Музеји зашто их вреди посетити?

ВАШИНГТОН, главни град Сједињених Држава, прави је магнет за туристе. a Шта их то привлачи? Једна од највећих атракција је Бела кућа, званична резиденција америчког председника, која се налази у Авенији Пенсилванија 1600. Сваке године је посети више од милион и по туриста. Током обиласка, дозвољено им је да разгледају одређене просторије које носе печат различитих историјских епоха. У њима се налази драгоцен старински намештај, као и кинески порцелан и сребрни прибор за јело.

Још једно импресивно здање је Капитол, у ком се налази седиште Конгреса ове земље која има скоро триста милиона становника. Док се шетате његовим дворанама и ходницима, видећете статуе чувених државника из прошлости. Ако имате добру моћ запажања, можда ћете у пролазу видети неког од познатих сенатора или конгресмена. Међутим, ова здања нису занимљива свим туристима. Многима су привлачнији културни центри овог града — музеји и уметничке галерије.

У Вашингтону има толико музеја и галерија да их овде не можемо све описати. Уколико бисте желели да их све посетите, морали бисте да останете прилично дуго у овом граду. Хајде да видимо колико се тога може обићи за само неколико дана.

Музеј над музејима

У средишту пажње посетилаца је без сумње Смитсонијски институт. Зашто? Зато што није у питању само један музеј — у оквиру ове институције налази се више музеја и научноистраживачких центара. Грађевину познату као Смитсонијски замак лако можете препознати док се шетате километар и по дугачким Националним шеталиштем, на чијем се једном крају налази Капитол, а на другом споменик Џорџу Вашингтону. Замак је живописно здање од црвеног пешчара које се уздиже на левој страни познатог  шеталишта, уколико сте окренути ка споменику у виду обелиска, подигнутом у част Џорџа Вашингтона.

Који је најпопуларнији музеј у овом комплексу? У нашем добу науке и технике, то је Национални музеј ваздухопловства и космонаутике, који је према једном туристичком приручнику, „најпосећенији музеј на свету“. Због чега је толико популаран? У оквиру овог музеја налазе се 23 велике хале у којима можете пратити узбудљиву историју летења док посматрате изложене експонате од којих многи висе с таванице. У делу Галерије летова названом Прекретнице, налази се чак и чувени Flyer, авион којим је Орвил Рајт 1903. извео свој историјски лет у Кити Хоку у Северној Каролини. Недалеко од њега налази се Spirit of St. Louis, који је на захтев Чарлса Линдберга био посебно конструисан и којим је он освојио награду за први соло лет преко Атлантског океана 1927. године. Наравно, ту су и модерни експонати свемирских летелица које су ушле у историју, као и комади стена донети са Месеца.

Да ли вас привлачи новац?

Јужно од шеталишта, недалеко од Вашингтоновог споменика, налази се зграда која привлачи хиљаде радозналих грађана. Они у џеповима вероватно носе производе који су настали на овом месту — новчанице! То је Завод за израду новчаница. Током 40-минутног обиласка можете видети како изгледа процес гравирања и штампања новчаница које људи свакодневно користе као средство плаћања. На овом месту се годишње одштампа новац у вредности од преко 140 милијарди америчких долара! Да ли је специјални папир који се при том користи у домену државне тајне? Колико дуго се новчанице користе пре него што се повуку из оптицаја? Који се кораци предузимају да би се спречило фалсификовање? Током обиласка, добићете одговоре на ова и на многа друга питања.

У непосредној близини Завода, налази се јединствена грађевина која оставља снажан утисак на посетиоце из целог света. То је Меморијални музеј холокауста, отворен 1993.

Сећање на масовно убијање и на преживеле

Назив холокауст изведен је из грчке речи која се користи у Библији и означава жртву паљеницу (Јеврејима 10:6). Међутим, када се  ради о овом музеју, „холокауст се односи на систематско прогањање и истребљење европских Јевреја које су под окриљем државе спроводили немачки нацисти и њихови сарадници између 1933. и 1945. године“. Главне жртве били су Јевреји, али нацистичка држава је намеравала да истреби и Роме, хендикепиране особе, затим Пољаке, руске ратне заробљенике, хомосексуалце, Јеховине сведоке и све политичке неистомишљенике.

Први утисак који стичете док улазите у ову зграду далеко је од срдачне добродошлице. Нацистички концентрациони логори пројектовани су с намером да уливају страх. Музеј живо дочарава тај утисак. Када погледате око себе, видите необично високу, хладну и безличну грађевину од челика и цигле, која подсећа на неку фабрику. Из Дворане сведочанства која се налази на првом спрату, можете видети кров од челика и стакла који покрива трећи спрат. Према једној званичној брошури, поглед на светларник ствара утисак нечег ’искривљеног и изобличеног‘, будући да се светлост прелама на необичан начин. Архитекта је желео да створи атмосферу у којој посетилац осећа да „нешто није у реду“.

Музеј има пет спратова, али главни део који је отворен за јавност простире се од четвртог до другог спрата. Препорука је да разгледање почнете од четвртог спрата. У обилазак идете сами, и то може потрајати од два до три сата. Пошто се у оквиру изложбе налазе веома реалистични прикази мучења и убијања жртава, не препоручује се да деца млађа од 11 година разгледају сталну поставку. Посебна изложба намењена деци, под називом Данијелова прича, налази се на првом спрату. У њој је представљена историја холокауста из угла детета које је живело у нацистичкој Немачкој.

 Лифтови који воде до четвртог спрата подсећају на хладне и суморне челичне сандуке. Историјат почиње на овом спрату, а тема је „Нацистички напад“ — од 1933. до 1939. Овде сазнајете како су нацисти својом пропагандом стекли контролу над становништвом Немачке и усадили страх и ужас у срца људи, пре свега милиона немачких Јевреја. Шта се може видети на трећем спрату?

Тема поставке на овом спрату делује злослутно: „Коначно решење“ — од 1940. до 1945. Овде су описани „живот у гетима, депортације, принудни рад и концентрациони логори, као и извршење ’Коначног решења‘ [истребљења Јевреја и других] путем средстава за уништење као што су летећи одреди смрти и логори смрти“, наводи се у водичу за посетиоце.

Тема изложбе на другом спрату звучи нешто позитивније. Њен назив је „Завршно поглавље“ и говори о „спасавању, чврстини и ослобођењу преживелих, као и о њиховим напорима да поново изграде свој живот“. Један део овог спрата заузима Векснеров образовни центар, у оквиру ког се налази нешто што је посебно занимљиво за многе Јеховине сведоке. Ту се посетиоци помоћу компјутерских презентација могу упознати с причама о Сведоцима који су били прогоњени и од којих су неки изгубили живот.

Примера ради, можете пратити херојску причу о Хелене Готхолд из Дортмунда (Немачка). Ова мајка двоје деце, редовно је ишла на хришћанске састанке упркос нацистичкој забрани. Погубљена је на гиљотини, у децембру 1944. Можете сазнати о многим другим жртвама из времена концентрационих логора.

На овом спрату се налази и необична Кула живота (позната и као Кула лица), која се уздиже до трећег спрата. То је збирка више стотина фотографија Јевреја, становника Ејшишока, малог града у данашњој Литванији, који се сада зове Ејшишкес. Фотографије су снимљене у периоду од 1890. до 1941. године. У том граду се 900 година налазила напредна јеврејска заједница. Онда су 1941. године есесовци из летећег одреда смрти (Einsatzkommando), за само два дана масакрирали целокупно јеврејско становништво! Према званичним нацистичким извештајима, убијено је 3 446 Јевреја — 989 мушкараца, 1 636 жена и 821 дете. Нацисти су били темељни у сваком погледу.

На другом спрату налази се и Дворана сећања, на чијим су мермерним зидовима исписани стихови из Библије, као што су Поновљени закони 30:19 и Постање 4:9, 10. Изложено је више доказа о прогонству Јеховиних сведока, као што је љубичасти троугао који су морали да носе као знак распознавања. Док сте у обиласку, будите пажљиви како бисте могли да их запазите. У музеју се налази још много тога што вреди видети,  укључујући и велики истраживачки центар на петом спрату.

Када изађете из музеја и поново крочите на улицу, осетићете велико олакшање. Кренимо сада према најновијем вашингтонском музеју који се бави другачијом историјом и такође говори о једном покушају геноцида.

Прави амерички музеј

Овај музеј који је последњи у оквиру Смитсонијског комплекса, подигнут је у знак сећања на прве становнике америчког континента — на више од 500 индијанских племена која су насељавала ово подручје пре доласка Европљана и Африканаца. То је Национални музеј Индијанаца, смештен на Националном шеталишту, одмах поред Музеја ваздухопловства и космонаутике. Свечано је отворен 21. септембра 2004. Овај музеј се лако може препознати по јединственој архитектури коју одликују закривљене линије. Зидови ове зграде која има 23 000 квадратних метара обложени су касота кречњаком из Минесоте, што јој даје изглед „слојевите камене громаде коју су обликовали ветар и вода“.

Шта све можете видети овде? Пет најзначајнијих уводних поставки „обухвата близу 7 000 експоната из чувене колекције Националног музеја Индијанаца која се састоји од око 800 000 етнографских и археолошких предмета“ (из Смитсонијског билтена Insight). Међу њима се налазе корпе, грнчарија, украси с перлицама и друге рукотворине из различитих, међусобно удаљених племена као што су Мапуча из Чилеа, Кечуа из  Перуа, Лакота из Сједињених Држава и Чипева из Канаде.

Према речима директора музеја, Волтера Ричарда Веста мл., који потиче из племена Јужни Чејени, сврха ове институције јесте да се „свим људима — и Индијанцима и осталима — помогне да исправе погрешне представе и да стекну боље разумевање живота и културе староседелаца америчког континента“. За разгледање Индијанске збирке потребно је око два сата. Која је наша следећа станица у брзом обиласку многобројних изложбених простора у Вашингтону?

Уметност из различитих епоха

Кренимо преко шеталишта, до велелепне Националне уметничке галерије, која је отворена 1941. године. У њој су изложена уметничка дела настала у периоду од осам векова. Ако сте љубитељ уметности, препоручујемо вам да почнете обилазак следећег јутра, пошто ће вам, у зависности од тога који уметнички правац највише волите, бити потребно више сати ходања, разгледања и размишљања уколико желите да добро упознате прекрасну колекцију која се овде налази. На срећу, на располагању је много места за седење, било да желите да посматрате неко посебно уметничко дело или да се само мало одморите.

Пошто је између 13. и 15. века главни покровитељ уметника била Католичка црква, на већини слика из тог периода приказани су религиозни мотиви. Овде је изложена Ђотова слика „Мадона и дете“, и дела Леонарда да Винчија. Међу експонатима из 16. века налази се Рафаелова „Мадона од Албе“ (1508), као и дела Тинторета, Тицијана и других. Онима који проучавају Библију биће занимљива Тинторетова слика „Христ на Галилејском мору“ (око 1575/1580), на којој су приказани Христови ученици на рибарском броду у олуји. Још један библијски мотив налази се на Ел Грековој слици „Христ истерује трговце из храма“. Обратите пажњу на велику разлику у стиловима ових уметника — запазите како је Ел Грекова слика богата бојама и динамиком.

У збирку из 17. века укључена су, између осталих, дела Рубенса и Рембранта. И ту се налази нешто што ће очарати истраживаче Библије — Рубенсова слика „Данило у јами с лавовима“, завршена око 1615. Запазите спокојство које се оцртава на Даниловом лицу док захваљује Богу што му је сачувао живот. Кренимо сада даље кроз време, до 19. века и француских импресиониста.

У овом музеју налази се једна од најбољих импресионистичких збирки изван Париза. Уколико сте годинама имали прилику да посматрате само репродукције, сазнаћете како је изузетан осећај када се нађете пред оригиналом. Чувена дела Сезана, Манеа, Реноара, Дегаа̂ и Монеа, одузеће вам дах док будете посматрали њихов стил и начин на који су приказали светлост. Изложена су и нека изванредна дела америчких уметника као што су Мери Касат („Деца се играју на плажи“), Џејмс Абот Макнил Вислер („Бела девојка“) и Винслоу Хомер („Ношени ветром“).

Постоји још једна изложба коју ћете можда пожелети да посетите. То је збирка дела савремене уметности, која се налази у Источној згради. У дворишту су изложене огромне скулптуре Александра Колдера, Хенрија Мура и других. Видећете и таписерију коју је израдио каталонски уметник Хуан Миро.

Као што видите, обилазак Националне галерије може потрајати сатима, или барем док имате снаге за то. Наравно, у Вашингтону има и других изложбених простора које вреди посетити, као што је Уметничка галерија Коркоран, у којој се налази лепа збирка дела европских и америчких уметника, укључујући и импресионисте као што су Моне и Реноар. У њој се налази и највећа збирка дела Жан-Батиста Камија Короа изван Француске. Колико времена и енергије имате на располагању? Од тога зависи колико ћете још галерија посетити.

Из Вашингтона ћете се сигурно вратити с још већим цењењем за културу. И можда ћете боље разумети речи француског писца Детуша: „Лако је критиковати, тешко је стварати.“ Након ове посете можда ћете пожелети да обиђете музеје и галерије који се налазе у вашем крају. Посетите их и испитајте до које су мере религија и Библија утицале на уметнике чија су дела изложена у њима.

[Фуснота]

[Слика на 14. страни]

Смитсонијски замак

[Извор]

Smithsonian photo by Eric Long

[Слике на странама 14, 15]

У Националном музеју ваздухопловства и космонаутике изложени су авиони „Flyer“ из 1903. (десно) и Линдбергов „Spirit of Saint Louis“ (доле)

[Слике на 15. страни]

Завод за израду новчаница привлачи бројне посетиоце

[Слика на 16. страни]

Кула живота уздиже се до трећег спрата

[Слика на 16. страни]

Униформа из концентрационог логора коју је носио неки Јеховин сведок

[Слика на 17. страни]

Меморијални музеј холокауста

[Слика на 17. страни]

Хелене Готхолд

[Извор]

USHMM, courtesy of Martin Tillmans

[Слика на 18. страни]

Национални музеј Индијанаца лако се може препознати по јединственој архитектури коју одликују закривљене линије

[Извор]

Photo by Robert C. Lautman

[Слика на 18. страни]

Ручно израђена стаклена ваза, дело савременог индијанског уметника

[Извор]

Photo by Ernest Amoroso, © Smithsonian Institution/National Museum of the American Indian

[Слика на 18. страни]

Слика Винслоу Хомера „Ношени ветром“, изложена у Националној уметничкој галерији

[Извор]

Winslow Homer, Breezing Up (A Fair Wind), Gift of the W. L. and May T. Mellon Foundation, Image © Board of Trustees, National Gallery of Art, Washington

[Извори слика на 15. страни]

Горе: Позадина: Smithsonian photo by Dane Penland; авион: © Mark Polott/Index Stock Imagery; обилазак: Photo by Carolyn Russo/NASM; доње три фотографије: Courtesy of the Department of the Treasury, Bureau of Engraving and Printing