Пређи на садржај

Пређи на садржај

Католицизам са призвуком Африке

Католицизам са призвуком Африке

Католицизам са призвуком Африке

Од дописника Пробудите се! из Бразила

У САЛВАДОРУ, главном граду државе Баија у Бразилу, долазак нове године се обележава великим прославама. Стотине жена предводе поворку која се креће према католичкој цркви Св. Бонфима, где перу црквене степенице парфимисаном водом. Овај ритуал се обавља у част Ошала, афричког врховног бога.

Око милион посматрача прати ту церемонију. Затим се, у ритму афричких бубњева, придружују бучној уличној забави која потом следи.

Овај 250 година стар ритуал представља изразит пример синкретизма, то јест мешавине религиозних веровања, што је јединствена карактеристика бразилског католицизма. За више од 70 милиона Бразилаца каже се да су директно или индиректно повезани са афро-бразилским религијама Кандомбле, Умбанда, Шанго и другима. Па ипак, у исто време велика већина тврди да су католици.

Како је дошло до тог мешања? Како Католичка црква гледа на то? Да ли је спајање религиозних веровања нешто што треба поздрављати или избегавати?

’Одскочна даска ка правој религији‘

Иако су претпоставке различите, по свему судећи преко шест милиона Африканаца пореклом из племена Јоруба, Банту и других пребачени су у Бразил као робови у периоду између 1540. и 1888. године н. е., када је ропство коначно укинуто. Тако је мешавина традиционалних афричких веровања и католицизма у Бразилу настала као последица ропства.

И поред тога што је Католичка црква упорно настојала да преобрати све робове, она је ипак благословила мешање католицизма са елементима афричке религије. Према историчару Рожеу Бастиди, језуитски мисионари су веровали да Африканце, попут деце, треба привући католичкој религији преко музике и игре, као и преко њихове љубави према титулама и почасним положајима. „Не треба их присиљавати да се потпуно одрекну својих традиционалних обичаја“, написао је Бастид, „већ обичаје треба пробрати и прихватљиве искористити као одскочну даску за увођење праве религије.“

У различитим афричким религиозним братствима, као што су она која су одана католичком „светом“ Бенедикту или Девици Розарији, многи афрички традиционални обичаји су заогрнули „хришћански“ вео. Једном годишње, на празник „Светог“ Бенедикта, таква братства ће изабрати краља и краљицу међу својим члановима, што је обичај који води порекло из афричких племена где се бира поглавица.

„Свеци“ или Орише?

Веровање у многобројне посреднике између Бога и човека уобичајено је и у католицизму и у афричким религијама. На пример, народ Јоруба верује у орише. Сматра се да су то обоготворени ратници и краљеви који контролишу природне силе и служе као посредници између људи и врховног бога Олоруна. Слично томе, римокатоличка црква верује да су „свеци“ посредници између Бога и људи. Свака врста активности има свог „свеца“ заштитника коме се људи обраћају за помоћ.

Уместо да напусте своје орише, многи робови су једноставно закамуфлирали своју оданост оришама обожавањем „светаца“ са сличним обележјима. Тако је јорубски бог рата, Огун, добио идентитет католичких „светаца“ Антуна или Гргура, који су били хришћански војници и хероји.

Слично томе, Јеманжа, мајка свих ориша и богиња мора, поистовећена је с различитим „приказима“ Девице Марије. Свети Бонфим, најпознатији салвадорски „светац“, поистовећен је са Ошалом, врховним оришом јорубског пантеона. У његову част се још увек обавља годишњи ритуал прања црквених степеница. a

„Овдашњи људи подједнако искрено и снажно верују и у Исуса, и у католичке свеце, и у орише“, коментарише један католички вођа из Салвадора. „Многи балансирају између једне и друге религије“, додаје један бразилски антрополог. „Након мисе у католичкој цркви, они одлазе право у [неки афрички] кандоблески центар.“

Ова мешавина католицизма и афричких веровања врло је осетљиво питање. Лукас Мореира, бивши председник Бразилског католичког бискупског конгреса, изјавио је: „Свако треба да се држи своје религије, без мешања других веровања.“ Ипак, други католички бискуп је запазио: „Синкретизам је реалност која се супротставља црквеним настојањима.“

Постоје, дакле, опречна мишљења. Вође конзервативне цркве се боре против онога што сматрају паганским и демонским, док се други залажу за увођење афричких симбола и плесова у обреде Католичке цркве.

Шта би Исус рекао?

Исус Христ, оснивач хришћанства, проповедао је припадницима различитих религија и етничких група. Али, био је недвосмислен када је рекао: „Прави обожаваоци [ће] обожавати Оца духом и истином, јер, заиста, Отац тражи такве да га обожавају“ (Јован 4:23). Штавише, Исус је објаснио да Отац, Јехова Бог, открива истину преко своје Речи, Библије (Јован 17:17).

Исус је упутио своје следбенике да поучавају ’људе из свих нација да држе све што је заповедио‘ (Матеј 28:19, 20). Он никада није говорио да његова учења треба преиначити како би се допала људима који имају другачије обичаје и веровања. У време апостола, неки су покушали да уведу учења и обичаје из других религија. Међутим, такви покушаји су наишли на осуду. „Изађите између њих, и одвојите се“, написао је апостол Павле, „и [Бог ће] вас примити“ (2. Коринћанима 6:17).

[Фуснота]

a Према Речнику афро-бразилских религија (Dicionário de Cultos Afro-Brasileiros), прање степеница испред цркве Св. Бонфима блиско је повезано с јорубском церемонијом званом воде Ошала, која укључује ритуал прања ота̂ (светог камења) Ошала.

[Слике на 12. страни]

Афро-бразилске свештенице перу црквене степенице

Мноштво на степеницама цркве Св. Бонфима, у Бразилу

[Извори]

Горе: De: A Tarde — Wilson da Rocha Besnosik; доле: De: A Tarde — Antônio Queirós