Корковадо — небрушени дијамант Костарике

Од дописника Пробудите се! из Костарике

„НЕБРУШЕНИ дијамант.“ Овај често коришћени израз на прави начин описује Национални парк Корковадо. Он се налази на полуострву Оса, на југу пацифичке обале средњоамеричке државе Костарике. Неописива природна лепота ове практично нетакнуте кишне шуме, њена изолованост и чињеница да представља дом за задивљујуће мноштво дрвећа, инсеката, гмизаваца и сисара, чине Корковадо очаравајућим местом које вреди посетити.

Али и поред његове необичне лепоте, ипак је овај парк попут небрушеног дијаманта. Налази се у једној од највећих средњоамеричких тропских кишних шума. Овде нећете наићи на пуно ресторана, хотела и продавница сувенира. Осим неколико шумарских домова и дугих стаза за пешачење, које један туристички приручник назива најбољим стазама такве врсте у једној кишној шуми, постоји врло мало тога што вам може указати на присуство човека.

Од шуме до парка

Почетком 1970-их, озбиљно се размишљало о претварању ове кишне шуме у национални парк. Међутим, то није био нимало лак задатак. Требало је обезбедити радну снагу и знатна материјална средства. Средином те деценије, неки су почели да се насељавају на том подручју. Осим тога, једна пилана, која је поседовала велике површине под шумом, планирала је да обори приличан број стабала, а и многи ловци су долазили ради дивљачи.

Па ипак, научници и биолози из свих делова света који су схватили важност очувања ове кишне шуме, успротивили су се томе. Тако је 31. октобра 1975, костариканска влада основала Национални парк Корковадо. Од тада, велике сече и лов више не представљају опасност по ову шуму.

Друге фасете Корковада

Корковадо се простире на површини од 54 000 хектара и дом је многих биљних и животињских врста. У оквиру његових граница постоји најмање осам животних станишта, то јест екосистема. У њима расте барем 500 врста дрвећа. Највеће од њих је капок дрво. Пречник његовог стабла је већи од 3 метра, а може достићи висину и од преко 70 метара.

Уживате ли у посматрању птица? С обзиром на то да овде живи скоро 400 врста, сигурно бисте имали шта да видите и то би вам пружило право задовољство. Парк је дом највеће популације ари макаоа у Костарики. Док лете, чини се да њихове предивне боје, које се преливају на тропском сунцу, остављају траг на небу.

Можда бисте ипак више волели да се задржите на тлу. Нема проблема! У Корковаду пребива 116 врста водоземаца и гмизаваца, укључујући и змију копљоглавку. Међутим, немојте је посматрати предуго нити јој прићи превише близу, јер ову отровницу прати глас да је необично агресивна! Међу водоземцима се налази врста жабе која је провидна — ако се стави на чисту стаклену површину, можете видети њене унутрашње органе како раде!

 Овде се можете занимати и посматрањем неких од 140 врста сисара. Ту живе јагуари, оцелоти, четири врсте мајмуна, три врсте мравоједа, две врсте лењивца и две врсте оклопника. Овде се налази и чак 10 000 врста инсеката.

Ширли Рамирез Карвахал, биолог и координатор програма за очување дивљине у Корковаду, рекла је за Пробудите се! да се планира стављање огрлица са радио-одашиљачем на јагуаре и друге животиње. То ће научницима помоћи при проучавању њихових навика исхране и величине њихове територије. Добијене информације ће користити управи парка да одреди треба ли границе парка проширити како би за све животиње било довољно хране. Тиме би се избегла појава генетских обољења услед парења животиња у блиском сродству.

Али, у Корковаду се, осим богатом животињском свету, можете дивити и другим стварима. Можете посетити пећину Салсипуедес, чувену по томе што се у њој  налази део блага енглеског морнара и истраживача сер Франсиса Дрејка. Само неколико километара северно од Корковада налази се Дрејков залив, где се наводно овај истраживач 1579. зауставио током пловидбе око света.

У прошлости, златна грозница је претила да угрози овај „дијамант“. Проналазак златног грумења тешког и по један килограм покренуо је током 1930-их први талас грознице. Три деценије касније, прича се поновила, а исто се десило и неколико година након оснивања парка. Овај последњи талас донео је неколико стотина копача. Влада је 1986. године забранила потрагу за златом у Корковаду.

Као и свако друго место, и Корковадо има своје проблеме. У разговору с дописником овог часописа, Херардо Чавез, заменик управника Националног парка Корковадо, споменуо је неке од њих. Он је рекао да, осим непрекидне борбе да се обезбеде финансијска и друга средства, проблем представља и крчење шума у околини парка, као и противзаконити лов. Да би парк напредовао, сваки од ових проблема обавезно мора бити решен у скорој будућности.

Нема сумње да је Национални парк Корковадо једно од ретких практично нетакнутих подручја на планети. Баш као што људи цене прави дијамант због његове лепоте и постојаности, тако ће се и у годинама које долазе хиљаде одушевљених туриста који цене природне лепоте дивити овом небрушеном дијаманту Костарике. За хришћане, овај парк служи као подсетник на то колико ће цела земља бити лепа када је Бог буде претворио у рај! (Лука 23:43).

[Мапа на 14. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Национални парк Корковадо

[Слика на 15. страни]

Кишна шума

[Извор]

Steve Pace

[Слике на 15. страни]

Буковача и црвене печурке које расту само у кишним шумама Костарике

[Слика на 15. страни]

©kevinschafer.com

[Слика на странама 16, 17]

 Кишна шума се простире све до обале океана

[Слика на странама 16, 17]

Отровна жаба Dendrobates pumilio

[Слика на странама 16, 17]

Излетник испод водопада

[Слика на 17. страни]

Мајмуни веверице

[Слика на 17. страни]

Оцелот

[Слика на 17. страни]

Плавокруни мотмот

[Слика на 17. страни]

Лењивац

[Слика на 17. страни]

Ара макао

[Извори слика на 17. страни]

Плажа: Barbara Magnuson/Larry Kimball; жаба: © Michael and Patricia Fogden; водопад: ©kevinschafer.com; остале фотографије: Steve Pace