Насмешите се крокодилу!

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИНДИЈЕ

МНОГИМ људима је помисао на сусрет с крокодилом застрашујућа, чак и ако изгледа да се он доброћудно смеши. Да ли бисте му икад узвратили осмехом? Капетан Кука, један од ликова из музичке обраде дечје приче о Петру Пану, упозорава: „Никада не греши, крокодилу се не смеши. Крокодил је злочест момак, сместиће те у свој стомак!“

Иако је тачно да међу бројним врстама крокодила има и оних који нападају људе, „то се догађа врло ретко... тако да се крокодили у глобалу не могу сматрати људождерима“ (Encyclopædia Britannica). Неки људи их сматрају ружним, застрашујућим створењима, док су други очарани њима. Хајде да боље упознамо три врсте које живе у Индији. То су естуарски крокодил, мочварни крокодил и гавијал.

Естуарски крокодил

Естуарски крокодил је највећи гмизавац на планети — може бити дугачак преко 7 метара и тежак до 1 000 килограма. Пошто живи искључиво у сланој води, најчешће обитава на местима где се реке уливају у море, у морима и у приобалним мочварама са мангровим дрвећем, од Индије до Фиџија. Ови крокодили су месождери — једу пацове, жабе, рибу, змије, ракове, корњаче и јелене — али нису прождрљиви; одрасли мужјаци поједу само око 500-700 грама хране дневно. Пошто се углавном излежавају на сунцу или плутају на води, а имају и ефикасан систем за варење, није им потребно много енергије. Било је случајева да су велики естуарски крокодили нападали неопрезне људе. Они пливају тако што померају реп с једне на другу страну, при чему им из воде вире само ноздрве и очи. Њихове кратке ноге им омогућују да се крећу по копну. У стању су да скоче како би ухватили жртву и познати су по томе што могу изузетно брзо да трче за пленом. Као и остали крокодили, имају добро развијено чуло мириса, вида и слуха. Током сезоне парења, мужјак естуарског крокодила жестоко брани своју територију, а женка касније с подједнаком жестином чува јаја.

Брижне мајке

Женка крокодила гради гнездо близу воде. Обично је то хумка од трулог растиња и блата. Женка полаже до 100 јаја која имају тврду љуску, покрива их и штити од грабљиваца. Затим прска гнездо водом како би убрзала распадање биљака које га прекривају, чиме се ствара топлота која је потребна да би се младунци излегли.

 Тада се дешава нешто задивљујуће. Пол младунаца зависи од температуре којој је свако јаје било изложено. Замислите то! Из јаја која су била на температури између 28 и 31 степен Целзијуса излећи ће се женке у року од око 100 дана. Мушко потомство ће доћи на свет за 64 дана, уколико је температура у гнезду 32,5 степени Целзијуса. Из јаја која су изложена температури између 32,5 и 33 степена Целзијуса могу се излећи младунци оба пола. Примера ради, ако је једна страна гнезда била поред воде, а друга окренута према сунцу, из топлијег дела излећи ће се мушко потомство, а из јаја која су била на хладнијој страни излећи ће се женско потомство.

Када мајка чује пискаве звуке, она открива гнездо, а понекад и ломи љуску на јајима уколико то младунци нису већ учинили помоћу једног посебног, привременог зуба на врху њихове њушкице. Мајка их затим помоћу својих снажних чељусти врло нежно сакупља и носи до воде у проширењу испод језика. Тек излегли младунци способни су да се брину о себи и одмах почињу да лове инсекте, жабе и мале рибе. Па ипак, неке брижне мајке остају уз младунце и по неколико месеци, обично у одређеном делу мочваре где и отац може бринути о њима и штитити их.

Мочварни крокодил и дугоноси гавијал

Мочварни крокодил и гавијал могу се наћи само на индијском потконтиненту. Мочварни крокодил који је дугачак око 4 метра, живи у слатководним мочварама, језерима и рекама широм Индије и много је мањи од естуарског крокодила. Својим снажним чељустима хвата мале животиње, одвлачи их под воду где их дави, а затим их обрће и трзајима откида комаде меса.

Како се мочварни крокодили понашају током сезоне парења? Мужјак који тражи женку, удара чељустима по води и риче. Касније се заједно са својом изабраницом брине о гнезду, помаже младунцима да се излегу и неко време остаје поред њих.

Гавијал, који се ретко може видети, није прави крокодил и јединствен је на више начина. Лако се може препознати по врло дугачким, уским чељустима, идеалним за хватање рибе којом се претежно храни. Иако је по дужини једнак естуарском крокодилу, гавијал не напада људе. Његово глатко, аеродинамично тело омогућава му да се хитро креће кроз дубоке, брзе реке северне Индије. Током сезоне парења, код мужјака се на врху њушке појављује округла израслина. Она појачава његов уобичајени зов, што привлачи женке.

Њихова улога у екосистему

Колико су крокодили важни за средину у којој живе? Пошто су стрвинари, они чисте реке и језера, као и околно земљиште  тако што се хране угинулим рибама и животињама. На тај начин доприносе одржавању чистоће воденог система. Као грабљивци, они лове слабе, рањене и болесне животиње. Осим тога, једу рибе као што је сом, који наноси штету јер се храни шаранима и гргечима који су важан извор прихода и играју значајну улогу у људској исхрани.

Борба за опстанак без „крокодилских суза“

Да ли сте већ чули како се за неког каже да лије крокодилске сузе? То значи да та особа изражава неискрену тугу или жаљење. У ствари, док лије сузе, крокодил се ослобађа вишка соли. Међутим, могло би се рећи да је почетком 1970-их било разлога за искрено жаљење када су у питању крокодили. У Индији је тада било само неколико хиљада ових гмизаваца, што је тек 10 посто од некадашњег броја. Шта је довело до тога? Људи су постепено заузимали њихово станиште и убијали их јер се веровало да представљају опасност за младе и слабе домаће животиње. Месо и јаја крокодила сматрани су правим деликатесом. Њихове мошусне жлезде коришћене су за справљање парфема. Уз све то, на смањење броја крокодила утицале су и вештачке бране и загађење воде. Али оно што је можда највише допринело томе да ова врста буде на ивици истребљења јесте потражња за њиховом кожом. Ципеле, ташне, кофери, каишеви и други предмети направљени од крокодилске коже лепи су, трајни и веома цењени. Иако све то још увек угрожава крокодиле, мере које се предузимају како би се заштитила ова врста дају одличне резултате! (Видите доњи оквир.)

Слободно се насмешите!

Сада, након што сте боље упознали неке чланове породице крокодила, шта мислите о њима? Надамо се да је негативан став, уколико сте га имали, уступио место занимању. Многи љубитељи животиња из целог света радују се времену када ће наш Створитељ обновити мир између људи и животиња. Тада се нећемо плашити чак ни огромног естуарског крокодила. Штавише, моћи ћемо да му се насмешимо! (Исаија 11:8, 9).

[Оквир⁄Слика на 13. страни]

„Банка“ крокодила у Мадрасу

Након што је једно истраживање показало да је у неким деловима Азије у дивљини остало врло мало крокодила, 1972. године отпочео је програм за заштиту крокодила у Парку гмизаваца у Мадрасу. Узгајалиште крокодила у Мадрасу је најстарије и највеће од преко 30 индијских центара за заштиту гмизаваца. Основао га је 1976. године херпетолог Ромулус Витакер. У овом парку који се налази на Короманделској обали и заузима површину од 3,5 хектара, расте 150 врста дрвећа које привлачи прелепе птице и инсекте.

Крокодили и гавијали одгајени у парку пуштају се у мочваре и реке или се шаљу у друге центре за узгајање и истраживање. У оквиру овог парка постоји и посебно узгајалиште, са базенима у којима се чува до 2 500 беба-крокодила. Оне се хране комадима рибе коју свакодневно доносе рибари из тог краја. Изнад базена разапете су мреже које спречавају грабљиве птице да краду рибу или беспомоћне младунце. Како млади крокодили расту, премештају се у веће базене, где добијају целу рибу све док не напуне око три године и не достигну дужину између 1,25 и 1,5 метара. Тада се хране остацима говедине из једне велике фабрике за прераду меса. У почетку су овде узгајане само три врсте крокодила које потичу из Индије, али сада их је заступљено десет. Планира се да се једног дана обезбеде услови за смештај свих познатих врста крокодила. Комерцијално узгајање крокодила због њихове коже и меса, за које нам је господин Витакер рекао да је укусно и да садржи мало холестерола, још увек је предмет расправе. Захваљујући успешном програму заштите, ова изузетна створења која су била на ивици истребљења сада нису далеко од тога да их буде превише. „Банка“ крокодила у Мадрасу, популарно стециште туриста, такође настоји да искорени погрешне представе о крокодилима и да побољша мишљење јавности о њима.

[Извор]

Romulus Whitaker, Madras Crocodile Bank

[Слика на 11. страни]

Естуарски крокодил

[Слика на 12. страни]

Женка естуарског крокодила носи младунце у својим чељустима

[Извор]

© Adam Britton, http://crocodilian.com

[Слика на 12. страни]

Мочварни крокодил

[Извор]

© E. Hanumantha Rao/ Photo Researchers, Inc.

[Слика на 12. страни]

Гавијал