Поглед у свет

Технологија потискује комуникацију

„Многи Британци све више зависе од модерне технологије, због чега их плаши помисао на разговор лицем у лице“, извештава лондонски The Times. Једна анкета коју је међу 1 000 одраслих спровела компанија British Gas, показала је да Британци у просеку дневно проведу нешто мање од четири часа „користећи технологију чија је првобитна намена била да омогући људима да имају више слободног времена“. Према извештају, „просечан Британац дневно проведе 88 минута разговарајући преко фиксног телефона, додатних 62 минута разговара преко мобилног телефона, 53 минута шаље електронску пошту и 22 минута пише и шаље поруке преко мобилног телефона“. Закључак ове анкете је да су озбиљно нарушене вештине комуникације, као што је разговор лицем у лице. Многи који су анкетирани признали су да користе мобилни телефон за слање порука „како би избегли сувишни разговор или да би избегли разговор уопште“.

 Скупа навика

Пушење кошта много, и то не само пушаче, већ и њихове послодавце, као и оне који не пуше, тврди професор Кари Рејула са Финског института за заштиту на раду. Само паузе које пушачи праве током радног времена „коштају националну економију скоро 16,6 милиона евра годишње“, извештава се у вестима на веб-сајту финске радио-телевизије. Процењено је да „радници који пуше једну кутију цигарета дневно, одсуствују с посла 17 дана годишње“. Тај износ је још већи због боловањаПрофесор Рејула надаље запажа: „Истраживања показују да пушачи чешће доживљавају незгоде на послу.“ Уз то, према извештају, пушење доводи до већих трошкова за чишћење, као и за електричну енергију, „пошто вентилациони уређаји морају да раде пуном снагом“. Још озбиљнија је чињеница да „од болести повезаних с пасивним пушењем, у Финској годишње умре 250 непушача који су били изложени дуванском диму на послу или у слободно време“.

Лако доступне дроге

У Пољској се дроге које се узимају ради забаве могу набавити лакше него пиво, извештава часопис Wprost. „Оне се могу купити у свакој дискотеци, у клубовима, кафићима, студентским домовима, на факултетима, у средњим [и] основним школама.“ Поврх тога, у већим градовима дрога се „може поручити телефоном и добити брже него пица“, пише поменути часопис. Ниске цене, велика понуда и чињеница да се „синтетичке дроге сматрају безопасним“, пише Wprost, навеле су више од половине пољских тинејџера да их „бар једном“ пробају. Како тврди госпођа Катарзина Пулавска-Попјелаж, управница једног рехабилитационог центра за младе, дуготрајно коришћење једне такве дроге, спида (метамфетамина), може водити до „самоубиства, срчаног напада, психоза и болесне мршавости“.

Оживљавање миса на латинском

У Немачкој су „све популарније црквене службе на латинском језику“, извештава часопис Focus. Свештеници у „градовима као што су Франкфурт, Диселдорф и Минстер приметили су да су цркве пуне када се миса држи на латинском језику, док је иначе број присутних на мисама све мањи“, запажа се у поменутом часопису. Због популарности миса на латинском, једна црква у Минхену повећала је број црквених служби на том језику са два пута месечно на два пута седмично, с додатним мисама током државних празника.

Век рата

„Геноцид је допринео томе да 20. век буде најкрвавије столеће у историји човечанства“, извештава се у новинама Buenos Aires Herald. Геноцид се дефинише као систематско и планско уништавање целе једне нације, расе, политичке или етничке групе људи. Процењује се да је у крвопролићима током 20. века убијено више од 41 милион људи. Један скорашњи пример је Руанда, где је 1994. извршен покољ над око 800 000 људи, што су углавном учинили „цивили заслепљени пропагандом која је ширила мржњу“. Аналитичари кажу да је током једног периода од 100 дана, у просеку убијено 8 000 људи дневно. Процентуално гледано, то је „пет пута више него у нацистичким гасним коморама током Другог светског рата“, наводи Herald.

Како алигатори лове

Припремајући докторат на Универзитету у Мериленду, једна студенткиња је открила нешто што је промакло стручњацима — алигатори на њушци имају рецепторе за притисак који им омогућавају да осете кретање плена у води. На чељустима алигатора и других гмизаваца из породице крокодила налазе се сићушна испупчења која изгледају попут тачкица насталих убодом игле. Биолог Дафни Соурс открила је да су та испупчења у ствари сићушни детектори за притисак који омогућавају овим гмизавцима да примете блага таласања водене површине око њих. „Они лове ноћу, вирећи из воде и чекајући да плен заталаса водену површину. Њихове чељусти се налазе тачно на граници између ваздуха и воде“, објашњава Дафни Соурс. „Када су гладни, брзо нападају све што дотакне воду.“ Рецептори за притисак које је она открила толико су осетљиви да могу да региструју промену коју изазове пад само једне капљице воде.

Живе канте за смеће

Међународни тим стручњака који је испитивао утицај отпадака на живи свет у мору, установио је да се у желуцу бурнице ледаре, птице са Северног мора, налази у просеку 30 комадића пластике. То је „два пута већа количина од оне која је налажена у овим птицама почетком 1980-их“, извештавају лондонске новине The Guardian. Бурнице ледаре су испитиване јер „једу скоро све и не повраћају храну коју су прогутале“. У желуцима угинулих бурница нађене су пластичне играчке, алатке, канапи, чаше од полистирена, пена за пуњење душека, пластичне боце и упаљачи. Др Ден Барлоу, из шкотског Друштва пријатеља Земље, који је предводио овај тим истраживача, каже: „Ово истраживање показало је да су морске животиње које живе у близини шкотске обале постале живе канте за смеће.“ У извештају се додаје: „Познато је да преко 100 од укупно 300 врста морских птица често случајно прогута пластику.“

Знаковни језик на Интернету

Да би комуницирале с пријатељима, глуве особе су годинама користиле телепринтере, а одскора и електронску пошту. Сада, захваљујући увођењу веб-камера, то јест компјутерских Интернет камера, глуви могу да комуницирају преко Интернета користећи знаковни језик. Међутим, како пише канадски National Post, „веб-камере пружају ограничену, дводимензионалну слику, што значи да се не може све јасно пренети, баш као што се подигнута обрва или подругљив осмех не могу видети преко телефона“. Споре Интернет везе и други технички проблеми могу још више отежати разговор знаковним језиком помоћу веб-камера. Како глуве особе успевају да савладају такве препреке? Они полако показују и понављају знакове и научили су да „прилагоде своје покрете или положај тела како би решили проблем перспективе“, пишу поменуте новине. Осим тога, установили су да могу нагласити оно што желе да кажу уколико руке приближе камери тако да изгледају веће.