Поглед у свет

Уређај за заштиту од ајкула

Помисао на блиски сусрет са ајкулом наводи многе да избегавају да се купају у океану, премда би то волели. Међутим, тим стручњака Natal Sharks, из Јужноафричке Републике, направио је уређај за заштиту од ајкула. Заслугом тима, „откривено је да посебна врста електричног поља делује на осетљиве рецепторе који се налазе у њушци ајкуле“, извештавају новине Weekend Witness. Потом је направљен предајник под називом Protective Oceanic Device (уређај за заштиту у океану), који делује тако што код ајкула које се приближавају изазива непријатан осећај. Када тај осећај постане неподношљив, „ајкула се окреће и напушта најближу околину“. Једна фирма из Аустралије прави такве предајнике за купаче и сурфере. Када се причврсти за доњи део ноге, он око носиоца ствара „зону без ајкула“. Ипак, произвођач упозорава: „Није могуће гарантовати да ће овај уређај одбити све ајкуле под било којим околностима.“

 Одрасли у већој опасности од тровања

„Када је реч о мерама које се предузимају да би се спречило тровање, људи углавном мисле на малу децу“, каже Дебра Кент, из Информативног центра за лекове и отрове, у Британској Колумбији. Ипак, госпођа Кент каже да су „смртни случајеви услед тровања забележени углавном међу адолесцентима и одраслима“. Према листу The Vancouver Sun, у већини случајева до нехотичног тровања међу одраслима „дошло је због тога што је отровна супстанца стављена у амбалажу без икакве ознаке — на пример, у неку пластичну боцу за воду“. Други случајеви су се могли избећи једноставно тиме да се упалило светло и пре употребе производа прочитало шта пише на етикети. Према цитираном листу, „тровање је код одраслих четврти од 10 водећих узрока смрти услед повреда“.

Телевизија опасна за малу децу?

„Код веома мале деце која гледају телевизију постоји већа опасност да ће до времена када крену у школу имати проблема са концентрацијом“, пише The Herald, лист из града Мексика. У њему се говори о истраживању о којем је известио медицински часопис Pediatrics које је обухватило две групе са укупно 1 345 деце. Једну групу су сачињавала једногодишња, а другу трогодишња деца. Према том истраживању, сваки сат гледања телевизије дневно, за 10 посто повећава опасност од настанка проблема са концентрацијом у узрасту од седам година. Истраживачи сматрају да „нереално брзо смењивање слика, које је типично за већину ТВ програма, могу утицати на нормалан развој мозга“ код мале деце. „Чињеница је да постоји мноштво разлога због којих деца не треба да гледају телевизију“, каже др Димитри Кристакис, организатор истраживања. „Друга истраживања показују да је [гледање ТВ-а] повезано с гојазношћу и агресивношћу.“

Смех је добар лек

„Неуролози са Универзитета Станфорд открили су још један разлог због ког нам смех прија“, извештава UC Berkeley Wellness Letter. „Они су пратили активност мозга људи који су читали комичне стрипове и установили су да хумор и смех подстичу такозване центре за награду у мозгу, што су иста подручја на која делују и стимулативна средства. „Смех смањује напетост, бистри ум и бодри дух“, наводи се у цитираном билтену. Смех такође подстиче производњу хормона, убрзава пулс, доприноси бољој циркулацији и повећању мишићног тонуса. „Заиста, добар смех је једна врста вежбе“, запажа се у том билтену. „Ипак, смејањем се не троши пуно калорија — можете се смејати колико хоћете, али нећете много смршати.“

Биљка која открива копнене мине

„Једна данска компанија која се бави биоинжењерингом произвела је биљку чије лишће поцрвени када расте на тлу у ком се налази копнена мина“, извештавају шпанске новине El País. Биљни детектор мина, Arabidopsis thaliana, мења боју у присуству азот-диоксида, који цури из закопаних мина. У тим новинама се објашњава: „Када њено корење упије ту супстанцу, долази до ланчане биохемијске реакције која подстиче стварање једног природног пигмента који се зове антоцијанин.“ Симон Остергард, председник једне компаније која се бави биотехнологијом, каже да постоји план да се „семе те биљке посеје по минским пољима, сачека пет седмица, а потом мине деактивирају“. Он каже да би се широком употребом тог биљног детектора сваке године могле спасти хиљаде живота. Након ратова вођених током 20. века на подручју 75 земаља остало је закопано око 100 милиона копнених мина.

Чиопине способности навигације

Чиопе „мигрирају крајем априла из Африке у Енглеску, преваљујући при том више од 6 000 километара“, наводи лондонски The Sunday Telegraph. Иако не користе „сателите за глобално позиционирање, услуге контроле лета, нити пилоте“, оне рутински лете ноћу на висини од око 3 000 метара, користећи се навигацијом какву не поседују ни савремени авиони. Да би подесиле лет и одржале курс, чиопе процењују свој положај у односу на ветар, а не у односу на оријентире на земљи, као што се раније мислило. Др Јохан Бекман, са Универзитета у Лунду, у Шведској, који је помоћу радара пратио 225 птица, каже да „чак ни најсавременији авиони, опремљени изврсним инструментима за навигацију, вероватно не би могли одредити правац струјања ваздуха као што то могу ове птице“. Изненађујуће је то што нека истраживања показују да током ноћног лета половина чиопиног мозга није активна. Грејам Маџ, из Краљевског друштва за заштиту птица, каже да нека питања и даље остају отворена. Примера ради: „Ко зна чиме се хране док лете?“

Одбојни тоалети

„Мокри подови, хладна вода са чесме, недостатак сапуна“ као и приватности због „покварених брава“ и „малих преградних зидова“ — због свега тога многи ученици у Француској избегавају да користе школске таолете, наводи француски недељник L’Express. Истраживање које је спровело удружење Fédération des conseils de parents d’élèves, открило је да „више од 48 посто ученика не користи редовно школске тоалете“. То са собом носи и неке последице по здравље. Према том истраживању, „четвртина њих има проблеме са цревима или уринарним трактом“. Дечји уролог Мишел Аверу каже: „Деца треба да иду у тоалет пет или шест пута на дан. Уколико се бешика не испразни онда када се појави потреба, то може довести до инфекција које ремете њен нормалан рад.“