Поглед у свет

Европљани се све више дотерују

„Током протеклих пет година, време које мушкарци у просеку утроше на дотеривање повећало се на 3,1 сат недељно, наспрам 2,5 сата код жена“, извештавају лондонске новине The Daily Telegraph. Повећано занимање мушкараца за лични изглед одражава се у све већој потражњи за производима за негу коже и косе, личну хигијену, као и за парфемима. Прошле године су ти производи достигли укупну вредност од „13,6 милијарди фунти [20 милијарди евра], а очекује се да до 2008. она буде 16,1 милијарду фунти [24 милијарде евра]“. Власница једног козметичког салона за мушкарце изјавила је за цитиране новине: „Посао просто цвета јер муштерије троше и по 200 фунти [300 евра] на масаже лица, маникир и педикир.“ Осим тога, новине запажају да „сада 60 посто мушких парфема купују они сами, а не њихове девојке или супруге.“

 Превише стручњака

„Факултетска диплома данас не представља гаранцију да ћете добити посао“, наводе новине из града Мексика El Universal. Недавно истраживање спроведено у Мексику открило је да је „у периоду између 1991. и 2000. године, 40 посто стручњака морало да се запосли ван струке“. То значи да око 750 000 особа које су завршиле факултет ради на послу за који није потребно такво образовање. На пример, неки раде као „телефонски оператери, возачи, мађионичари, кловнови, [и] шанкери“. У извештају се процењује да ће до 2006. у Мексику бити 131 000 руководилаца, 100 000 рачуновођа, 92 000 компјутерских стручњака, 92 000 учитеља и 87 000 адвоката више него што има слободних радних места у њиховој струци.

Аутомобили против бицикала у Кини

Како економија у Кини напредује, све више људи са бицикла прелази у аутомобил. Примера ради, бицикл као главно превозно средство тренутно користи само 25 посто становника Пекинга, док је пре десет година то чинило 60 посто. Канадске новине Toronto Star извештавају: „Само у Пекингу, број возила на путевима годишње се повећа за више од 400 000.“ Због тога је у том граду „просечна брзина кретања возила само 12 километара на час“. Часопис National Geographic извештава да је у Кини током 2003. „нова генерација успешних пословних људи просто разграбила преко два милиона аутомобила, што је чак 70 посто више него током 2002. године“. У наставку се каже да је због тога што се они који путују на посао све више ослањају на снагу аутомобила уместо на снагу својих ногу за окретање педала, „Кина можда већ потиснула Јапан са места другог највећег потрошача нафте у свету“. Па ипак, процењује се да се у Кини још увек вози око 470 милиона бицикала.

Користи од читања новорођенчету

„Читање малој деци има тако велики утицај на њихов даљњи живот да стручњаци сада препоручују родитељима да почну с тим већ након неколико сати од рођења бебе“, каже The Toronto Star. Др Ричард Голдблум, који је пре две године водио први образовни програм за новорођенчад у Канади, каже: „Једна од ствари које смо открили јесте да када читате беби, она већ од првих тренутака живота заиста обраћа пажњу. Она слуша.“ Истраживачи указују на то да чак и само давање књига деци у најранијем узрасту побољшава њихов фонд речи и читање. Према поменутом листу, „циљ није присилити малишане да науче да читају, већ их стално излагати квалитетном начину изражавања како би стекли богат фонд речи и научили да разликују слова и гласове, као и да би с временом савладали саму вештину читања“.

Незаштићене врсте нестају

Перуанске новине El Comercio наводе да су током задњих година заговорници очувања природних богатстава успели да заштите преко 10 посто земљине површине. Упркос том хвале вредном труду, „најмање 300 врста птица, сисара, корњача и водоземаца, којима прети опасност од истребљења“, нема апсолутно никакву заштиту од стране садашњег система природних резервата. Густаво Фонсека, потпредседник сектора за планирање и научна истраживања организације Conservation International, каже да је проблем у томе што тренутни програми за очување природе, иако „политички атрактивни“, нису довољни да се оствари оно што је потребно. „Морамо се посебно усредсредити на очување оних подручја у којима је највећа концентрација угрожених ендемичних врста“, каже он. Истичући још једну опасност по угрожене врсте, новине извештавају да је, после продаје дроге и оружја, трговина угроженим врстама једна од највећих противзаконитих активности на планети. Скоро половина свих животињских врста продатих на међународном црном тржишту потиче из шума Јужне Америке.

Чувајте се „коктела“ са алкохолом или дрогом

Новине The Australian упозоравају да у тој земљи „сваког дана скоро пет особа постану жртве сексуалног злостављања и то након што у пабовима, клубовима или на приватним журкама попију пиће у које су без њиховог знања додати алкохол или дрога“. Неке од тих дрога су без боје, мириса и укуса. Под њиховим дејством, жртве могу постати дезоријентисане, непокретне или се могу онесвестити. Неки су умрли. Истраживање које је широм Аустралије спровео Институт за криминологију, открило је да „сваке године око 4 500 људи попије такво пиће, а 40 посто њих постану жртве сексуалног злостављања“, каже се даље у новинама. Када дејство пића прође, жртве се можда неће ни сећати шта им се десило.

Нада за озонски омотач?

„Ниво хлорофлуороугљеника (CFC) у атмосфери коначно је почео да опада“, извештава часопис ECOS, који издаје аустралијска Организација Комонвелта за истраживања у науци и индустрији. Атмосферски CFC оштећује Земљин заштитни озонски омотач. Преко 50 година, све до 2000, количина CFC-а у горњем делу атмосфере константно је расла. ECOS наводи да од тада концентрација CFC-а „опада скоро један посто годишње“. У извештају се каже да тај пад „указује да би се озонска рупа могла затворити до средине овог века“. Међутим, ове хемикалије и даље проузрокују штету. Извештај наводи: „Упркос том паду, ове године је рупа у озонском омотачу изнад Антарктика... достигла величину од скоро 29 милиона квадратних километара, што значи да је више него три пута већа од површине Аустралије.“