Разиграни морски коњићи

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

ПРИЛИКОМ сусрета, и једно и друго мењају боју. Изгледа као да се он поносно надима, док га она посматра са одобравањем. Приближавају се једно другом да би се нежно додирнули, а затим загрлили. Док први сунчеви зраци допиру до њих, почињу да се крећу у ритму, изводећи један од најелегантнијих плесова у природи — плес морског коњића.

„Морски коњићи су веома занимљиви, јединствени и очаравајући“, каже др Кит Мартин-Смит, стручњак за морске врсте. Међутим, у прошлости људи нису знали како да их класификују. Први природњаци су користили назив Hippocampus, који се у грчкој митологији односио на коње са задњим делом тела у облику рибљег репа, који су вукли кола бога мора Посејдона.

Сматра се да су у средњем веку улични продавци нудили морске коњиће тврдећи да се ради о младунцима змајева који бљују ватру. Морски коњићи су у ствари рибе са пуно костију, иако се својим изгледом и стилом пливања разликују од већине њих. Због начина на који се крећу кроз воду или лебде у њој, могу се упоредити са лепо обликованим фигурицама од кристала или са живим шаховским фигурама.

Морски коњићи живе у већини топлих приобалних вода у свету. Одликују се невероватном разноликошћу облика и величина. Према проценама, број врста се креће од 33 па до више од 70. Међу њима су минијатурни Hippocampus bargibanti, који би комотно могао стати на нокат вашег прста, као и трбушасти Hippocampus abdominalis, који може достићи дужину и од преко 30 центиметара.

Ни зуба ни желуца, а без проблема!

Због необичне грађе — главе налик коњској, оклопа сачињеног од коштаних плочица и репа попут мајмунског — морски коњићи су боље опремљени за стајање у месту него за кретање унаоколо. Стиче се утисак да су задовољни када се репом вежу за неки одговарајући „стуб“ и када у том положају проведу већи део дана хранећи се. Ако желе да се крећу напред, то чине лагано помоћу маленог леђног пераја, при чему правац кретања одређују бочним перајима. Регулисањем количине ваздуха у унутрашњем ваздушном мехуру, могу да се подижу и спуштају баш као подморница.

За гладне морске коњиће исхрана представља важну  активност. Њушком сачињеном од костију брзо ће усисати мале рачиће и друге љускаре који пливају поред њих. Пошто морски коњићи немају ни зубе ни желудац који би користили за варење хране, они дневно морају ухватити до 50 рачића како би преживели. За ове ефикасне ловце то није проблем јер имају одличан вид. Једним оком траже плен док другим, које функционише независно, гледају иза себе. Иначе, они разликују више боја него ми. Такође имају оштрији вид од већине риба.

Морски коњићи морају бити опрезни због грабљивица. Да крабама и корњачама не би послужиле као ручак, многе врсте се скоро савршено стапају с морском травом, коралима или мангровим дрвећем. Савршено се прилагођавају средини захваљујући телу прекривеном пегама и разноразним бодљицама и израслинама, као и способности да потпуно измене боју како би одговарала окружењу. „Тако се добро маскирају да морате бити изузетно пажљиви ако желите да их уочите“, каже истраживач Руди Кијтер.

Плес и романса

За разлику од већине других риба, мужјак и женка морског коњића остају заједно читавог живота и ретко се удаљују једно од другог. Сваког јутра у зору, они потврђују своју везу јединственим плесом. „Плес морских коњића је тако леп и грациозан да је прави ужитак гледати га“, каже Трејси Ворланд, која их узгаја. На крају плеса, сваки партнер се враћа на своје место где се храни током остатка дана. Плес приликом парења је много сложенији. Када женка приђе мужјаку, он надувава своју кесицу, добија јарку боју и парадира пред њом. Лагано се крећу једно око другог и преплићу репове. Вртећи се у потпуном складу, пар затим поскакује по морском дну подсећајући на коње који се пропињу. У тој игри проводе скоро пола сата, крећући се при том горе-доле, обрћући се и мењајући боје.

Наравно, плес приликом парења представља увод у стварање потомства. „Како се време парења приближава, плес морских коњића постаје дужи и чешћи, и може се понављати током дана“, каже Кијтер. „На врхунцу, пар се лагано подиже до површине, испреплетених репова и тела збијених једно уз друго. Тада женка нежно полаже јаја у мужјакову кесицу налик кенгуровој торби.“ Будући отац затим налази мирно место како би јаја безбедно сместио у своју кесицу. Он их затим оплођује, што означава почетак најнеобичније бременитости у животињском царству.

 „Сан сваке жене“

„Дивно је то што мужјаци морског коњића могу да постану бременити и да донесу младе“, рекла је једна жена. „То је сан сваке жене“, нашалила се друга. Један мужјак је у току само једне године седам пута донео младе на свет, при чему је бременитост сваки пут трајала по 21 дан!

Смештени дубоко у очевој кесици, морски коњићи добијају кисеоник и храну путем разгранате мреже крвних судова. С временом салинитет унутар кесице расте, што их припрема за живот у морској води. Када дође време да се излегу, њиховог оца чека посао који траје од неколико сати до два дана. Његова кесица се отвара и млади морски коњићи излазе један по један у спољашњи свет. Број младунаца који се излегу варира од врсте до врсте и може износити до 1 500.

Љубимац, раритет и лек

Упркос томе што се одликују високим прираштајем, морски коњићи су изложени све већој глобалној опасности. Неки стручњаци процењују да се сваке године ухвати, прода или купи 30 милиона примерака. Већина је намењена потребама азијске традиционалне медицине, где се користе за лечење различитих болести, од астме и прелома костију до импотенције.

Годишње се око милион морских коњића искористи за прављење привезака за кључеве, притискивача за папир и брошева који се затим продају на тржишту раритета. Риболов посебним мрежама, разарање коралних гребена динамитом и загађење прете осетљивим приобалним подручјима где морски коњић живи. Такође, морски коњићи се лове и продају за акваријуме, упркос томе што у заточеништву мало њих преживи услед подложности болестима и недостатка одговарајуће хране која им је потребна.

Да би се обуздао лов на морске коњиће, предложене су законске мере чиме би се од многих земаља захтевало да пруже гаранцију да извоз ове рибе неће угрозити ни њихову популацију ни еколошку равнотежу. Боље методе и напредна технологија омогућавају малом броју узгајивача да задовоље потребе акваријума.

Будућност морских коњића уско је везана за будућност океана. „Очигледно је да људска активност угрожава океане. Претерано користимо сва њихова богатства“, изражава жаљење Кијтер. Да ли ћемо због такозваног напретка остати без ових љупких морских „плесача“? „Морамо бити позитивни“, каже Мартин-Смит. „Добра воља постоји. Наш посао је да што више људи подстакнемо да воде рачуна о живом свету на планети. Када то остваримо, доћи ће до промена. Ако спасемо морске коњиће, можда можемо спасти и океане.“ Можда. Ипак, добра вест је та да постоји поузданији извор наде (Откривење 14:7).

[Слика на 15. страни]

Минијатурни Hippocampus bargibanti (у природној величини)

[Извор]

© Reinhard Dirscherl/Visuals Unlimited

[Слике на странама 16, 17]

Морски коњићи имају способност да потпуно измене боју како би одговарала окружењу

Краткоглави Hippocampus breviceps

Трбушасти Hippocampus abdominalis

Пругасти Hippocampus erectus

[Слика на 16. страни]

Ћубасти Hippocampus procerus

[Слика на 17. страни]

Краткоглави Hippocampus breviceps

[Слика на 17. страни]

Мужјак врсте Hippocampus breviceps доноси младе на свет

[Слика на 17. страни]

Младунчад врсте Hippocampus breviceps

[Извори слика на 16. страни]

Hippocampus erectus: © Ken Lucas/Visuals Unlimited; све остале фотографије: Rudie H Kuiter

[Извор слике на 17. страни]

Све фотографије: Rudie H Kuiter