Зашто су нам потребни нови извори енергије?

„Ако нам изгледа да је несташица нафте сада проблем, шта ће тек бити за 20 година. Биће то права ноћна мора“ (Џереми Рифкин, Фондација економских трендова, Вашингтон, август 2003).

ЗА НАЈВИШЕ двадесетак година, до времена када мали Михеј буде довољно одрастао да вози кола, потрошња енергије у свету према проценама „порашће за 58 посто“, стоји у извештају владе Сједињених Држава International Energy Outlook 2003 (IEO2003). Часопис New Scientist тај предвиђени пораст назива „највећом потражњом за енергијом у историји“. Могу ли досадашњи извори енергије удовољити тој потражњи? Размотрите следеће отрежњавајуће чињенице.

УГАЉ:

◼ Од свих фосилних горива, угља има у највећим количинама. Према проценама, постојеће залихе су довољне за наредних 1 000 година. Термоелектране на угаљ производе скоро 40 посто укупне електричне енергије у свету. Као највећи извозник, Аустралија обезбеђује скоро трећину угља на светском тржишту.

Међутим, у недавном званичном саопштењу Института Worldwatch стајало је: „Угаљ је фосилно гориво с највећим процентом угљеника. Приликом стварања исте количине енергије, он ослобађа 29 посто више угљеника од нафте и 80 посто више од природног гаса. Њему се приписује 43 посто годишње емисије угљеника у свету — приближно 2,7 милијарди тона.“ Осим што утиче на животну средину, какав ефекат сагоревање угља има на људско здравље? Да наведемо један пример: у недавном извештају Уједињених нација Global Environment Outlook, стајало је: „У 11 великих градова у Кини, дим и ситне честице које настају сагоревањем угља годишње проузрокују више од 50 000 случајева превремене смрти и 400 000 случајева хроничног бронхитиса.“

 НАФТА:

◼ У свету се већ троши 75 милиона барела нафте дневно. Од укупних светских резерви, којих је по проценама било око 2 билиона барела, неких 900 милијарди барела је већ потрошено. Ако се настави са садашњим темпом експлоатације, процењује се да ће нафтне резерве потрајати још 40 година.

Међутим, 1998. године геолози Колин Кембел и Жан Лаерер тврдили су: „Већ током следеће деценије, залихе сирове нафте неће бити довољне да би се удовољило потражњи.“ Ови стручњаци за нафтну индустрију су упозорили: „Влада погрешно мишљење да се из земље може извући и последња кап нафте са истом лакоћом са каквом се данас добија на налазиштима, где она просто шикља. Али, проценат нафте која се може добити на неком налазишту или у некој земљи, увек најпре достигне максимум, а затим, када је отприлике половина извађена, постепено опада до нуле. Стога, за економију није толико важно када ће свет потрошити све залихе, већ када ће производња почети да опада.“

Када се очекује да ће доћи до опадања производње? Геолог Џозеф Рива каже да „планирани пораст производње нафте... неће успети да задовољи ни половину потражње која ће према процени Међународног друштва за енергију владати 2010. године“. New Scientist упозорава: „Ако производња буде опадала, а потражња наставила да се повећава, вероватно ће цена нафтних деривата нагло скочити или ће бити нестабилна, што би могло довести до економског хаоса, проблема с превозом хране и других производа, па чак и до рата између земаља које се боре око оно мало нафте што је преостало.“

Иако су неки аналитичари забринути због све мањих залиха нафте, други сматрају да је боље да их што пре потрошимо. Џеремаја Кридон је за часопис Utne Reader написао: „Једино што може бити горе од тога да потрошимо сву нафту јесте да је не потрошимо. Угљен-диоксид који се ствара приликом њеног сагоревања и даље доприноси глобалном загревању. Па ипак, питања која се тичу економије и животне средине још увек се не разматрају за истим столом.“ Указујући на последице зависности од нафте у само једној земљи, Аустралијски одбор за медије извештава: „У Уједињеном Краљевству, 26 милиона возила одговорно је за трећину угљен-диоксида у тој земљи (што доприноси глобалном загревању), односно трећину загађења ваздуха (што годишње убија око 10 000 људи).“

 ПРИРОДНИ ГАС:

◼ Током наредних двадесетак година, „планира се да природни гас буде главни извор енергије с највећим порастом експлоатације у свету“, наводи се у извештају IEO 2003. То је најчистије фосилно гориво и сматра се да у земљи постоје огромне резерве овог енергента.

Међутим, „нико не може тачно знати колико природног гаса има све док се не потроше све залихе“, наводи Удружење компанија за снабдевање природним гасом, са седиштем у Вашингтону. „Свака процена се заснива на другачијим претпоставкама... Зато је тешко одговорити на питање колико природног гаса има у земљи.“

Главни састојак природног гаса је метан. Претходно цитирано удружење наводи: „[Метан] у великој мери доприноси стварању ефекта стаклене баште. Штавише, он може да задржи топлоту скоро 21 пут ефикасније од угљен-диоксида.“ Па ипак, исти извор каже да је обухватним истраживањем, које су спровели Завод за заштиту животне средине и Институт за испитивање гаса, „утврђено да иако природни гас садржи метан, у подручјима где је повећано његово коришћење, долази до мањег загађења него тамо где се користе фосилна горива“.

НУКЛЕАРНА ЕНЕРГИЈА:

◼ „Неких 430 нуклеарних реактора обезбеђују око 16 посто електричне енергије у свету“, каже часопис Australian Geographic. Уз то, у извештају IEO 2003 наводи се: „Од фебруара 2003, у целом свету се гради укупно 35 реактора, од чега 17 у напредним азијским земљама.“

Зависност од нуклеарне енергије не јењава упркос могућим катастрофама, попут оне 1986. у Чернобиљу, у бившем Совјетском Савезу. New Scientist извештава да за „реакторе у Америци пукотине и корозија представљају све већи проблем“ и да је у марту 2002, у реактору Дејвис-Бес у Охају због проблема с корозијом „замало дошло до топљења његовог језгра“.

Пошто су постојећи извори енергије ограничени, а носе са собом и известан ризик, намеће се питање: Да ли је човечанство осуђено да уништи земљу у настојању да задовољи своју наизглед неутољиву жеђ за енергијом? Очигледно је да су нам неопходне чисте, поуздане замене. Да ли постоје такве замене које би истовремено биле и исплативе?