Лекари у свету који се мења

Године 1174. н. е., Мајмонид је био позван да ради као лекар на египатском двору и највећи део дана проводио је у краљевској палати. Описујући свој долазак кући, написао је следеће: „Тада нешто поједем и то ми је једини оброк у двадесет четири часа. Затим настављам да се бринем о пацијентима, пишем рецепте и дајем упутства за њихово лечење. Пацијенти се смењују један за другим док не падне мрак, и понекад сам... толико исцрпљен да не могу да говорим.“

ЛЕКАРСКИ позив је увек захтевао самопожртвованост. Међутим, свет у ком лекари данас раде брзо се мења. Њихов радни дан може бити исто тако напоран као Мајмонидов. Али, да ли се лекарима указује исто поштовање као некада? Како су нове околности утицале на њихов начин живота? И у којој мери је скорашњи развој догађаја изменио однос између лекара и пацијената?

Измењен однос

Неки још памте доба када је лекар носио све потребне лекове и инструменте у својој црној торби. У то време, као и данас, мишљења о лекарима била су подељена. Већину њих су људи веома ценили због њихових способности, поштовали их због њиховог положаја у друштву и дивили им се због њихове етике. Међутим, у исто време лекари су могли бити изложени и критици због цене својих услуга, грдњи због неуспеха и оптужбама због наводног недостатка саосећања.

Упркос томе, многим лекарима је причињавало велико задовољство то што су из генерације у генерацију помагали истим породицама. Они су често посећивали пацијенте у њиховим домовима, а у сеоским подручјима су понекад остајали на оброку или чак преко ноћи када су помагали приликом порођаја. Многи од њих су лично припремали лекове за своје пацијенте. Несебични лекари су бесплатно лечили сиромашне и били су на располагању 24 часа дневно, 7 дана у недељи.

Наравно, још увек има лекара који тако раде, али у многим земљама се однос лекар-пацијент изменио, и то можда више у последњих неколико деценија него током протеклих неколико векова. Како је дошло до тих промена? Осмотримо то најпре на примеру кућних посета.

Шта се десило с кућним посетама?

Посећивање пацијената у њиховим домовима некада је био уобичајен начин обављања лекарске праксе. У неким земљама је то још увек случај. Али, широм света, све је мање кућних посета. У листу The Times of India писало је следеће: „Породични лекар, који се према болеснику опходи тактично и охрабрује га, који добро познаје све чланове породице и спреман је да дође у кућну посету кад год је то потребно, у овом добу специјалиста и суперспецијалиста постаје врста која изумире.“

Због изузетно великог напретка на пољу медицине, многи лекари се специјализују и раде заједно с другим лекарима унутар неке установе, због чега се дешава да пацијента,  сваки пут када се разболи, прими други лекар. Стога, многи лекари не могу да развију дугорочни однос с породицама, као што је то некада био случај.

Кућне посете пацијентима почеле су да се проређују пре стотинак година, када су лекари у већој мери почели да користе лабораторијске анализе и дијагностичку опрему. У здравственим установама у многим земљама почело је да влада мишљење да је одлазак у кућне посете губљење времена. Данас је већина пацијената у могућности да обезбеди себи превоз до лекара. Осим тога, сада постоје патронажне службе, као и службе хитне помоћи које обезбеђују здравствену негу коју су некада пружали породични лекари.

Промена околности

Данас има мало лекара који раде самостално. Медицинске услуге углавном обезбеђују државне или приватне здравствене установе које запошљавају лекаре. Међутим, многи лекари не воле када у односу лекар-пацијент постоји трећа страна. Такве установе од њих често захтевају да за краће време приме већи број пацијената. „Морам да примим по једног пацијента на сваких седам до десет минута“, каже др Шила Перкинс, лекар опште праксе из Британије. „При томе, већи део тог времена ми оде на уношење података у компјутер. Остаје ми мало времена да изградим блискији однос с пацијентом. То може бити веома фрустрирајуће.“

Још једно обележје савременог друштва у ком лекари раде јесте све већи утицај пацијената. Некада су се упутства лекара беспоговорно слушала. Међутим, сада су у многим земљама лекари дужни да информишу пацијента о методама лечења и о могућим последицама, како би он на основу тога могао да одлучи коју ће врсту лечења прихватити. Стога је однос између лекара и пацијената сада другачији. По мишљењу неких људи, лекар је само још један стручњак и ништа више.

У савременом друштву у ком живимо, велики број лекара су жене. Често су жене-лекари популарније јер се сматра да су оне пажљивији слушачи. Стиче се утисак да захваљујући њиховом утицају у лекарском позиву има више саосећања.

Већина људи цени лекаре који разумеју осећања пацијената и стрес с којим се они суочавају. Али, добро је поставити питање: Колико пацијената разуме осећања свог лекара и стрес с којим се он суочава? Показивање таквог разумевања сигурно би се веома позитивно одразило на однос лекар-пацијент. Следећи чланак може бити од користи у том погледу.

[Слика на 3. страни]

Мајмонид

[Извор]

Brown Brothers

[Слике на 4. страни]

У прошлости су лекари често посећивали пацијенте у њиховим домовима