Место где се среће шест континената

ПОКРЕНИ

Место где се среће шест континената

Од дописника Пробудите се! из Украјине

ДА ЛИ волите да посматрате животиње у њиховом природном окружењу? Ако је тако, уживаћете у посети Африци, Азији, Аустралији, Европи, Северној и Јужној Америци на једном месту. Како је то могуће? Тако што ћемо отпутовати у Природни резерват Асканија-Нова у Украјини. Овим просторима тумарају и живе у миру и хармонији крда дивљих животиња са шест континената.

Историја овог резервата почиње 1883. године. Те године је немачки досељеник по имену Фридрих Пфалц-Пфајн основао резерват на једном делу нетакнуте степе. Ту је већ имао зоолошки врт са преко 50 врста птица и сисара. Касније, 1887. године, отворена је и ботаничка башта. Сада се Природни резерват Асканија-Нова састоји од ботаничке баште, резервата који се простире на преко 11 000 хектара нетакнуте степе и зоолошког врта.

Приликом доласка у резерват, прво што ћете угледати јесте ботаничка башта. У њој се налазе бројне врсте дрвећа које су природњаци током година доносили из многих делова света. Дрвеће је засађено на неких 200 хектара површине резервата. Пошто се резерват налази у сушном делу земље, да би се заливало дрвеће и жбуње ископани су артески бунари са системом канала за наводњавање. Јединствени пејзаж и иригациони систем награђени су златном медаљом на Светском сајму у Паризу 1889. године.

Животиње са шест континената

Из сеновитог парка, путујемо до сунчане степе, где крда око 50 различитих врста дивљих животиња тумарају ограђеним простором који се простире на скоро 2 500 хектара. Хајде да се најпре упознамо с неким животињама из Африке.

Афрички биво је један од најпознатијих и најопаснијих представника крупне дивљачи. Он је импресиван не само због своје величине — висина његових плећа је око 1,7 метара — већ и због своје тежине и рогова који су дугачки око метар. Пошто су мужјаци непредвидиви и знају да нападну, није препоручљиво прилазити им преблизу.

Још једна животиња која привлачи пажњу јесте еланд, једна врста јужноафричке антилопе. Пошто је лов у резервату забрањен, еланди овде живе у миру још од времена када су их први пут донели у ово подручје 1892. Они немају страх од посетилаца, те пасу у њиховој непосредној близини. Неке антилопе су чак припитомљене и могу се помусти баш као и свака крава музара. Њихово хранљиво млеко, с високим процентом масноће, користи се у медицинске сврхе, као на пример за лечење чира на желуцу.

Ему, велика птица која не лети, пореклом је из Аустралије. После ноја, она је друга птица по величини. Неки примерци достижу висину од 1,8 метара и тежину од 59 килограма. Иако заштитна ограда одваја ове птице од осталих животиња, оне имају довољно простора да слободно трче унаоколо.

Необично занимљива одлика ове птице јесте да њени птићи док се још нису излегли реагују на зов мужјака. На пример, неки кажу да када се пусти снимљен зов мужјака кратко пре него што се пилићи излегу, они се толико ускомешају да се јаја почну померати напред-назад. С друге стране, пилићи у јајету уопште не реагују на зов женки. Зашто?

Иако женка полаже јаја, на њима лежи мужјак емуа. Он се о њима брине око 50 дана док се не излегу, а након тога наставља да подиже младунце. Зато, чак и док су још у јајету, птићи већ знају ко се о њима брине. Осим тога, то нису обична јаја — она су тамнозелена и велика — и свако је тешко око 700 грама!

У резервату се налазе и крда коња Пржевалског. Овде су доведени 1899. из монголских прерија. Сматра се да је због лова и недостатка пашњака ова врста коња изумрла у дивљини 1960-их.

Тренутно, у више зоолошких вртова и резервата, у заробљеништву живи приближно 1 100 коња Пржевалског, укључујући и око сто у резервату Асканија-Нова. Истраживачи настоје да врате ове животиње у дивљину. Зато је 1992/93. у Монголију враћен 21 коњ Пржевалског.

Најбројнија врста у овом резервату је сика јелен, пореклом из Кине и Јапана. Због карактеристичних пега на леђима, ово грациозно створење се још зове и цветни јелен. Због своје витке грађе и прелепих рогова које поносно носи на својој малој глави, овај јелен је заиста лепа животиња.

Гајали, велики полудивљи индијски волови, такође се могу видети како мирно пасу. У Индији, ове животиње слободно лутају шумама преко дана, а ноћу се враћају у села. Иако у Асканија-Новој нема ни шума ни села, изгледа да су се волови удобно сместили на овим пашњацима у друштву других животиња.

Амерички бизон или буфало импресиван је због своје снаге и величине. Пре отприлике 150 година, у равницама Северне Америке живели су милиони таквих дивова, али су због лова доведени готово до истребљења. Крдо америчких бизона у овом резервату представља једино крдо те врсте у Европи. На овим пространим пашњацима, они се и лети и зими осећају као код куће.

Представник Јужне Америке је обични нанду или амерички ној, велика птица која не лети. Он је сличан аустралијском емуу, будући да може достићи висину од 1,5 метра и тежину од 50 килограма. Као и код емуа, на јајима лежи мужјак нандуа. Карактеристична разлика између њих је та што су емуи моногамисти, док су нандуи полигамисти. То значи да три до пет женки ове птице могу истовремено положити своја јаја у једном гнезду.

Јелен и срндаћ потичу из Европе. Ове издржљиве животиње опстају и у степама јер без проблема подносе и хладноћу и врућину. Користе се за обнову своје врсте у различитим деловима Европе, као и у подручјима где је дозвољен лов на дивљач. Шетландски пони је донет у Резерват Асканија-Нова из северне Европе 1960. Од тада се његов број знатно повећао.

Овај резерват је такође станиште крда зебри, плавих гнуова (великих афричких антилопа), азијских дивљих магараца и сајга антилопа (евроазијских антилопа), као и бројних врста птица. Неке од ових животиња живе у степама преко целе године, док се друге одводе на фарме где проводе зиму.

Одржавање овог природног резервата

Данас је Асканија-Нова научни центар Украјинског научноистраживачког института. Особље института улаже огроман труд како би очувало степе у природном стању и како би се помогло животињама да се прилагоде свом новом окружењу. Истраживачи такође раде на томе да се обогати постојећи животињски свет ретких врста из разних делова света.

Природни резервати постоје у различитим деловима света. Има их у северноамеричким и јужноамеричким преријама и пампасима, афричким саванама, на аустралијским пашњацима и у азијским и европским степама. Сваки се одликује јединственим карактеристикама и разноликошћу биљака и животиња. Међународни карактер Резервата Асканија-Нова показује како се животиње из различитих крајева света могу прилагодити новом окружењу и живети у миру.

Многи људи с нестрпљењем очекују време које је проречено у Библији када ће Божје Краљевство донети мир не само међу људима већ и међу различитим врстама животиња (Исаија 11:6-9; Осија 2:18; Дела апостолска 10:34, 35).

[Мапа на 14. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Природни резерват Асканија-Нова

[Слика на 15. страни]

Еланд

[Слика на 15. страни]

Афрички биво

[Слика на 15. страни]

Ему

[Слика на 16. страни]

Сика јелен

[Слика на 16. страни]

Коњ Пржевалског

[Слика на 16. страни]

Амерички бизон

[Слика на 16. и 17. страни]

Резерват је станиште бројних врста птица

[Слика на 17. страни]

Јелен

[Слика на 17. страни]

Срндаћ

[Слика на 17. страни]

Нанду

[Слика на 17. страни]

Ботаничка башта

[Извори слика на 15. страни]

[Извори слика на 16. страни]

[Извори слика на 17. страни]

ПРОБУДИТЕ СЕ!