Узроци и последице стреса

ШТА је стрес? Стрес се може дефинисати као физичка или ментална напетост изазвана било којим физичким, хемијским или емоционалним фактором. Да ли то значи да је стрес увек штетан? Не. Као што запажа др Мелиса Степлер, „умерен стрес и блага напетост понекад могу бити корисни. Када смо под благим притиском док радимо на неком пројекту или задатку који нам је поверен, то нас обично подстиче да дамо све од себе и да добро обавимо посао“.

Али, када стрес постаје проблем? Др Степлер каже: „То је случај само онда када смо изложени дуготрајном стресу, или када не умемо да се изборимо с њим. Тада он негативно утиче на нас.“ Размотрите неке уобичајене узроке стреса.

Зарађивање за живот

Краљ Соломон је рекао: „Једина радост коју човек може имати, то је да се наједе и напије, и да му душа ужива у задовољству усред рада његова“ (Проповедник 2:24). Међутим, за многе је радно место попут ратног попришта.

У једном извештају Европског завода за безбедност и здравље запослених наводе се неки од разлога због којих су радници често под стресом. То су, између осталог, лоша комуникација између управе и запослених, чињеница да радници скоро уопште не могу утицати на одлуке управе које се тичу њих, затим неслагање са сарадницима, несигурно радно место и ниска примања. Без обзира на то који су узроци, запослени родитељи који се боре с притисцима на радном месту могу бити исцрпљени до те мере да не могу на одговарајући начин удовољити потребама своје породице. А те потребе могу бити изузетно велике. Примера ради, у Сједињеним Државама, у периоду од годину дана, око 50 милиона људи бринуло је о болесном или остарелом члану породице. Финансијски проблеми такође могу бити један од значајних извора стреса у породици. За Риту која има двоје деце, финансијске потешкоће су почеле када је њен супруг Леандро остао везан за инвалидска колица  услед саобраћајне несреће. Рита признаје: „Финансијски проблеми стварају напетост. Кад немате новца да платите све рачуне, то утиче на ваше расположење.“

Проблеми самохраних родитеља

Самохрани родитељи који се боре да удовоље потребама своје породице такође се суочавају с веома великим стресом. Често самохране мајке устају рано да би припремиле доручак, затим помажу деци да се обуку и воде их у школу, журе да на време стигну на посао, где се труде да испуне све што се од њих захтева. Услед тога, на крају радног дана могу бити физички и емоционално исцрпљене. Тада почиње други круг стреса, док журе да узму децу из школе, спреме вечеру и побрину се за кућне послове. Марија, која има четири ћерке тинејџерског узраста, пореди свој живот са експрес-лонцем и каже: „Понекад сам под тако великим притиском да ми се чини да ћу експлодирати.“

Деца под стресом

Социолог Роналд Питсер каже: „Многи млади се боре с великим стресом.“ Они се суочавају са физичким и емоционалним променама у пубертету. Ту су такође и притисци којима су изложени у школи. Према књизи Childstress!, обичан школски дан је „препун проблема и притисака који проузрокују стрес. То могу бити проблеми у вези са учењем, спортским активностима, односима с вршњацима и с наставницима“.

 Уз све те проблеме, у неким земљама влада и страх од насиља у школи — а да и не спомињемо страховања младих због терористичких напада и других несрећа. „Ако родитељи буду и даље стално причали о томе како је свет застрашујуће место“, пише једна тинејџерка, „почећемо да живимо у страху.“

Родитељи треба да буду извор снаге за своју децу. Али, господин Питсер каже: „Нажалост, када деца или млади покушају да разговарају о ономе што их дубоко погађа, родитељи то често не схватају озбиљно — они негативно реагују, покушавају да избегну разговор или их игноришу.“ У неким случајевима, родитељи пропуштају да удовоље потребама деце јер су преокупирани властитим брачним проблемима. „Тата и мама су се стално свађали“, рекао је 11-годишњи Тито чији су се родитељи на крају развели. Као што се запажа у књизи Childstress!, „туче и свађе нису једини узрок емоционалног стреса. Деца су узнемирена и када осете да међу родитељима постоји нетрпељивост, без обзира на то што је она можда прикривена слаткоречивошћу“.

Цена стреса

Било да сте млади или стари, било да је стрес који осећате везан за посао или за школу, чињеница је да хроничан стрес може врло штетно утицати на ваше здравље. Један медицински стручњак објашњава: „Реакција тела на стрес може се упоредити са оним што се дешава када се авион припрема за полетање.“ Када сте под стресом, ваше срце брже куца, а притисак нагло расте. Повећава се ниво шећера у крви. Долази до лучења хормона у крв. Исти стручњак наставља: „Уколико сте дуже време изложени стресу, сви ваши органи који реагују на стрес (мозак, срце, плућа, крвни судови и мишићи) постају хронично превише или премало активни. То с временом може нарушити физичко или психичко здравље.“ Списак здравствених проблема који се могу јавити као резултат стреса, забрињавајуће је дугачак: срчана обољења, мождани удар, пад имунитета, рак, мишићноскелетна обољења и дијабетес, да споменемо само нека од њих.

Посебно је забрињавајуће то што многи — а нарочито млади — покушавају да се изборе са стресом на погрешан начин. Др Бети Јангс са жаљењем каже: „Веома је тужно видети како у жељи да побегну од проблема, тинејџери прибегавају таквим стварима као што су злоупотреба алкохола и дроге, бежање из школе, делинквенција, промискуитет, агресија и насиље, или бежање од куће — што је поступање које их води до далеко озбиљнијих проблема него што су они од којих покушавају да побегну.“

Стрес је саставни део савременог начина живота; он се не може потпуно избећи. Али, као што ће следећи чланак показати, постоји много тога што можемо учинити како бисмо га држали под контролом!

[Истакнути текст на 6. страни]

„Понекад сам под тако великим притиском да ми се чини да ћу експлодирати“

[Слика на 5. страни]

Самохрани родитељи су често изложени многим притисцима

[Слика на 6. страни]

Превише школских обавеза може оптеретити младе