Минијатурни морски витезови

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

КИТОВИ, делфини, ајкуле — ова велика морска створења сигурно буде вашу машту. Ипак, у мору се налазе „животиње мале и велике“ (Псалам 104:25). Онима које привлаче детаљи, мања створења су такође изузетно занимљива за посматрање.

На пример, океанским дном врве створења описана као „морски витезови оклопници“. За разлику од истоименика из средњег века, многи од ових минијатурних „витезова“ носе оклоп украшен изузетном палетом боја и шара. Ови сићушни становници морских дубина припадају групи животиња званој љускари и познати су као рачићи.

Од планктона до вашег тањира

Можда рачиће сматрате само укусном морском храном. Ипак, они пролазе кроз невероватне промене пре него што заврше на вашем тањиру. Неке женке закаче оплођена јаја себи за стомак и носе их док се не развију мали рачићи, а неке их препусте морској струји, где се сами излегу.

Из јаја се излегу такозване зоае, које затим пролазе кроз неколико стадијума ларви, по облику доста другачијих од одраслих. Након неког времена проведеног међу мноштвом планктона, зоае се коначно спуштају на океанско дно и добијају препознатљиви облик, постепено се развијајући у одрасле рачиће.

Мењање оклопа

С обзиром на то да су оковани у чврст оклоп, како рачићи успевају да расту? „Тај процес (познат и као егдиза), укључује стварање нове, меке кутикуле испод старе“, каже књига A Field Guide to Crustaceans of Australian Waters. „Затим се стара кутикула одбацује и рачић апсорбује воду, тако да еластична нова кутикула набрекне и на тај начин прави места за будући раст.“ Књига Australian Seashores објашњава: „Из старог оклопа шкољкастог облика, рачић мора извући цело тело, укључујући и његове многобројне делове, како велике и снажне, тако и мале и осетљиве. Они се извлаче као прсти из рукавице.“

Како љускари успевају да кроз уске отворе око зглобова извуку велике екстремитете, као што су мишићи клешта? Писац Вилијам Џон Дејкин каже: „То је могуће само зато што су његови живи делови меки и могу се провући кроз узан простор. Заправо, приликом егдизе, крв се повлачи у друге делове тела како би приликом извлачења удови могли лако да се стисну.“ Нови оклоп задржава наборе, пруге и шаре старог оклопа, и то с добрим разлогом.

Боје за камуфлажу и за привлачење

Неки рачићи који живе међу пипцима морске сасе делимично су провидни или имају оклоп чија се боја стапа са бојом домаћина. Ти камуфлирани рачићи уживају заштиту међу сасиним пипцима, а „станарину“ плаћају тако што се баве чишћењем, уклањајући сву прљавштину која би се могла накупити на домаћину.

Други рачићи, као на пример рачић чистач, имају упадљиве боје. Они често живе у групи на ивици неког гребена, а њихова јарка боја изгледа да је добра реклама за посао којим се баве. Поједине рибе дођу и чекају близу њихове куће, позивајући на тај начин рачиће да их прегледају и ослободе напасти у облику паразита. Рачићи им чак безбрижно улазе у уста и шкрге. Ови „доктори“ затим уклањају и једу све паразите, па чак и слуз с рибље крљушти или коже.

Без обзира на боју и улогу ових сићушних живих драгуља, једно је сигурно — њихов оклоп је далеко импресивнији од оклопа било ког древног витеза.

 [Слика на 23. страни]

Рачић Rhynchocinetes uritai

[Слика на 23. страни]

Провидни рачић који живи са сасом

[Слика на 23. страни]

Царски рачић

[Слика на 23. страни]

Рачић који живи са сасом

[Слика на 23. страни]

Рачић чистач

[Извор слике на 23. страни]

Све фотографије осим фотографије рачића чистача: © J and V Stenhouse