ДНК — „отпад еволуције“?

МНОГИ истраживачи који се баве биологијом, генетиком и другим сродним наукама своје проучавање заснивају на поставкама теорије еволуције. То их је често водило до погрешних закључака. Примера ради, први дарвинисти су сматрали непотребним одређене органе, као што су слепо црево, хипофиза и крајници. Сматрали су их непотребним остацима еволуције пошто је изгледало да више немају никакву функцију. Ипак, с временом је откривено да ти органи имају важну улогу. Тако су еволуционисти морали да одбаце своје некадашње тврдње.

Недавно се на пољу генетике десило нешто слично. Рана истраживања су указивала да око 98 посто ДНК код људи и других бића нема никакву функцију. Зато су многи на које је утицала теорија еволуције закључили да је ДНК „отпад еволуције“. То гледиште је брзо постало општеприхваћено.

Међутим, још једном се показало да су претпоставке темељене на дарвинизму нетачне. Недавно су научници открили да оно што су сматрали ’отпадом‘ игра веома важну улогу у телу тако што производи посебне облике РНК (рибонуклеинске киселине), који су неопходни за живот. Џон Метик, директор Института за молекуларну биологију при Универзитету Квинсленд у Аустралији, сматра да је пренагљено прихватање теорије о ДНК ’отпаду‘ „типичан пример како нека уврежена гледишта могу негативно утицати на објективно анализирање чињеница, што је у овом случају потрајало четврт века“. Он је додао да ће ова грешка „вероватно бити запамћена као један од највећих пропуста у историји молекуларне биологије“.

Није ли много мудрије веровати да је ДНК дело интелигентног Створитеља? Људи који имају такав став знају да се разлози загонетних аспеката Божјег стваралаштва кад-тад открију. Таква открића стога за њих нису разочарање, већ их испуњавају још већим страхопоштовањем (Пословице 1:7; Проповедник 3:11).

[Извори слика на 21. страни]

ДНК: фотографија: www.comstock.com; жена истраживач: Agricultural Research Service, USDA