Како успевају да се изборе

ДАНАС је за многе мајке највећи изазов то што морају да раде како би помогле у збрињавању материјалних потреба породице. Осим тога, из различитих разлога, неке од њих морају саме да подижу децу.

Маргарита из Мексика је самохрана мајка која је одгајила двоје деце. „Није било лако пружити им моралну и духовну поуку“, каже она. „Када је био у тинејџерским годинама, мој син се вратио са неке забаве припит. Рекла сам му да га нећу пустити да уђе у кућу ако се то понови. Када се то следећи пут ипак десило, закључала сам врата и нисам га пустила унутра, иако ми се срце цепало. На сву срећу, никад се више није напио.“

Кратко након тога Маргарита је почела да проучава Библију, што јој је помогло да у своју децу усади праве моралне вредности. Сада су њени син и ћерка Јеховини сведоци и учествују у пуновременој служби.

Кад мужеви оду у иностранство

Многи мушкарци из сиромашнијих земаља одлазе у економски развијеније земље како би нашли запослење, препуштајући бригу о деци својим супругама. Лакшми из Непала, каже: „Мој супруг ради у иностранству већ седам година. Деца више слушају њега него мене. Када би он као глава породице стално био са нама, било би много лакше.“

Упркос потешкоћама на које наилази, Лакшми успева да се избори. Пошто има ограничено образовање, побринула се за то да њена деца имају приватне часове како би боље савладала градиво. Међутим, она посебну пажњу обраћа на њихово духовно образовање тако што сваке седмице проучава Библију с њима. Осим тога, сваког дана заједно разматрају  предвиђени библијски стих и редовно иду на хришћанске састанке.

Мајке са ограниченим образовањем

У многим земљама, додатни изазов представља релативно висока стопа неписмености међу женама. Говорећи о неповољном положају мајке која није образована, Аурелија из Мексика, која има шесторо деце, каже: „Моја мајка је увек говорила да школовање није за жене. Ја не знам да читам и не могу да помогнем својој деци око домаћих задатака. Заиста ми је тешко због тога. Нисам желела да моја деца пате попут мене, тако да сам чинила све што је било у мојој моћи како бих им омогућила да се школују.“

Чак и ако имају ограничено образовање, мајке могу значајно утицати на своју децу. Истинита је изрека: „Образујући жене, ви образујете учитеље људи.“ Бишну из Непала, која има три сина, некада је била неписмена, али жеља да упозна библијску истину и да је пренесе својим синовима подстакла ју је да уложи велики труд како би научила да чита и пише. Она је водила рачуна о томе да њена деца раде домаће задатке и редовно је ишла у школу како би разговарала с њиховим наставницима о томе како напредују.

Бишнин син Силаш прича о духовној и моралној поуци коју им је пружила мајка: „Највише ми се допадало то што је мама, када бисмо погрешили, користила примере из Библије како би нас исправила. Такво поучавање је било делотворно и помогло ми је да прихватим савет.“ Бишну је успешно поучавала своје синове, и сада су сва тројица богобојазни млади људи.

Антонија из Мексика, која има двоје деце, прича: „Завршила сам само основну школу [која у Мексику траје шест година]. Живели смо у веома удаљеном селу, а најближа школа у којој бих могла да наставим школовање била је далеко. Али желела сам да моја деца стекну боље образовање, и зато сам им посветила пуно времена. Научила сам их да читају и пишу слова и бројеве. Моја ћерка је знала да напише своје име и сва слова пре него што је пошла у школу, а син је добро читао још пре него што је кренуо у вртић.“

На питање шта је чинила како би својој деци пружила духовно и морално образовање, Антонија одговара: „Причала сам им библијске приче. Пре него што је проговорила, моја ћерка је гестовима могла да дочара неке библијске приче. Мој син је имао четири године када је први пут учествовао у програму на хришћанском састанку тако што је читао део из Библије.“ Многе мајке које имају ограничено образовање веома успешно поучавају своју децу.

Супротстављање штетним обичајима

У народу Цоцил, у Мексику, обичај је да се девојчице већ са 12 или 13 година продају ради брака. Често их купују много старији мушкарци који желе да имају другу или трећу жену. Ако мушкарац не буде задовољан девојчицом, може да је врати родитељима и добије назад свој новац. Петрона се и сама као девојчица суочила с тим обичајем. Њена мајка је била продата ради брака, родила је дете и развела се — све то пре него што је напунила 13 година! Њено прво дете је умрло,  а она је након тога била продата још два пута. Родила је укупно осморо деце.

Петрона није желела такав живот и објашњава како је успела да то избегне: „Када сам завршила основну школу, рекла сам мами да не желим да се удам, већ да хоћу да наставим школовање. Рекла ми је да она не може да ми помогне и да треба да разговарам са оцем.“

„Намеравам да те удам“, рекао ми је отац. „Знаш да говориш шпански. Знаш да читаш. Шта би још хтела? Ако хоћеш да се школујеш, мораћеш то сама да плаћаш.“

„Управо то сам и учинила“, објашњава Петрона. „Везла сам одећу и тако сам зарађивала за своје потребе.“ На тај начин се изборила да не буде продата. Након што је Петрона одрасла, њена мајка је почела да проучава Библију и то јој је дало храброст да своје млађе ћерке поучава библијским начелима. На темељу властитог искуства могла је да их поучи какве жалосне последице доноси обичај продавања малолетних девојчица ради брака.

У многим културама укорењено је гледиште да само очеви имају право да пружају дисциплину синовима. Петрона објашњава: „Жене из народа Цоцил поучавају се да треба да буду подређене мушкарцима. Мушкарци су веома груби према њима. Дечаци опонашају очеве и говоре мајкама: ’Ти немаш право да ми говориш шта да радим. Послушаћу само оно што ми отац каже.‘ Стога мајке не могу да поучавају своје синове. Али откако је почела да проучава Библију, мама са успехом поучава моју браћу. Они напамет знају савет из Ефешанима 6:1, 2: „Децо, слушајте своје родитеље... ’Поштуј свог оца и мајку‘“.

 Мери, мајка из Нигерије, прича своје искуство: „Одрасла сам у подручју где традиција не дозвољава мајкама да поучавају или дисциплинују синове. Али, била сам одлучна да следим библијски пример Лоиде и Евникије — Тимотејеве баке и мајке — и да не дозволим да ме локални обичаји спрече да поучавам своју децу“ (2. Тимотеју 1:5).

Још један обичај који се практикује у многим земљама јесте, како га неки називају, „обрезивање жена“, то јест сакаћење женских полних органа. То је операција којом се девојчицама одстрањује мањи или већи део спољашњих полних органа. Широј јавности је тај обичај обелоданила Варис Дири, позната манекенка и посебни представник Фонда Уједињених нација за становништво. Када је имала пет година, мајка ју је подвргла тој операцији, у складу са локалним сомалијским обичајем. Према једном извештају, између осам и десет милиона девојака и девојчица на Блиском истоку и у Африци, у опасности су да буду подвргнуте операцији сакаћења полних органа. Процењује се да је чак и у Сједињеним Државама у опасности око 10 000 девојчица.

Каква веровања се крију иза овог обичаја? Неки сматрају да су женске гениталије повезане с грехом и бестидношћу, да чине девојку нечистом и стога неприкладном за брак. Уз то, одсецање то јест уклањање гениталија сматра се неком врстом гаранције да ће девојчица ући у брак невина, као и да ће након венчања бити верна свом супругу. Мајка која би се успротивила овом обичају, могла би да на себе навуче гнев свог супруга, па и целе заједнице.

Међутим, многе мајке су увиделе да не постоје правоваљани религиозни, медицински, нити хигијенски разлози који би оправдали овај болан поступак. Књига Repudiating Repugnant Customs, објављена у Нигерији, показује да су многе мајке храбро одбиле да њихове ћерке буду подвргнуте том захвату.

Заиста, упркос многим изазовима, мајке из свих делова света са успехом брину о својој деци и поучавају их. Да ли се њихов труд истински цени?

[Оквир⁄Слика на 5. страни]

„Многа истраживања су потврдила да није могуће остварити боље услове у друштву уколико жене не играју важну улогу у томе. Када су жене у потпуности укључене у друштвена збивања, користи су одмах очигледне: породице су здравије и имају бољу исхрану, њихови приходи, уштеђевина и инвестиције се повећавају. А оно што важи за породице, важи и за друштво и на крају, за читаве земље“ (Кофи Анан, генерални секретар УН, 8. март 2003).

[Извор]

UN/DPI photo by Milton Grant

[Оквир⁄Слике на 8. страни]

Она се жртвовала ради нас

Млади Бразилац по имену Жулијано, прича: „Када сам имао пет година, моја мајка је била на прагу успешне каријере. Међутим, након што се родила моја сестра, мама је одлучила да да̂ отказ како би се посветила нама. Саветници на послу покушали су да је одврате од тога. Рекли су јој да у ствари улаже у нешто што јој неће донети никакву корист, и да ће након што њена деца заснују своје породице и оду од куће све што је чинила за њих бити изгубљено. Али могу да кажем да нису били у праву — ја никада нећу заборавити љубав коју нам је мама показала.“

[Слике]

Жулијано са мајком и сестрама; лево: Жулијано када је имао пет година

[Слике на 6. страни]

Бишну је научила да чита и пише, а затим је помогла својим синовима да стекну добро образовање

[Слике на 7. страни]

Антонијин мали син чита Библију на хришћанском састанку

[Слике на 7. страни]

Петрона служи као добровољац у мексичкој подружници Јеховиних сведока. Њена мајка, која је такође постала Сведок, поучава своју осталу децу

[Слика на 8. страни]

Варис Дири је позната заговорница борбе против сакаћења женских полних органа

[Извор]

Photo By Sean Gallup/ Getty Images