„Кад би само знали!“

КАДА заврше средњу школу, многи млади теже за неким материјалистичким циљевима. Али, Дејвид је имао другачији став. У септембру 2003, његов пријатељ и он преселили су се из америчке државе Илиноис у Доминиканску Републику. a Дејви, како су га звали пријатељи и рођаци, одлучио је да научи шпански и да се придружи Јеховиним сведоцима у скупштини Навас како би им помогао у библијском образовном делу. Скупштина га је срдачно прихватила. „Дејви је обављао све што бисмо га замолили“, каже Хуан, једини старешина у тој скупштини. „Увек се залагао за друге и браћа су га волела.“

Дејви је волео своју доделу. „Предивно ми је“, написао је пријатељу у Сједињеним Државама. „Служба је фантастична! На сваким вратима разговарамо и по 20 минута јер људи желе да чују што више. Већ водим шест библијских студија, али треба нам још објавитеља. У скупштини нас има свега 30 крштених, а на једном састанку било је чак 103 особе!“

Нажалост, 24. априла 2004, Дејви и један младић из исте скупштине трагично су изгубили живот. Дејви је увек са одушевљењем вршио своју службу и подстицао друге младе из своје домовине да му се придруже. „Имаћеш другачији поглед на живот“, рекао је једној младој Сведокињи.

Сам Дејви је, између осталог, почео другачије да гледа на материјалне ствари. „Када нам је дошао у посету“, присећа се његов отац, „био је позван на скијање. Занимало га је колико би то коштало. Рекао је да нема шансе да потроши толико новца на скијање када од тога у Доминиканској Републици може да живи неколико месеци!“

Дејвијева ревност утицала је на друге. „Када сам чула шта је све радио и колико је био срећан“, каже једна девојка из његовог краја, „схватила сам да бих и ја могла да будем попут њега. Његова смрт ме је навела да се питам шта би људи рекли о мени када бих умрла и да ли би мој пример тако позитивно утицао на њих.“

Као Јеховини сведоци, Дејвијеви родитељи, брат и сестра потпуно су уверени да ће га Бог ускрснути у новом свету праведности који је пред нама (Јован 5:28, 29; Откривење 21:1-4). У међувремену, теши их то што је Дејви користио живот на најбољи могући начин — служећи свом Створитељу (Проповедник 12:3). Једном приликом, он је о својој одлуци да служи где је већа потреба рекао: „Желео бих да сви млади учествују у оваквом делу и да доживе исто што и ја. Не постоји ништа боље од служења Јехови целом душом. Кад би само знали!“

[Фуснота]