зашто се одричем толиких могућности и новца. Али, могли су да примете да сам се потпуно променила. Од несрећне, потиштене особе, постала сам живахна и раздрагана. Коначно сам пронашла сврху живота!

Оно што сам учила желела сам да поделим с другима и убрзо сам постала објавитељ предивне поруке о Божјем Краљевству. Понекад је било тешко усмерити пажњу станара на ту поруку. Пошто сам била позната личност, многи су ме препознавали. Дешавало се да мој сарадник и ја позвонимо код људи док се на телевизији приказивала серија у којој сам играла. Људи нису могли да верују да стојим на њиховим вратима!

Крстила сам се 11. септембра 1982. у знак предања Јехови. Пронашла сам праву сврху живота и преда мном је стајала потпуно другачија каријера. Изабел је била веома ревна у служби и то је пуно утицало на мене. Она је служила као општи пионир, то јест пуновремени слуга Јеховиних сведока. Убрзо смо ишле заједно на неке њене библијске студије. Постала ми је најбољи пријатељ.

Пошто сам скоро потпуно престала да се бавим некадашњим послом, мајка и ја смо морале да се задовољимо скромнијим начином живота. У међувремену сам компоновала музику за своју четврту плочу, на којој су се налазиле и песме о мојим новим вредностима и веровањима. Написала сам песму о чврстој нади да ћу поново видети оца. Назвала сам је „Писано је — видећу га“. Када сам је отпевала мајци, била је веома дирнута. Увидела је колико сам била уверена у то. Одушевила сам се када је рекла да жели да проучава Библију. Две године касније, постала је Јеховин слуга и дан-данас је активна у служби.

С временом, било ми је све лакше да одбијем понуде за посао. Када бих се суочила са изазовима или искушењима, само бих замислила прелепу слику раја у ком је отац са нама и то би ојачало моје поуздање и одлучност да наставим да служим Јехови.

Једног дана сам добила понуду за улогу у шпанској верзији дечје емисије Улица Сезам. Мислила сам да то не бих могла да прихватим и рекла сам продуценту да због библијских начела којих се придржавам не могу да истичем ствари попут празника и рођендана. Рекао је да ће, ако прихватим посао, поштовати моја уверења и да ћемо склопити уговор у којем ће, између осталог, бити детаљно описан мој став. Потписала сам уговор и снимила 200 епизода. Тако сам завршила глумачку каријеру.

Постојао је још само један уговор који сам раније склопила са дискографском кућом. Тако сам снимила десет песама, међу којима се налазила и она о оцу и ускрсењу.  Певала сам је на телевизији и на концертима, и тада сам користила прилику да нешто кажем о својим веровањима. Међутим, издавачка кућа је почела да врши притисак да се облачим изазовно. Дала сам отказ.

Благослови у служби Богу

У децембру 1983, Изабел и ја смо посетиле објекте Јеховиних сведока у Бруклину. Тамо сам упознала Расела Филипса, за кога сам се касније удала. Дописивали смо се скоро две године. Добро се сећам дана када сам започела с пионирском службом — Расел ми је чак из Њујорка послао руже!

Наредних годину дана служила сам као пионир заједно са Изабел. Онда је она добила позив да служи у мексичкој подружници Јеховиних сведока. Начин на који је причала о својој новој додели, створио је у мени жељу да проширим службу и да, ако је Јеховина воља, и ја служим у Бетелу.

Расел је још један благослов који сам добила. Захваљујући његовој љубави према Јехови и његовој организацији, научила сам да ценим пуновремену службу. Волео је Бетел, где је служио три године. Након венчања, служили смо као општи пионири у Колораду. Касније смо позвани да служимо као међународни сарадници на изградњи објеката подружница у другим земљама. На наше велико изненађење, добили смо доделу у Мексику! У априлу 1990, радо смо прихватили велику предност да постанемо чланови мексичке бетелске породице. Раселов пример служио ми је као велики подстицај. Дивила сам се самопожртвованом духу који га је подстакао да напусти домовину и породицу како би унапређивао интересе Краљевства овде у Мексику.

Мој супруг и ја смо заиста уживали у служењу у мексичкој подружници. Али околности су се промениле када сам остала у другом стању. Нисмо то планирали, али пошто смо се увек дивили родитељима који одгајају децу у истини, улогу родитеља сматрали смо новом доделом. У октобру 1993, родио нам се Еван, а две и по године касније Гиана. Иако одгајање деце захтева пуно труда, осећамо да смо награђени сваки пут када наша деца, која сада имају 11 и 8 година, у служби говоре о својој вери.

Расел сада служи у Регионалном одбору за градњу Дворана Краљевства, а ја сам недавно наставила с пуновременом пионирском службом. Током протеклих 20 година, помогла сам да 12 чланова моје породице, као и 8 других особа, упознају библијску истину и постану Јеховине слуге.

Када ме деца питају: „Мама, да ли ти је било тешко да напустиш шоу-бизнис?“, цитирам им речи апостола Павла: „Ја заиста и сматрам све губитком због ненадмашне вредности спознања о Христу Исусу, мом Господу. Ради њега сам изгубио све и сматрам то гомилом отпадака, да добијем Христа“ (Филипљанима 3:8). Веома сам захвална што ме је Јехова избавио од испразног, бесмисленог живота и што ми је омогућио да постанем део његовог предивног народа! Стално му захваљујем за безбројне благослове које на нас излива преко свог Сина, Исуса Христа. Често радосно запевам песму коју сам написала о свом оцу. Потпуно сам уверена да ћу га поново видети.

[Фусноте]

[Слика на 10. страни]

Са родитељима и братом када сам имала годину дана

[Слика на странама 12, 13]

Са групом Arturo and His Castros 76

[Извор]

Angel Otero

[Слика на 14. страни]

Са мојом породицом

[Извор слике на 10. страни]

Activa, 1979