Обнова Александријске библиотеке

БИЛА је то једна од најчувенијих библиотека свог времена. Налазила се у египатском граду Александрији који је захваљујући њој постао стециште највећих светских мислилаца. Када је нестала — нико са сигурношћу не зна како — заувек су изгубљена дела непроцењиве вредности, што је задало тежак ударац науци. Међутим, у наше време ова велика библиотека поново је оживела.

Нова александријска библиотека, то јест Bibliotheca Alexandrina, како гласи њен званични назив, грађевина је необичног облика. Главна зграда подсећа на огроман цилиндар са косом горњом страном. На крову од стакла и алуминијума (1) — који је величине скоро два фудбалска игралишта — постављени су прозори који су окренути према северу и кроз које светлост допире у главну читаоницу (2). Овај огромни, укосо пресечени цилиндар у ком највећи део заузима простор намењен јавности, делимично се налази испод нивоа мора. Његов равни, сјајни кров благо се спушта надоле, тако да је једна страна зграде висока 30 метара, док се друга страна налази испод земље. Кад посматрате библиотеку издалека, док се светлост одбија од њеног металног крова, чини вам се да гледате излазак сунца.

Спољашњи зид библиотеке обложен је мноштвом танких плоча од сивог гранита на којима су угравирани низови слова древних и модерних писама (3). Та слова су поређана у различитим нивоима и представљају одговарајући приказ основних елемената који су допринели развоју сазнања.

Највећи део унутрашњости ове цилиндричне грађевине заузима пространа читаоница,  која обухвата више нивоа (4). У подземном делу налази се простор у који се може сместити осам милиона књига. Осим тога, у згради библиотеке налазе се галерије, сале за предавања, просторије са посебном опремом за особе оштећеног вида (5), као и планетаријум — засебна сферична грађевина која подсећа на сателит заустављен у орбити (6). Ова установа, у којој су обједињена највиша достигнућа науке и технике, опремљена је и сложеним компјутерским и противпожарним системима.

Настанак легенде

У древно доба, Александрија је била позната по знаменитостима као што је Фарос, светионик за који се верује да је био висок више од 110 метара и који се сматра једним од седам чуда древног света. У овом граду се налазила и гробница Александра Великог. Након Александрове смрти, Египтом је завладала грчка династија Птолемеја, која је владала земљом до 30. године пре н. е, када је Октавијан поразио Антонија и Клеопатру. Под владавином те династије, Александрија је доживела процват и „постала је трговачки и културни центар тадашњег света“, како се наводи у делу Atlas of the Greek World. На врхунцу развоја, имала је око 600 000 становника.

Највећа знаменитост Александрије била је краљевска библиотека, која је основана почетком трећег века пре н. е. Захваљујући великодушној подршци династије Птолемеја, ова установа је уз Музеон (Храм муза), постала центар учености и открића у хеленистичком свету.

Верује се да је у библиотеци било смештено око 700 000 папирусних свитака. Поређења ради, библиотека у Сорбони за коју се у 14. веку говорило да има највећу збирку поседовала је само 1 700 књига. Египатски владари су били толико обузети жељом да увећају своју збирку, да су слали војнике да траже свитке на сваком броду који уплови у луку. Уколико би их пронашли, задржавали су оригинале а враћали копије. Према неким изворима, када су Атињани позајмили Птолемеју III непроцењиво вредне оригиналне рукописе класичних грчких драма, он је обећао  да ће платити залог и да ће их копирати. Уместо тога, краљ је задржао оригинале, није платио залог, а у Атину је послао копије.

На листи великих мислилаца који су радили у александријској библиотеци и музеју налазе се имена великог броја древних генија. Александријским научницима приписују се веома значајна дела из области геометрије, тригонометрије и астрономије, као и из језика, књижевности и медицине. Сматра се да су управо овде 72 јеврејска изучаваоца превела Хебрејске списе на грчки, стварајући тако чувену Септуагинту.

Нестанак библиотеке

Иронично је то што су хроничари сматрали да нема потребе да детаљно описују александријске јавне установе. Типичан пример таквог става јесте следећа изјава Атенија, историчара из трећег века: „Што се тиче броја књига, њиховог распореда, као и предмета који су изложени у Дворани муза, зашто бих уопште причао о томе када је то свима добро познато?“ Овакви коментари су обесхрабрујући за данашње изучаваоце, који покушавају да сазнају више о загонетној древној библиотеци.

У време када су Арапи освајили Египат, 640. н. е, александријска библиотека вероватно више није постојала. Научници још увек расправљају о томе како и када је тачно она нестала. Неки сматрају да је већи део свитака уништен 47. године пре. н. е, када је Јулије Цезар запалио један део града. Шта год да је био узрок, нестанак библиотеке значио је губитак огромне ризнице знања. Неповратно су изгубљене стотине дела грчких драмских писаца, као и првих 500 година грчке историографије, са изузетком неких Херодотових, Тукидидових и Ксенофонтових дела.

У периоду између трећег и шестог века наше ере, у Александрији су често избијали немири. Пагани, Јевреји и такозвани хришћани стално су се сукобљавали, како једни с другима тако и између себе самих, око тешко разумљивих питања која су се тицала вере. Много пута је сама црква подстицала учеснике у нередима да пљачкају паганске храмове. У тим сукобима изгубљено је безброј древних списа.

Оживљавање некадашње славе

Поново изграђена библиотека отворена је у октобру 2002. и садржи око 400 000 књига. Помоћу савременог компјутерског система омогућен је приступ и другим библиотекама. Главна збирка бави се цивилизацијама источног Медитерана. С простором за осам милиона књига, Александријска библиотека представља израз тежње да се допринесе напретку овог древног града.

[Оквир на 14. страни]

ПОЗНАТИ ЖИТЕЉИ ДРЕВНЕ АЛЕКСАНДРИЈЕ

АРХИМЕД: Математичар и проналазач, живео у трећем веку пре н. е. Приписују му се бројна открића и неки од првих научних покушаја да се израчуна вредност броја пи (π).

АРИСТАРХ СА САМОСА: Астроном, трећи век пре н. е. Први је изнео претпоставку да се планете окрећу око Сунца. Помоћу тригонометрије покушао је да израчуна растојање до Сунца и Месеца, као и њихову величину.

КАЛИМАХ: Песник и један од најпознатијих библиотекара, трећи век пре н. е. Саставио је први каталог александријске библиотеке, у ком се налазио попис дела класичне грчке књижевности.

КЛАУДИЈЕ ПТОЛЕМЕЈ: Астроном, други век н. е. Његови географски и астрономски списи представљали су научни стандард у тим областима.

ЕРАТОСТЕН: Познавалац више научних области и један од првих библиотекара у Александрији, трећи век пре н. е. Израчунао је обим Земље с приличном тачношћу.

ЕУКЛИД: Математичар, четврти век пре н. е. Отац геометрије и један од првих изучавалаца оптике. Његово дело Елементи геометрије било је стандардни уџбеник геометрије све до 19. века.

ГАЛЕН: Лекар, други век н. е. Написао је 15 књига о медицини, које су биле научни стандард више од 12 векова.

[Извор слике на 13. страни]

Све фотографије, на обе стране: Courtesy of the Bibliotheca Alexandrina: Mohamed Nafea, Photographer